АналитикаЕвроАзија

Игор Панарин: Ако победимо у Сирији, ето нас на Балкану!

а Русију су сада кључне Сирија и Украјина. Ако би Сирија била изгубљена, то би се одразило и на Кавказ и на Балкан

Игор Николајевич Панарин, политиколог и координатор Аналитичке асоцијације секретаријата ОДКБ, говори о рађању руске „меке моћи“, стављајући акценат на комуникациони фактор Евроазијског савеза. Говорећи о успјешности тог фактора, Панарин каже:

— Тек у последње четири године Русија је почела да говори о „мекој сили” и улагању у медије. На томе, међутим, мора да се интензивније ради. Чак и кад се говори о Јужном и Сјеверном току, у руским медијима се мало пажње посвећује томе. То је стратешка грешка која се понавља.

Још 2012. сте говорили да је почео Циклон-3, односно америчко-британски план блокаде евроазијских интеграција. Дакле, у склопу тог пројекта могао се очекивати и јачи удар за преузимање КиМ, који се тренутно и дешава. Може ли се у тој ситуацији очекивати јаче медијско дјеловање Русије?

— Да. Мислим да је то најважније питање – улагање у медије. То је питање које нас је данас највише заокупило. И, када се стварају пројекти попут Евроазијског савеза, с обзиром на његову важност, он је мало медијски испраћен.

Прошле године сте изнијели став да би Евроазијски савез требао да има четири престонице: Санкт Петерсбург, Алма Ату, Кијев и Београд. С обзиром на тренутне околности, да ли још увијек видите Београд као на четврту престоницу Евроазијског савеза?

— Да, нисам измијенио свој став, али за сада имамо три главна града, а послије ћемо се бавити Београдом. Зато што је ситуација у Украјини сада боља него што је била прије четири године. У сваком случају, учврстили смо своје позиције на Црном мору и са Украјином је потписан уговор на 25 година (о продужетку боравка руске Црноморске флоте у украјинском Севастопољу до 2042. године; прим НС). Присуствовао сам састанку прије четири године на коме су неке важне личности предлагале излазак Црноморске флоте са Крима. Иступио сам жестоком критиком тог става и рекао да то не смијемо чинити. Веома сам задовољан што је моје становиште подржано. Да је побиједило друго мишљење, питање је како би се развијала ситуација.

С обзиром на потезе владе у Србији, може ли се очекивати промјена курса према Русији?

— Већ доласком Николића на власт дошло је до промјене курса.

Али је дошло и до убразаног кретања ка независности Косова?

— Да, знам, али би други кандидат био још гори избор.

Ипак, не би смио ићи овако убрзано са „рјешењем” статуса КиМ?

— Јасно. Знам да су бројни негативни трендови, прије свега по питању Косова. Сада су за Русију кључне двије земље – Сирија и Украјина. Морамо сачувати Сирију. Са великим задовољством подржавам курс одбране Сирије. Ако би Сирија била изгубљена, то би се одразило и на Кавказ, и на Балкан.

Али изгубити КиМ у овом тренутку значи лагано губити могућност за реализацију Јужног тока?

— Мислим да није тако. Проблем Косова ће се рјешавати у вези са сиријским проблемом. Ако сачувамо Сирију, блокираћемо дестабилизацију Авганистана и Балкана. Борба за Сирију је борба и за Балкан, јер су они планирали да заузму Дамск у августу 2012. Нису успјели, и то је велика побједа Русије. Велику побједу је остварио Асад заузевши град Али. И ми испоручујемо ракете С-300. А Владимир Путин је надиграо у преговорима предсједнике владе Израела и Велике Британије.

Како ћете се борити за Србију?

— На првом мјесту је формирање Евроазијског савеза, пошто ће се тај савез проширити и на Балкан. Јер Балкан је за нас данас Сирија. Ако побиједимо у Сирији, крећемо према Балкану. То је веома добра веза и за сада све иде по плану.

Нови Стандард

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!