Једна од највећих снага Србије је што имамо председника Републике и председника Владе који “веслају у истом правцу”, изјавила је ФоНету премијерка Ана Брнабић, која себе описује као технократу, негира да је Србија “заробљена држава”, али подржава “ефикасније и одговорније судство”
У интервјуу новинарки Даници Вученић, премијерка наглашава да је земља у реформама, да промене трају, а “за резултате ћемо морати да сачекамо”.
На питање о неделовању правне државе, попут нелегалног објекта на Панчићевом врху и рушења у Херцеговачкој, Брнабић је рекла да “председница Владе Србије свакако не може да узме ни чекић, ни багер, па да иде да руши објекте који нису легални, већ мора да поштује институције Републике Србије”.
“Морам да кажем да ми не можемо да бирамо кад ћемо бити правна држава”, предочила је она и поменула пример Савамале у којој су “срушени нелегални објекти” и чије су рушење, како сматра, “сви похвалили”. Према речима Брнабић, “владавина права је да Влада уради оно што је законом прописано, да изда налог о рушењу, да одбије захтев за легализацију и да сачека да надлежне институције ураде шта треба”.
“Правда је понекад спора, али је свакако достижна”, уверена је премијерка, која се “не слаже да инсититуције не раде свој посао, већ да им некад треба дуже времена и да би требало да буду и ефикасније и транспарентније”.
На опаску о лошим оценама Европске комисије о владавини права, али и изјави француског председника Емануела Макрона да проширење слаби ЕУ, Брнабић је узвратила да он није мислио на Србију, већ на неке друге земље Западног Балкана.
“Владавина права је изузетно важна, али она није само до Владе Србије, већ је исто тако и до судства, које је независно од Владе”, сматра Брнабић, која је, поводом става да правосудје није независно, поручила да “она није адреса за судске одлуке и ефикасност”.
Она је подсетила да је на округлом столу о изменама Устава рекла да “нама треба ефикасније и одговорније судство” и оценила да “не можете да кажете да је Влада за све крива”.
Поводом критика да се Министарство правде оглушило о предлоге судија, тужилаца, адвоката и цивилног сектора, Брнабић је рекла да после девет месеци дебате “нису усвојене само неке ситнице, а да је, на пример, чувени златни глас повучен из нацрта који је отишао Венецијанској комисији”.
“Одговарам Скупштини, морам да имам већину да бих спроводила одлуке”
Одговарајући на више питања о односу са председником Александром Вучићем, његовом изласку изван уставних ингеренција и њеној формалној моћи, Брнабић је оценила да “сви заборављају да је она технократски премијер”. Брнабић је објаснила да “нема политичку странку иза себе, да моћ коју има да води Владу и мења Србију долази, пре свега, из подршке Александара Вучића и подршке СНС и да је то демократија”.
Она негира да је реч о непоштовању институција и уставних и законских прописа и наводи да и у “другим земљама ЕУ или Европе постоје такви случајеви технократских премијера који се консултују са људима који имају већину у скупштини”.
“Ја одговарам Скупштини. Дакле, морам да имам већину у Скупштини да бих спроводила своје одлуке”, истакла је Брнабић и додала да се “не стиди што каже да је Вучић њен ментор”, јер је “битно да јавност то чује из разлога поштовања и постојања континуитета”.
Брнабић мисли да је Вучић пре ње “одлично радио свој посао” и наглашава да би се консултовала са њим о темама око којих има дилеме “чак и да он данас није председник”. “Не постоји ништа лоше у томе да се консултујете са људима за које мислите да неке ствари знају боље и да су их радили на прави начин. Ја нисам најпаметнија на свету, па тачно да сам председница СНС, не бих била најпаметнија на свету”, напоменула је Брнабић.
На инсистирање да објасни конкретну ситуацију у вези са пензијама, које су у надлежности Владе, а не председника Србије, Брнабић је рекла да је она “замолила Вучића да образложи одлуку о повећању пензија, јер је то био његов сан и његова мисија”.
На примедбу да она није на месту премијерке да би испуњавала председникове “снове”, Брнабић је рекла да би, на пример, “2021. године, када неко други буде председник Владе, по завршетку великог пројекта Научно-технолошког парка и лабараторијске ламеле у Нишу, волела буде поменуто ко је био довољно храбар и истрајан да покрене цео тај процес”.
Мали је заједнички избор, имао одличне резултате
Говорећи о Синиши Малом, као будућем министру финансија, премијерка је рекла да је то “у потпуности био заједнички избор ње и председника”. Друго је питање колико ће грађани Србије да верују да је “мени посао много олакшан тиме што се у највећој могућој мери слажем са политиком Александра Вучића и његовом визијом”, истакла је Брнабић.
