Идемо у свет и на небо

Константан пад број становника, морталитет који је премашио наталитет и исељавања све већег броја младих, Србији су у протекле две деценије донели епитет земље стараца, а борба против одумирања и даље је сведена на празна политичка обећања између предизборних кампања.

У Србији годишње умире око 100.000 становника, а рађа се од 60.000 до 70.000. Мајке безуспешно траже пензију за рађање трећег детета, а демограф Иван Маринковић указује да уколико се овакав тренд настави, Србија ће до 2050. имати два милиона становника мање. Он указује да је Србија само по том основу у протеклој деценији остала без 300.000 до 400.000 становника.

– Подаци могу да буду још поразнији јер млади иду и све је мање оних који рађају, а остају стари. Србија би тако сваких 10 година могла да губи по око 600.000 људи – објашњава Маринковић за “Вести”.

Према статистици, исељавање становништва из Србије расте сваке године. Према речима стручњака за миграције Владимира Гречића, 2013. из Србије је отишло 43.000 становника, а 2014. тај број порастао на 58.000.

– Одлазе првенствено у Немачку, а нешто мање у Аустрију. Пре две године само у Немачку отишло је 41.000 људи – навео је Гречић за “Вести”.

Апелима да се нешто учини придружио се и прослављени српски писац Душан Ковачевић који страхује да ће Срби за један век постати национална мањина у сопственој земљи јер се селе у друге крајеве света или пут неба.

Населиће се неко други

Српско нестајање је централна тема драмског стваралаштва прослављеног српског писца Душана Ковачевића.

Његовом представом “Хипноза једне љубави” београдски Звездара театар обележио 175 година од оснивања Друштва српске словесности Јована Стерије Поповића и Атанасија Николића из којег су изникле најважније институције културе у Србији.

Ковачевић објашњава да се бавио чињеницом да сваке године у Србији нестане град од 40.00 до 50.000 становника.

– Одлазимо, напуштамо земљу. А године брзо пролазе и за 10 година нестаће град од пола милиона људи. Уколико се не поведе озбиљна брига нестаћемо као народ јер нас је у овом тренутку већ скоро више изван земље него у њој – нагласио је овај великан који једину наду види у љубави према ближњима и Србији којој дугујемо све што имамо.

Ковачевића мучи мрачна слутња да ће се у опустеле градове једнога неко доселити и да у Србији више неће живети Срби.

– Уосталом, то је била и моја приступна беседа у САНУ пре 17 година – каже Душан Ковачевић.

Празне приче о очувању породице

Држава је остала нема на апеле и протесте српских жена са захтевом да се по угледу на Црну Гору, мајкама за треће дете исплаћује пензија до пунолетства најмлађег члана породице.

Зато су Удружење Мајке са троје деце и Народна јака Србија организовали петицију са захтевом да се испуни обећано и уведе та накнада и званично је предали на писарници Скупштине Србије. Међутим, Ксенија Павловић из Удружења Мајке са троје деце каже да се власт није макла са мртве тачке.

– Петицију је потписала 103.601 особа, што је по закону више него довољно да владајућа коалиција испуни предизборно обећање о исплати демографске накнаде родитељима са троје деце најкасније до септрембра 2016. Тај рок је прошао, а ништа се не дешава, па не чуди наш револт – каже Павловић.

Она каже да су политичари још једном обманули народ зарад победе на изборима.
– Ми више нећемо дозволити да ниједну мајку у Србији нико назове нерадником и тако осуди чин рођења, као што је у једном тренутку урадио премијер Србије – каже Ксенија Павловић.