Игор Јакшић: Време је за револуцију

Бивши члан Главног одбора Српске напредне странке Игор Јакшић отворено позива на устанак против власти коју предводи Александар Вучић, самопрокламовани Зевс, бог који хода земљом Србијом.

Јакшић зна шта прича, има изузетно богато животно и радно искуство, као и дуг стаж познанства и сарадње с Вучићем. Као рођени Београђанин (1968.), почетком ратног распада СФРЈ (1992.) запослио се у МУП-у Србије, у Ресору државне безбедности. На функцију извршног директора компаније „Интерспеед“ дошао је 2003. У то време „Интерспеед“ је имао око 1400 запослених и више пословних сектора, међу којима је био и Радио „Фокус“, који је имао националну фреквенцију. На молбу свог дугогодишњег познаника Вучића, Јакшић је у програм „Фокуса“ убацио политичке емисије како би отворио простор за промоцију ставова национално и патриотски опредељене опозиције, прво СРС, а касније СНС. Успон рејтинга тог радија толико је сметао, како он каже, тоталитарном режиму Демократске странке да се и у Скупштини расправљало о пословању и програму „Фокуса“, који је оптуживан за ширење говора мржње. Иако никада раније није био члан ниједне странке, на инсистирање Томислава Николића и Александра Вучића учланио се у СНС. Компанију „Интерспеед“ напустио је 2011, кад је основао приватну кабловску телевизију ТВ БГД, на којој је наставио да популарише напредњаке. По доласку СНС на власт понуђено му је да бира: место директора Студија Б или извршног директора РТС-а. Пошто је приметио „стопроцентну менталну промену“ код нових владара, одбио је да учествује у њиховим активностима против српских националних интереса. Са Сашом Мирковићем основао Групу грађана „Јака Србија“. Напустио је СНС и одлучио да се с „Јаком Србијом“ кандидује на ванредним парламентарним изборима. О разлозима за прекид сарадње с Вучићем и, касније, Мирковићем, Игор Јакшић говори за магазин „Таблоид“.

Разговор почнимо Вашом последњом политичком одлуком, а то је да повучете изборну листу „Јаке Србије“. Зашто сте се одлучили на тај потез?

– Саша Мирковић је у новембру прошле године напустио посланички клуб СНС-а. О његовом сукобу с Вучићем и Зораном Михајловић тек понешто се могло сазнати из медија. Помпезно је најавио наставак политичког живота. Са мном, тада још високим функционером СНС-а, основао је покрет који је требало да буде опозиција свему што представља садашња власт. Ваља поменути да сам тај исти СНС ја напустио из часних побуда, увидевши куд плови брод српске политике и наше стварности. Ја сам, до сада, једини човек који је могао имати све што пожели, а који је премијеру децидно рекао „Не“. Уместо да гледам искључиво лични интерес, предао сам се борби за корист српског напаћеног бића, против свеопште конфузије, беде и ниског стандарда, уверен да једино решење могу да донесу људи чистих биографија. Знајући какав је мој морал и част, Вучић ми је индиректно, преко разних потурица, слао бројне понуде. Одговор је увек био подругљив и доследан: „Не“. Посветио сам се раду у „Јакој Србији“ и то је дало резултате, брзо смо успели да обезбедимо самофинансирање и масовну подршку народа нашем програму и циљевима, што нам је омогућило да се припрепремио за излазак на изборе на свим нивоима. Не могавши да утичу на мене, Вучић и његова клика нашли су најслабију карику – Сашу Мирковића. Јуда Искариотски се опет јавио. Тада Саша Мирковић по други пут продаје веру за вечеру и издаје оно што је сам покренуо – идеју „Јаке Србије“. Лично ми је признао да је с Вучићем направио компромис за даљу заједничку сарадњу за време изборне кампање, а и после ње, тврдећи да нам само то гарантује опстанак. Са индигнацијом сам одбио лоше компромисе и прљаве понуде. Тада смо већ имали довољно оверених потписа за изборну листу. Као једино овлашћено лице, али уз подршку људи верних идеји, одлучио сам да је не предајемо Републичкој изборној комисији, пошто је званични назив листе био: „Саша Мирковић – Препород народа – Јака Србија“. Нисам могао да дозволим да се мојом идејом и мојим ликом и делом поиграва неко ко је спреман да уђе у дил с Вучићем и поново му се продаје, попут жене лаког морала. Не желећи да окаљам вишевековно породично стабло Јакшића, моје више но часне претке, нисам пристао на уцене и понуде. Моралан и нимало гладан политиканства у ма каквом облику и дилова зарад функције, фотеље и новца, ставио сам тачку на сарадњу с људима без части и морала.

