Поводом 15 година немачко-српске развојне сарадње данас је организована свечаност и трећа Флоатинг конференција на броду МС Делта стар, који ће пловити од Смедерева до Београда.

Годишњица се обележава у организацији Немачке организације за међународну сарадњу – ГИЗ и Амбасаде Немачке у Србији.

На конференцији учествује и немачки амбасадор Хајнц Вилхелм.

– Пети октобар 2000. године је био прекретница у српској историји и од тада почиње наша сарадња на разним пројектима из више области. Нисмо ту да причамо ста треба да радите, већ да вам предложимо пројекте који могу бити корисни да их заједно спроведемо. Немачка је за 15 година у Србију уложила 1,6 милијарди евра у развојну помоћ, наравно већина тог новца су кредити који морају бити враћени – рекао је Хајнц Вилхем, амбасадор Немачке у Србији.

Он је додао да је сарадња са Србијом веома важна.

– Србија је наша највећа инвестиција и највише новца улажемо у њу. Ово јесте мала земља али нам је веома важна – рекао је он.

Дунав плутајућој конференцији присуствује и Кори Удовички која каже да је рађе дошла на “радни део конференције” на ком се прича о проблемима и пројектима него само свечаности.

– Немачка помоћ је далеко присутнија него што се то зна. Наш циљ је да се више угледамо на Немачку јер као држава имамо много да научимо од њих. Пре свега то како да привреда, држава и радници заједно сарађују и договарају се како да најбоље искористе и улажу ограничене ресурсе – каже Удовички и додаје да се нада да ће Немачка у Србију улагати барем наредних 5 до 10 година.

Вилхем је додао и да највећи проблем у сарадњи ове две земље представља усаглашавање између владе и донатора.

– Често пројекат не успе јер је тешко усаглашавање између владе и донора. То нам је протеклих година била слабија тачка, али на њој се све више ради. Ипак, много тога смо постигли у области инфрастуктуре, а сада морамо да се побринемо за заштиту Дунава у који се и даље испушта велика количина отпадних вода – рекао је амбасадор.

Удовички је на то одговорила да она није упозната са проблемима усаглашавања владе и донора, али и да сви они морају да науче да пројекте планирају две године унапред.

– Блиска, флексибилна, брза и помоћ усмерена на опоравак привреде. То је помоћ која је Србији потребна – објаснила је Удовички.

Учесници панела сложили су се да је еколошки развој и помоћ Србији ка Европској унији сада најбитнији пројекат Немачке у Србији.

– Србија ће у наредних 15 година сигурно бити део ЕУ и наша развојна помоц јој неће још дуго бити потребна – рекао је амбасадор.

Блиц