Дакле, ако је веровати премијеру, а нема разлога да му не верујемо јер човек је од речи (не и дела, одлучио се и специјализовао само за једно)- формирање албанских општина ван Албаније је “дечија играрија”, како каза, напомињући да нема разлога за бригу!

Идентично су, својевремено, говорили неки налик њему на помен Призренске лиге (обе), што се такође испоставило као “дечија играрија”, с тим што су се деца мало заиграла па побила, раселила и раскоренила српски народ с територија које су у Призрену капарисане као чисто албанске.

Задивљује мир с којим се први међу неколицином једнаких и милионима неједнаких односи према нечему чему ће парирати несрећном Заједницом српских општина на северу Косова, како јопет напомиње, ако икада буде формирана, што никако не напомиње!

Значи, ми ћемо новом злу у повоју парирати формирањем неколицине кућних савета, ако нам Приштина дозволи, и то на нашој територији, што је брана формирању заједнице албанских општина које подразумевају четири државе, од којих је само једна Албанија?!

Мудро, нема шта, историја ће сасвим сигурно забележити да је мудрошћу великог државника именовање четири секретара скупштине станара српских општина (нешто налик седморици секретара СКОЈ-а, ваљда) толико пореметило планове Албанаца за даљим комадањем Србије, да су на послетку ту заједницу “својих” општина пререгистровали у Културно- уметничко друштво “Адем Јашари”, с којим су налик некој хипи трупи наступали по Балкану ширећи чувену поруку: “Водимо љубав, а не рат! Рат ћемо кад завршимо с вођењем љубави и навучемо гаће!”

Задивљује и с каквим миром није одреаговао на писање “Блица” да Рамуш Харадинај годинама већ, уз помоћ овдашњих проданих душа и чауша, сасвим слободно и крајње комотно шверцује оружје преко Србије, са све стајанком овде да се “калаши” с брода претоваре у камионе, док му брат, Даут, крволок колико и бата му, слободно шета Новим Садом водећи рачуна да породични посао случајно не трпи због онолико “државних удара” и покушаја “дестабилизације владе” који потресају државу коју сироти премијер носи ко Атлас на јуначким плећима!

Заправо, своди се на то да и не шверцује, јер шверц подразумева да од некога зазире, страхује, стрепи…а осим ако то није немирни Дунав- држава сасвим сигурно није!

Вероватно је и то “дечија играрија”, јер каква би веза могла постојати између Рамушевог бизниса, формирања заједнице албанских општина ван Албаније и премијеровог будистичког мира- никаква, осим ако нисте толико малициозни да тражите длаку у јајету или “калаш” у шлеперу?!

Нека се нама Саморођени, министар опште праксе на стажирању др. Стефановић и другари из фолклорне трупе БИА баве важнијим стварима, какве сигурно јесу потрага за кочничарима реформи са “фејса” и твитера, а ако баш загусла онда ћемо толико притиснути Брисел да тооолико притисне Приштину која ће под толиким притиском сасвим сигурно попустити и дозволити пробно формирање Заједнице српских општина, уз услов да до 18 сати ослободе кафану због унапред заказане прославе дечијег рођендана…

Заиста је, бре, непријатно колико нам добро иде чим је и Харадинај одлучио да ради преко Србије, знајући да толики подстицај и субвенције не би добио нигде друго, па ето имамо времена и новца и за метро!

Како кој метро?!

Па, онај који је премијер поменуо у јучерашњем трећем обраћању јавности, однекуд…

Да, зарадило се, понешто и уштедело, па ето дошло време за укопавање!

Мислим, не за такву врсту укопавања, јер не мисле Албанци ништа лоше, нити Харадинај неког наоружава, већ складишти испод кревета да му родитељи не нађу толике “калаше” и пошаљу на спавање без вечере, већ метро укопавање за које ће, ценим,

Саморођени у најскорије време поставити камен темељац, без разлике што би камен могао да представља проблем за нешто што би требало да се креће под земљом, а да притом није Вулин у осматрању..?

Претпостављам да ће почетна станица бити у “Бограду на води” а крајња..?

Ма, која, бре, крајња, нема овде краја рингишпилу обмана и то по цени једне вожње по симболичној цени- формирања заједнице општина у које ће се сабрати они који преживе и успеју да испричају…

Михаило Меденица, Недељник.рс