Саша Мирковић тврди да се само повукао из политике, а да се није нагодио с Вучићем, као што ви тврдите. Какав компромис су направили?

– Мирковић је политички мртав и сасвим је логично што је изјавио да се повлачи из политике. Што се мене тиче, могао је да иде само на листу СНС-а. Међутим, он није „политички угашен“ због неких својих ставова или изласка из СНС-а, већ због алавости и огромних новчаних и политичких апетита. Политички га је убио његов налогодавац с којим је ушао у дил. Умислио је да је довољно јак за преговоре с Вучићем и да ће лако изманипулисати бога Зевса, и то са мном. Требало је само да укључи мозак и да се запита зашто Вучић није звао директно мене, мене познаје много дуже и боље од Мирковића. Баш зато, Вучић зна ко сам и какав сам, да се са мном не преговара о части и моралу, у том сегменту код мене трговина не постоји, мој образ и моја част немају цену. Зато је позвао Мирковића, најслабију карику. Не знам какав су компромис направили, знам само оно што ми је Мирковић рекао, да нам је понуђен медијски простор под контролом Вучића, али под условом да га не нападамо током изборне кампање, као и да после избора рачунамо на даљу сарадњу. Због своје алавости Мирковић је отишао под лед. Ма шта да се договорио с Вучићем (заштиту од прогона и кривичне одговорности, ако је има…), ово му је крај на свим пословним и политичким нивоима. Одлично познајем Вучића и његову сујету, он неће дозволити да било ко крене против њега и да остане некажњен. Тешко, скоро никако… И доста више о људима који не постоје. Нећу више одговарати на питања о Мирковићу, човек је „ништа“…

Постоји Вучић. И он је, као човек, „ништа“, али с њим сте пристали да сарађујете. Зашто?

– Некада је тај Вучић, кога сам познавао, био напаљени „делија“ и радикал, бескомпромисни борац за Велику Србију, ратни хушкач са тешким и опасним претњама народима у окружењу. Данас се представља као фактор мира и стабилности, тврди да је озбиљан и одговоран државник и да је Србија мала земља, толико мала да јој нема спаса ако се не приклони Немцима и не утопи у Европску унију. То прича с истом оном енергијом с којом је до јуче заговарао улазак Србије у савез са Русијом. У овом тренутку он има стабилну већину и нестабилну власт, па опет иде на изборе у потрази за сигурношћу. Мада има апсолутну подршку и власт, тврди да је ситуација у земљи нестабилна, много је пиромана, а заправо је он тај који је нестабилан, као личност, он је тај који подмеће разне сценарије да се медијски представи као мученик како би му народ похрлио у помоћ. Он је тај коме треба подршка других странака, и то оних против којих се, до јуче, огорчено борио. Он их позива, а они, гладни политиканства и фотеља, оберучке прихватају. Он је одредио цену њиховог образа, они то прихватају. Он ствара „владу националног спаса“ која делује као „влада националног издајства“. Отуђује све, па и оно што је неотуђиво по свим начелима и нормама. Продаје своју земљу, многе институције и жиле куцавице српске економије. Бесповратно урушава пољопривреду, индустрију, просвету, све гране наше државе. Нажалост, за тај посао добија подршку готово комплетне опозиције. Владавину је почео алармантним упозорењима да је Србија пред банкротом, па је, под плаштом те манипулације, увео ригорзоне мере лажне штедње, смањујући плате и пензије, иако се у кампањи заклињао да то неће радити. Тим чином убијао је пензонере, којима, кад плате рачуне, остане таман онолико да се одлуче да ли ће купити лекове или храну. Оставку на место премијера поднео је с објшањењем да му је потребан мандат од четири године како би завршио започето. Иза тога стоје неки други разлози, које крије од народа. Без иједног дана радног стажа на било какавом послу, он жели да води државу.

