Зашто би неко улагао у нешто за шта сами нисмо створили неопходне предуслове и што сами не препознајемо као културну вредност и потенцијал за развој туризма, каже Весна Марјановић
У нашој јавности је готово незапажено прошла вест да је и археолошки локалитет Винча био у ужем избору за листу од седам најугроженијих локалитета коју је ове године објавила „Европа”, међународна организација за заштиту и очување културног наслеђа. Нажалост, Винча није успела да се пласира на завршну листу, која би омогућила да овај локалитет добије знатна финансијска средства, каже у разговору за наш лист Весна Марјановић, председница Одбора за културу и информисање Скупштине Србије и чланица Комитета за културу, науку, образовање и медије Парламентарне скупштине Савета Европе. Весна Марјановић именована је за известиоца ове паневропске организације за тему угроженог наслеђа Европе. На недавно одржаном скупу у Атини говорила је на једном од панела у оквиру 50. конгреса организације „Европа ностра” (Наша Европа), чији је председник Пласидо Доминго и која окупља преко 150 националних организација и пет милиона чланова широм Европе, укључујући и Србију. Ове године објављена је и листа седам најугроженијих локација културне баштине.
„Било је заиста импресивно видети колику снагу могу имати грађани удружени око заједничког циља и, наравно, политичке институције које су у стању да то препознају и пруже одговарајућу подршку. Награђени пројекти резултат су упорности и посвећености појединаца, грађана који имају свест о значају свог наслеђа”, каже Весна Марјановић и додаје да је велики успех то што је у Србији кампања спасавања храста на Коридору 10 показала да глас грађана мора да се чује и у оваквим значајним подухватима.
Међу награђеним пројектима налазе се трансформација једне потпуне рушевине у најмодернији музеј ваздухопловства у Талину, пројекат реконструкције старих напуштених железничких мостова и њихово претварање у бициклистичке стазе у Лангстрату, потпуна рестаурација Таутове куће у стилу баухаус модернизма у Берлину…
„Винча је један од најбољих примера где се преплићу многи фактори: политички, правно-имовински, еколошки. Од сукоба надлежности до клизишта. Савет за Винчу се не састаје. Мислим да је један од разлога за то што се Винча није коначно пласирала лежи управо у чињеници да не постоје развојни програми, нема акционог плана, нема плана детаљне регулације, нема студије о изводљивости. Нико не преузима одговорност за стање на терену..
О томе колико је однос према заштити културне баштине и култури уопште суштинско политичко питање, говори и најновија иницијатива председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза под називом „Нови наратив за Европу”. Барозо је позвао европске интелектуалце, уметнике и научнике да се у што већем броју укључе у велику дебату која ће тражити одговоре на најновије изазове пред којима се Европа налази и из које ће се изаћи са једним стратешким документом. Истовремено, генерални секретар УН Бан Ки Мун позвао је владе да културу ставе на врх листе приоритета у агенди глобалног развоја од 2015. године, нагласивши да не може бити успешних развојних стратегија уколико у њих није интегрисана култура.
„Истог дана када је на конгресу у Атини Андрула Василију, европска комесарка за културу, у свом говору истакла да економска криза треба да буде повод за снажнију подршку култури, а не повод за њену маргинализацију од стране доносилаца одлука, наш сада одлазећи министар Петковић је у интервјуу ’Новостима’ рекао да због кризе култура нема право да тражи значајнију подршку државе. Улога политичара је да културу брани свим расположивим средствима, која, наравно, нису само финансијска, нарочито када пара нема довољно. Ради се управо о приступу, о потреби за тражењем нових решења, о активизму. Ако министар први каже да није време да се боримо за културу, шта онда да очекујемо од других? Осим тога, ми никако да разумемо оно што је очигледно. Ако имате грађане који су економски осиромашени ударом кризе, па им онда одузмете и културу и образовање, са којим људским потенцијалом ви одржавате стабилно демократско друштво? Са људима који су сиромашни и материјално и духовно. За свако нормално друштво то је сигнал за опасност. Такви услови најбоље су тло за раст екстремизма, ксенофобије, насиља“, каже Весна Марјановић.
Наша саговорница подсећа и на то да се у руководству организације „Европа ностра” налазе две наше веома утицајне жене – Снешка Куадвлиг Михајловић, на месту генералног секретара, и историчарка уметности Ирина Суботић, која даје свој допринос као потпредседница ове организације и председница њеног огранка у Србији.
М. Ђорђевић
Политика
Фото Т. Јањић
припрема: Србија данас