На питање чиме је Мали заслужио да постане министар, с обзиром на бројне афере које прате његову политичку каријеру, Брнабић је одговорила да је он у Београду показао како се “води одговорна фискална политика у тренутку када је Град био историјски најзадуженији” и да је направио “одличан резултат”.
Упитана да ли ће Мали допринети угледу Владе, премијерка је одговорила да “мисли да ће он допринети тиму” и да није на њој да оцењује нечије докторате. Занимљиво је да нико не помиње да је Мали био “фулбрајтовац” и један од најбољих студената, уочила је Брнабић и нагласила да “сутра може да се направи афера и за њу, али да то не значи да је та афера истинита”.
“Као председници Владе, у потпуности је на мени одговорност како ће Синиша Мали да ради свој посао министра финансија, који је ужасно важан”, оценила је Брнабић. Она се нада да ће Скупштина изгласати Малог да буде министар финансија, да ће бити задржана финансијска дисциплина и да ће Влада добити министра “који јако добро познаје привреду Србије”.
Тимски рад, да не прича свако прича шта хоће
Упитана да ли би сменила министра одбране Александра Вулина због изјава о промени спољне политике, Хрватској и неких других, Брнабић је одговорила да би свакако консултовала парламентарну већину, која њој и њеној Влади, “даје моћ у парламенту и даје моћ да мењамо Србију на боље”.
Брнабић “не мисли да је добро да министри дају изјаве које су супротне политици Владе Србије”, док на питање зашто су они онда део Владе, одговара “да смо у прошлости навикли да свако може да прича шта хоће, али да је данас ово један другачији тимски рад”. “Ја покушавам стално да говорим мом тиму да не радимо то.
Али враћам се на то што мислим да је данас једна од највећих снага Србије што имамо председника Републике и председника Владе Србије који веслају у истом правцу и раде као тим”, истакла је Брнабић.
Говорећи о неформалном документу земаља Квинте у вези са Косовом и року да се то питање реши до краја године, Брнабић потврдила да о томе “има информације из разговора са председником Републике, да је он усмено добио неке предлоге, који у овом тренутку нису прихватљиви, и да се даље разговара о томе”.
“Тај папир Квинте ја свакако нисам видела и мислим да га ни он није видео, не знам да ли постоји”, рекла је Брнабић и нагласила да “нема стварно неке временске одреднице за решавање проблема са Косовом”. Она сматра да је исправна и одговорна политика да тај проблем мора да се заврши “због нас”, а не због ЕУ, како би дошло до дугорочне стабилности и коначно правог и јасног просперитета за Србију.
О Медијској стратегији: У Србији постоји слобода изражавања
Брнабић негира да се Медијска стратегија пише поново због притисака из ЕУ на тему слободе и положаја медија и негативних налаза свих релевантних међународних струковних и невладиних организација, укључујући и Извештај о напретку Србије.
Брнабић је подсетила на њен састанак са Групом за слободу медија много пре догађаја у вези са Медијском стратегијом, после чега је министар имао још три засебна састанка.
“Ја сам чекала да видим да ли ће се медијска удружења и асоцијације вратити у радну групу за израду Медијске стратегије. Нису се вратили, Стратегија је била завршена, али нисмо желели да идемо са њом зато што није имала легитимитет”, објаснила је Брнабић. “Била сам и пре критика ЕУ и данас сам отворена за све састанке. Ми се не слажемо у виђењу, ја мислим да у Србији постоји слобода изражавања”, рекла је Брнабић, “али то што се не слажемо у виђењу, не значи да смо непријатељи”.
Као пример слободе медија, поменула је да су “сви медији позвани на догађаје које она организује, као и на коференције за медије, “на којима могу да постављају сва питања”, што није случај када иде у посете колегама у ЕУ.
На примедбу да конференције за медије нису мерило слободе медија, већ атмосфера у којој се ради, деловање пореске управе, инспекција, као и тржиште оглашавања, премијерка је подсетила да је један од захтева Групе за слободу медија да се обезбеде основна права радницима у медијима.
Упитана о посланичком статусу Војислава Шешеља, будући да је он осуђен за ратни злочин, Брнабић је рекла да је њој “тешко да одговори на то питање”. “То је питање пре свега за парламент, који је у хијерархији изнад мене, тако да ја о народним посланицима не могу да разговарам”, закључила је Брнабић.
Фонет
Ово чудо под хитно ухапсити и послати на принудно лечење заједно са ментором.