Професора политичких наука Игора Николајевича Панарина зову Путинов Макијавели због прецизних савета руском руководству, али он за себе каже да је стратешки аналитичар. Овај доктор политичких наука и водећи аналитичар Организације договора колективне безбедности (ОДКБ) у интервјуу „Политици” у априлу 2015. изнео је низ тачних запажања и прогноза. Jош тада – знатно пре званичног укључења Русије у рат у Сирији и више од годину дана пре неуспелог пуча против Реџепа Тајипа Ердогана – оценио је да је руски „стратешки задатак да уз помоћ економских полуга ишчупамо Турску из агресивног војног блока НАТО-а”.
„Али, Турска не може бити наш кључни савезник на Балкану. То треба да буде Београд, а Турска да утиче на своју зону одговорности на Блиском истоку”, рекао је Панарин и најавио да ће гасовод „Турски ток” почети да ради 2020. године.
Скоро пола деценије касније доста тога је постало реалност. „Турски ток” треба да заживи до краја 2019. године. А Турска, која се све мање осећа као амерички и НАТО савезник, у договору с Русијом гради „зону одговорности” у Сирији, док Београд почиње да заузима важно место на лествици приоритета Кремља. Посета Дмитрија Медведева, с пратећим уговорима из неколико за Србију стратешки важних области и приказом нарасле моћи српских безбедносних снага уз помоћ руског и европског оружја, управо то и показује.
У српској јавности професор Панарин – осим што је 1998. оценио да би САД у будућности могле да се распадну на шест делова – познат је и по томе што је 2006. најавио формирање Евроазијске уније. Ако је то тада личило на научну фантастику, девет година касније овај савез је постао реалност. Његова замисао је да ЕАЕУ има четири престонице: Санкт Петербург, Кијев, Алма Ату и Београд. „Београд видим као престоницу велике Балканске конфедерације, која би обухватала све балканске државе, могуће и Мађарску. Балкански вектор и Београд требало би да буду веза с малом Азијом”, поручио је тада Панарин.
У интервјуу за „Политику” пре четири и по године рекли сте да се 2020. може очекивати прикључење Србије Евроазијској унији. Тада сте најавили да ће исте године бити пуштен у рад и гасовод „Турски ток”, што се, чини се, и остварује. Београд ових дана потписује велики споразум са ЕАЕУ – да ли сте на то мислили?
Потписивање споразума Србије и ЕАЕУ о стварању зоне слободне трговине отвара могућности за трговинске, економске и инвестиционе односе са свим државама ЕАЕУ, а пре свега с Русијом. Почетком октобра 2019. на самиту у Јеревану, лидери ЕАЕУ одобрили су споразум са Сингапуром и очекује се прикључење Индије и Ирана. То је смер ка претварању Србије у кључну земљу на Балкану, земљу економског просперитета. За Београд ће примена овог документа значити потпуно нову етапу присуства на просторима Евроазије. Улазак на тржиште са око 200 милиона потрошача с укупним БДП-ом већим од 1,9 билиона долара, омогућиће Србији да постане језгро економског просперитета. „Турски ток” пролази 402 километра кроз Србију, с протоком од 12,87 милијарди кубних метара гаса годишње.
Говорили сте да Београд видите као једну од четири престонице Евроазије, на челу Балканске конфедерације, која би, могуће, обухватала и Мађарску?
Евроазијска унија би се могла представити као глобални руски геополитички развојни пројекат у 21. веку, интегрална национална идеја руског и њему блиских евроазијских народа. ЕУ је у фази системске кризе, а излазак Велике Британије један је од показатеља најтеже кризе на више нивоа. Обездуховљена ЕУ, с процесима дехристијанизације, потирања националног идентитета, разарања породице, духовних и моралних вредности има тужну будућност. Мађарска је једина држава ЕУ која у уставу помиње хришћанске вредности. Своју прогнозу сматрам вероватном – Београд на челу Балканске конфедерације, која може обухватити и Мађарску.
Проблем Косова и Метохије и даље је отворен и оптерећује Србију, како ви на то гледате?
Криза на Косову има много узрока, али не заборавите да је један од важних био Први светски рат. Британска империја је изазвала Први светски рат како би уништила своје главне геополитичке ривале – Руску и Немачку царевину. Србија је претрпела огромне губитке, након чега је почело активно насељавање Албанаца на КиМ. Томе је и Тито, који је био под британским утицајем, дао свој допринос. Историјска анализа показује да су Британци тајна сила непријатељски расположена према православној Србији. Британија више од 100 година иницира развој косовске кризе. Нова рунда почела је упадом косовско-албанских специјалних снага у општине са српским становништвом на северу покрајине, 28. маја 2019. и привођењем 13 локалних Срба. Тренутак није изабран случајно – одмах након говора председника Србије Александра Вучића у Народној скупштини о косовском питању. Уз подршку Русије ситуација се тада стабилизовала.