У изузетно надахнутој „оставци“ на чланство у СНС, којом сте привукли пажњу и подршку јавности, Вучића сте назвали Зевсом, Богом над Боговима. Кад сте и по којим поступцима уочили његову тежњу да се идентификује са Зевсом?

– Некада сам познавао смерног и финог Вучића, који је склопљених шака, као у молитви, говорио тихо и полако, помирљиво бирајући речи, с дугим мисаоним паузама, као да управо смишља не само шта ће, него и како ће рећи, а да никог не повреди. Сад се питам да ли је то био неки други Вучић или је и тада само глумио. Увек је волео драматургију и позоришне представе. Кад би критиковао некога, увек је то радио пред публиком, али много толерантније него сада. Одакле је изронио овај бахати Вучић који виче на све, маше рукама и прети, који се нервозно свађа и инати с новинарима и опозицијом. Слушајте каквим вокабуларом се служи, све ће вам бити јасно. Он не да повећање пензија и то речима: „Могао бих, али баш нећу, ето, не дам!“ Он је одлучио да распише изборе. Он је одлучио да помогне детету које је објавило видео снимак на интернету. Он је одлучио какав ће бити састав владе, правдајући се да се на њега врши велики притисак. Он одлучује о животу и смрти у Србији. Он је министар свих министарстава. Он доноси све одлуке као да влада не постоји. Одакле је изашао овај други Вучић, кога више не познајем, који се једном принцу и наследнику Карађорђа, о којем је недавно говорио као симболу националне слободе и части, обраћа уличарским жаргоном, са „ти“: „Само ти, геније, плати струју, па онда тужи кога хоћеш“. И какав је то човек који може и онако и овако, који може бити и ово и оно? Који све зна и у све се разуме, који не слуша добронамерне савете, који не поштује никога и ништа… Па, то није човек, то је умишљени бог који земљом хода, бог Зевс!

Да ли имате информације како је реаговао Вучић кад сте јавно поднели оставку на све функције у СНС?

– Наравно да имам. Уследила је циркуларна порука свим члановима да је Игор Јакшић напустио странку и да нико ни на који начин не напада и не демантује ишта што ја кажем. Наређење је извршено. Ни на једној друштвеној мрежи немам негативне коментаре напредњачких ботова, иако ми је међу „пријатељима“ на Фејсбуку и шеф њиховог интернет-тима Мићан.

Како су реаговале Ваше колеге из СНС-а?

– Неколико високих функционера ме звало, сви су дали подршку, али су замолили да не откривам њихов идентитет. Кад сам се, почетком марта, појавио у Скупштини Србије, нису смели ни да се поздраве, само би климнули главом и журно отишли у супротном правцу. Како да их шеф види да се поздрављају са мном…

После свега, да ли намеравате да се и даље бавите политиком?

