Како ће изгледати ценовници у Србији за неколико месеци и колико ће коштати храна, питање је на које одговор зависи од избора саговорника.
Што се трговаца и произвођача тиче, они би цене подигли чим се појави и најмањи повод, али признају да их у томе спречава слаба куповна моћ.
Нису, међутим, потпуно искрени у таквој тврдњи. Јер, када је недавно разлог поскупљења било приближавање курса евра вредности од 120 динара, сви су подигли цене, а сада када се стабилизовао на 112, никоме не пада на памет да цене врати на претходни ниво.
Али, то је стара прича и ароганција која ће им се обити о главу појавом првих дисконта, попут „Лидла”.
Што се државе тиче, у Министарству спољне и унутрашње трговине одговарају да се тржиште смирило и да не очекују нова драстична повећања цена, али и да спремају кодекс за трговце, као и предлог социјалне корпе, који би требало да заузда цене и очува стандард потрошача, барем најсиромашнијих.
Ни око одговора на питање – зашто цене у Србији расту, нема сагласности. Према речима Горана Ковачевића из Уније послодаваца Србије и власника „Гомекса”, цене у нашој земљи углавном расту због велике јавне потрошње и монополског положаја појединих приватних и јавних предузећа.
На седници Удружења за трговину Привредне коморе Србије, поновио је и да је једино сидро које држи цене слаба куповна моћ становништва.
У потрошачким организацијама, са друге стране, упиру прстом управо у трговце и произвођаче, наводећи да доминантни положаји многих од њих, кроје ценовнике.
– Поједини власници трговинских ланаца уједно су и власници прерађивачке и прехрамбене индустрије, па и ратарске производње. Код њих је улазак на полице прескуп за друге произвођаче. То је јавна тајна и један од главних разлога због чега је храна у Србији скупа – наводи Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.
И док се игре без граница са ценама настављају, министар спољне и унутрашње трговине, Расим Љајић, понудио је још нека решења. Најпре да се потпише трговински кодекс, али и да се направи социјална корпа. Шта би конкретно значили и кодекс и социјална корпа, питали смо у том министарству.
Владимир Матовић, саветник министра, објашњава да би такав кодекс имао за циљ да „каналише слободе у трговини на професионалан, етички и друштвено одговоран начин”.
– Реч је о једном облику друштвене одговорности и тежњи да се направе смернице за тржишни наступ који ће имати конкурентски карактер, али и да чува интересе потрошача. Увођењем таквог етичког аспекта у пословање и усвајањем прихватљивих правила понашања истовремено се смањује потреба за интервенционизмом државе – каже Матовић.
Будући кодекс, декларација, споразум или како год се буде звао такав документ јесте, како истиче, тренутно у процесу израде, а на њега се директно надовезује и предлог такозване социјалне корпе.
– Сви најважнији учесници, трговци, произвођачи и наше министарство окупљени су око идеје да артикли неопходни за живот и здравље људи свима треба да буду доступни. Зато ће се заједнички креирати концепт који ће омогућити доступност тих робних категорија кроз одређене артикле са најнижом могућом ценом – наводи он, додајући да концепт социјалне корпе није стран интернационалним компанијама које су присутне на нашем тржишту, а које имају централе у иностранству.
– Природна је тежња државе да заштити најугроженије категорије становништва, омогући пуну снабдевеност производима из категорије основних животних намирница и њихову ценовну приступачност. Урадили су то многи пре нас. Нема разлога да тај концепт који је прихваћен у другим земљама не заживи и овде – закључује Матовић.
водећим трговинским ланцима које смо звали наводе да концепт социјалне корпе разумеју као предлог да потрошачима понуде основне артикле по повољнијим ценама, али ће на ту тему нешто више моћи да кажу тек када стигну конкретне понуде и кодекса и социјалне корпе.
Политика