Сада Вашингтон жели да се убрза постизање решења на КиМ?
Предложио бих да се размотри у ширем глобалном контексту, узимајући у обзир борбу која се води изеђу глобалиста и патриота света. Вашингтон је подељен у две снажне, супротстављене групације. С једне стране је национално оријентисани патриота Доналд Трамп, а с друге су глобалисти, углавном демократе и британски лоби у САД, чији се центар моћи и управљања налази у Лондону. Банка Енглеске, према мишљењу Фонда Л. Ларуша, сада је главни организатор покушаја пуча у САД, у форми импичмента, са циљем свргавања Трампа. Руке су му у области спољне политике везане конопцима америчког британског лобија и он покушава да се ослободи стега. Полако и сигурно креће се ка циљу – ослобађања САД од британског јарма. Међутим, треба имати на уму да су убијени сви амерички председници који су током историје заговарали ослобађање од британског јарма: Линколн, Гарфилд, Мекинли и Кенеди. Трамп је окружен глобалистима, лондонским агентима створеним у САД током хладног рата, чији је почетак објавио Черчил у марту 1946. године. Иза Трампа стоје снажне националне снаге патриотски настројених представника индустрије, бизниса и специјалних служби, пре свега морнаричке обавештајне службе и НСА. Чини ми се да ће спречити покушај пуча и помоћи Трампу да успостави односе с Русијом. Тада ће снажна заједница Трампа и Путина моћи да реши проблем Косова.
Ваша нова књига „Хибридни рат – теорија и пракса” бави се феноменом о коме се много говори последњих година. Ви кажете да је то стратегија која комбинује обичан и информативни рат?
НАТО је развијао хибридну ратну стратегију дужи низ година. Амерички генерал Џејмс Матис, бивши шеф Пентагона, и пуковник Френк Хофман објавили су 2005. значајан чланак „Будућност рата: успон хибридних ратова”. У стратешком концепту НАТО из 2010, „хибридне претње” се дефинишу као претње које ствара противник способан да адаптивно користи традиционална и нетрадиционална средства за постизање сопствених циљева. У децембру 2015, на самиту министара спољних послова НАТО усвојена је стратегија хибридног ратовања која претпоставља доминацију алата „меке моћи” са циљем дезинтеграције евроазијског простора, стварање хаоса и нестабилности у суседству Русије. Срж хибридног рата је информационо ратовање. То је комбиновање војних снага, политичко-дипломатских, финансијско-економских, информационо-психолошких и информационо-техничких метода притисака, и обојених револуција, тероризма и екстремизма, деловања специјалних служби, снага за специјалне операције и структура јавне дипломатије, које се спроводе у складу с планом неке владе, војно-политичког блока или транснационалних корпорација.
Прети ли Србији и Балкану поново опасност веће дестабилизације, односно хибридног напада, и ко би могао да га изведе?
Србија и Балкан су у опасности од дестабилизације. Покретач хибридног напада, као и до сада, може бити Лондон и његов дугогодишњи агент Џорџ Сорос, родом из суседне Мађарске, у којој стално покушава да дестабилизује ситуацију. Сорос је организовао миграциону кризу пре неколико година на Балкану, када су милиони младих с Блиског истока, из Африке и Авганистана прошли преко Србије. Постоје две америчке спољне политике: званична Доналда Трампа и незванична пробританског „клинтоновског клана” уз подршку британског агента Џорџа Сороса. Они су у фази акутне конфронтације на Балкану. Трамп је на заседању ГС УН 24. септембра позвао земље широм света да одустану од глобализма и определе се за национализам, наглашавајући да мудри лидери стављају интересе својих народа и земаља на прво место. „Будућност не припада глобалистима, већ патриотама”, рекао је Трамп. Незаконито свргавање Трампа је крајњи циљ глобалиста – клинтониста и Сороса. Они су поставили циљ дестабилизације Балкана, а затим и целе Европе, како би се дискредитовао Трамп и његови спољнополитички приоритети, посебно стварање новог система међународних односа који ће се заснивати на узајамно корисној сарадњи међу народима и спречавању уплитања у унутрашње ствари држава. Ако се одједном на Балкану „случајно” догоди нови међуетнички сукоб, Бела кућа ће неизбежно бити увучена, а Трамп постати талац политике својих пробританских глобалистичких противника. Наиме, Балкан је стратешко место за британску контролу над Европом и Блиским истоком. Заиста се надам да ће се 2020. догодити нова Јалта, као 1945. године. И да ће три главна светска лидера – Владимир Путин, Доналд Трамп и Си Ђинпинг моћи да створе нови, праведнији систем међународних односа заснован на дијалогу цивилизација и обострано корисној сарадњи међу народима.
Аутор: Бојан Билбија, Политика
Фото: Катехон