– Дошло је време за нову генерацију политичара у Србији. Све досадашње политичке паразите – СНС, СПС, ДС и све њене фракције, НС Г17, ЛДП, ПУПС, Чанка… – и све остале политичке актере који су владали или учествовали у власти протеклих 20 година треба отерати са политичке луткарске позорнице новом снагом која се појављује. Ови политички пајаци – ван политике! До темеља су уништили школство, војску, полицију, здравство, економију, индустрију, правосуђе, културу, цркву… Не постоји ниједан стуб друштва који није сломљен. Народ се преко медија непрекидно и немилосрдно заглупљује ријалити програмима, необразованим певаљкама, криминалцима, старлетама, спортом и политиком. Данас у Србији има више музичара него војника и полицајаца заједно. Опозиција, која је до јуче владала истом овом земљом, не постоји. Сви су у дилу са свима. То су они чији стид и срам има цену, то су исти они који своје политичке дресове мењају за пристојну цифру. Постали смо друштво зомбија и безличне масе у којој се нико не буни. Србија је интелектуално доведена дотле да је битније знати с ким је нека певачица изашла у провод него ко је кривично одговоран за пад хеликоптера и смрт седам људи. Човек који води ову државу тотално је лишен осећаја припадности српском народу. Судбина српске државе њега уопште не интересује. Влада Србије данас јавно промовише хомосексуализам док нестајемо као народ, уместо да промовише рађање и породичне вредности. Једни се диве немачком народу и Европској унији, вире немачкој канцеларки испод сукње, а приде би мењали свој народ за њен. Губе из вида, или то раде са свесном намером, да Немачка жели да створи „Берлински калифат“ и да потисне (послушношћу или изумирањем) православне Словене, нас Србе, с ових простора. Све је то стара политичка игра у којој смо ми, савременици, само нови учесници. Други се диве великој Русији и Путину, вапећи да нам удели неки евро за политичку кампању, лажно се представљајући народу као продужена рука Русије на Балкану. Русија овде нема никога, а наш народ, слеп у свом бунилу преживљавање и борбе за голу егзистенцију, не види да смо ми мала земља и да никоме нисмо толико интересантни као што се то пласира. Уводећи нас у Европску унију, од нас се тражи да се одрекнемо сами себе, да се одрекнемо онога што смо били и што јесмо, како би нам забранили да то исто будемо у будућности. Изгубили смо дефиницију херојског народа и националну политику спаса и обнове српског националног интереса. Управо зато не могу да прелазим ћутке преко догађаја који су под идеолошким и политичким притисцима затрпавани у заборав и овај мали гаф у режији бога Зевса и опструирања моје кандидатуре на овим изборима неће ме одвратити да наставим борбу за моје идеале.

Како ћете наставити борбу?

– Нема предаје. Ово није време за повлачење и тишину, него за револуцију. У току је оснивање странке „Јака Србија“, кроз коју ћу наставити да се програмски јасно и прецизно борим за социјалну политику и повећање наталитета. Мајци трећег детета треба доделити државну плату до пензије, а онда просечну пензију. За свако наредно дете прогресивно повећавати примања и обезбедити бесплатне државне вртиће. Ревилатизација домаћих индустријских комплекса, иза којих држава мора да стане свом снагом и омогући излазак на светско тржиште. Треба забранити приватизацију и инвестиционе субвенције, сем у неразвијеним крајевима Србије и под условима који се не косе са интересима српске економије. Вратити министарство дијаспоре и на његово чело поставити представника кога ће изабрати дијаспора, да у влади Србије заступа њене интересе. Дијаспори омогућити улагање у своју матицу са свим бенефицијама. Раскинути уговор о слободној трговини са ЕУ, јер је неповољан и уништава нашу економију. Вратити царине на све производе који су конкурентни нашој привреди. Системом задругарства и гарантованом ценом откупа оживети пољопривреду. То су четири основне тачке програма за које ћемо се залагати. Срби, макар и задњим атомом снаге, усправите се! Увек постоји шанса да видите неког попут себе, да видите орла и схватите да се и ви одувек били орлови, само су вас кокошке окружиле, па су вас увериле да сте и ви кокошке.

Предраг Поповић