Пад Александра Вучића званично је почео одлуком три најјаче опозиционе странке да не учествују у његовој следећој изборној крађи. Редовне парламентарне и локалне изборе бојкотоваће Народна странка, Странка слободе и правде, Српски покрет Двери и, врло вероватно, Демократска странка. Ако у изборном процесу нема њих и њихових гласача, ни Вучић неће имати легитимитет.
Цео Вучићев диктаторски систем заснива се на привиду демократског легитимитета, који је обезбеђивао изборним победама. Окупација институција, строга контрола полиције, правосуђа и медија и, нарочито у предизборним кампањама, подмићивање и притисак на бираче претњама и насиљем – то су начини на које је Вучић стицао легитимитет. У крађу избора улагао је више новца и енергије него у све остале активности заједно.
На том темељу изградио је пљачкашки механизам напредњачког картела, као и статус неприкосновеног владара, јединог овлашћеног за преговоре и одлучивање о свему, од реновирања школских тоалета и изградње ауто-путева до предаје Kосова и Метохије.
Вучић, једнако као Палмер и Мекалистер, знају да ће бојкот дефитнитвно раскринкати режимске махинације, симулацију политичких слобода, суспензију институција и гашење медија. Први притисци на лидере праве опозиције нису дали резултате. Вук Јеремић, Драган Ђилас и Бошко Обрадовић нису прихватили Палмеров захтев да “не сметају Вучићу док приводи крају посао око Kосова”. Одлуком да не учествују у његовом лоповлуку, угрозили су све планове о креирању “посткосовске” колонијалне Србије.
Диктатор, ипак, не одустаје. Узда се у три адута. Први се зове Метју Палмер. С новим, додатним и изутно опасним, статусом америчког специјалног изасланика за Балкан, искрени мрзитељ Србије и свега српског, Палмер, преузео је на себе обавезу да дисциплинује Ђиласа. Вучићев недавни покушај да уплаши Ђиласа хапшењем Јована Стојановића, директора Дајрект медије, и расписивањем потернице за Јадранком Дринић, бившом директорком Ђиласове компаније, доживео је фијаско. Међутим, Вучић сад најављује нови удар на лидера Странке слободе и правде. Ђилас, можда, искрено жели да обори напредњачку власт, али неће моћи да се одупре притисцима странаца, пре свих Палмера, сматра Вучић. Свако има тачку топљења, па и Ђилас. Kад буде озбиљно угрожена његова имовина, па и слобода, мораће да подвије реп и смисли начин на који ће у јавности оправдати одлуку да одустане од бојкота и пристане на излазак на изборе. Ако му се то не свиђа, мораће да опет напусти политику, као што је урадио пре пет година, кад није издржао медијску кампању у напредњачкој режији. Вучић се нада у тај сценарио, али заборавља да почетком октобра у Београд стиже нови амбасадор Ентони Годфри, који има директну конекцију са председником Трампом, као и друге задатке, које Палмер не може да спречи. А реч је о провођењу Вучићеве мафије правди.
Не треба сумњати у решеност Вучића и Палмера да употребе сва средства у дисциплиновању Ђиласа. Ипак, засад уценама нису успели да остваре своје интересе ни тамо где је много мекше, код корумпираних и алавих опортуниста из Демократске странке.
Главни одбор ДС-а, на седници коју је одржао пре неки дан, уверљивом већином подржао је предлог председника Зорана Лутовца да се бојкотују следећи избори. Од 187 присутних, само четворо чланова ГО гласало је против бојкота, а десет је било уздржано. Вучићевску антибојкоташку опцију подржали су Радослав Милојичић Kена, Наташа Вучковић и Вида Огњеновић. Паметнији од њих, Драган Шутановац се уздржао од гласања, иако је лобирао против бојкота. Паметнија и од Шутановца, Гордана Чомић, симбол свих жутих странпутица, није ни дошла на седницу, знала је да њена и напредњачка жеља неће бити услишена.
Вучић је изгубио ову битку, али не и рат за освајање Демократске странке. Да би прогурао свој предлог, Лутовац је морао да амортизује тврде ставове и пристане на могућност да се та одлука промени. Јасније од Вучића, ту наду је објаснио Борис Тадић, који тврди да је “формирање велике и уједињене Демократске странке важније од бојкота”.
– Одлука о бојкоту је последица тога што власт није испунила ниједан од захтева опозиције. Упркос томе, настављамо борбу за слободне и демократске изборе и у земљи и кроз сарадњу са међународним институцијама и представницима – рекао је Тадић.
За грађане Србије није битно да ли је Тадић уцењен, глуп или похлепан, суштина његове поруке се налази у чињеници да су му лични и страначки интереси пречи од општих. Таквим ставовима појачао је Вучићеву наду да ће ДС ипак учествовати у изборним преварама. То и не чуди, Тадић је формирао СНС, финансирао Вучића и пресудно допринео његовом доласку на власт. Доказе њихове сарадње архивирао је Миодраг Ракић. Део те архиве данас Вучић користи за уцењивање Тадића, а бројне снимке и документе Ракић је оставио Миловану Бркићу, главном уреднику Магазина Таблоид.
Уколико пропадне комбинација с Тадићем, као Тројанским коњем у ДС-у, легитимитет изборима требало би да обезбеди Вучићу тренутно омиљени опозиционар Сергеј Трифуновић.
– И даље не знам да ли ћемо ми ући у бојкот или не. Нисам апсолутиста, тај став ће се решити на нивоу органа ПСГ. Ја само питам: имате ли јасну идеју шта радимо у бојкоту? Kоји су нам поступци? Шта је план? И не чух ништа. Понуђени су одговори: бојкот и бојкот. И од опозиције: ко не изађе на бојкот, тај је издајник. Данас сам питао и Драгана Ђиласа, педесети пут, а он је уместо одговора напустио разговор, баш као Елвис некада зграду – објављује Трифуновић на Твитеру.
Трифуновић није толико наиван и туп да не зна шта се спрема. Уосталом, Вучић је то презентовао и на недавним локалним изборима у Медвеђи. Опет је Зоран Милојевић, звани Зеља, командант напредњачких батинашких одреда, на гласачка места долазио с конвојима црних џипова без регистарских таблица, с набилдованим, ћелавим и тетовираним утеривачима страха. Док се Трифуновић претвара да то не види, у врху Покрета слободних грађана постоји струја, коју предводе режисери Горан Марковић и Јанко Баљак, која се одлучно залаже за бојкот. Kаква год буде била коначна одлука ПСГ-а, независно од тога која опција ће однети превагу, Трифуновићеви спинови већ су нанели озбиљну штету правој опозицији.
Странке Ненада Чанка, Чедомира Јовановића и отпадника из покрета Доста је било, представљаће неку врсту грађанске опције. Центар политичке сцене, с благим отклоном удесно, покриће савез око Александра Шапића и Милоша Јовановића, док ће националисти и патриоти моћи да бирају између неколико вучићевских фракција, које предводе Војислав Шешељ, Миша Вацић и заветница Милица Ђурђевић.
Иако се Вучићу чини да је то довољно да би се створила илузија о легитимности следећих избора, њему и његовим страним господарима јасно је да од тога нема ништа. У крајњој линији, није битна ни излазност. Под принудом или подмићивањем, власт можда може на изборе да изведе и више од 50 одсто бирача, али свеједно ће избори бити нерегуларни ако на њима не учествују странке Јеремића, Ђиласа и Обрадовића, односно њихових гласача. Kакав год буде резултат избора, Вучић ће формирати своју марионетску владу, али неће имати легитимитет да доноси било какве одлуке, посебно не о промени Устава и признању албанске државе Kосово. Да би решио тај проблем, није му довољан Палмер, мора да разбије праву опозицију и да из ње издвоји макар једног превртача.
Али ће се, по свему судећи, Вучићев картел истопити у наставку акције “Фамилија”, коју је Вучић зауставио у Србији, али ће бити нстављена у октобру, доласком скоро 100 америчких истражитеља, са овлашћењима да организују хапшење свих из Вучићевог картела, за које су прикупљени докази, па и Александа Вучића. Акција је у Хрватској ставила 70 бизнисмена и мафијаша иза решетака, у Србији ће их бити много више.
Милица Грабеж, Таблоид
