Екуменизам је склон иконоборству. Када ум падне у једну јерес, неминовно пада и у друге. Екуменизам је либерални покрет и припада хуманизму, а не исихазму Цркве. Хуманизам бежи од терета, бола и жртве — истовремено чинећи злочине над човеком.
Сусрећући се са великом жртвом новомученика, екуменисти покушавају да релативизују њихов подвиг. Екуменизам потенцира теме љубави, толеранције и јединства, заборављајући на Страшни суд. Уједињење многих „цркава“ и оправдавање човекових страсти има удела и у апокатастази јереси оригенизма, који је осуђен на Петом васељенском сабору.
У српском друштву и Цркви се последњих деценија постојано развија култ аустријске хуманитарке Диане Будисављевић. Појавила се њена „фреска“ у цркви Светог Илије у Млаки, једном од јасеновачких логора у коме су усташе скупљале само српску децу. По тврдњи владике славонско-пакрачког Јована Ћулибрка на овом месту треба да се изгради комплекс посвећен српској деци са Козаре и Диани Будисављевић. Управо је децу из ових логора „спашавала“ Диана Будисављевић. Та деца су одвођена у хрватске породице, тако да је њихова духовна смрт много страшнија од мученичке кончине Светих Јасеновачких новомученика. Диана Будисављевић је била само део пројекта „трећину Срба покатоличити, трећину побити и трећину протерати“.
Иконоборство фреске се одаје и у приказивању Диане по узору на Пресвету Богородицу из композиције Покрова. По узору на иконографију Пресвете Богородице, Диана је високо подигла руке, а испод црвеног плашта (мафориона) се тискају деца. На фресци пише дословно: акција Диана Будисављевић спасавање српске дјеце. Поређење „спасавања деце“ са Покровом Пресвете Богородице је чисто светогрђе. Овакво поређење је налик само на католичка прелесна поређења Фрање Асишког са Христом, односно на Фрањину прелест да је доживео Христова страдања и љубав.
Владика Јован сматра да се изградња овог комплекса у Хрватској актуелизовала снимањем филма „Дара из Јасеновца“ и филма у најави „Деца Козаре“. Пре пар дана су патријарх Порфирије и председник Александар Вучић договорили изградњу и великог меморијалног комплекса у Доњој Градини у Републици Српској. Нагласили су да ће то бити свесрпско „светилиште“.
У педагошком и патристичком погледу, треба размотрити питање љубави према непријатељима. У Јасеновцу су се већ одржавале заједничке екуменистичке молитве православних, католика, муслимана и Јевреја. На њима су учествовали владика Јован Ћулибрк и патријарх Порфирије. Послате су поруке мира, љубави и праштања, које надилазе све вере и нације. Патријарх Порфирије је рекао да усташе због зверстава „не припадају ниједном народу, не припадају људима“; као и да су новомученици „универзални, односно припадају свим људима добре воље“. Срби се позивају да не злопамте и не свете се, већ да праштају. Контрадикторно, позивамо се да и ми „молимо за опроштај макар некад и не могли да разумемо“. У овом погледу добра католкиња Диана Будисављевић може бити уједињујућа карика православних и католика, за разлику од Алојзија Степинца. Екуменизам увек тежи хуманистичкој љубави — ономе што нас не дели, већ спаја.
Напротив, Љубав према непријатељима не подразумева љубав према греху, од кога нас ослобађа Господ, као ни издају истините вере. „Јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу светлост са тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав дио има вјерни с невјерником? “(2 Кор. 6,14-15)
Диани Будисављевић се већ дуже време подижу споменици, снимају филмови и редовно се појављује у житијама Светих Јасеновачких новомученика. СПЦ ју је постхумно одликивала орденом „Царице Милице“. Нови манастири и меморијални комплекси на месту страдања Светих Јасеновачких новомученика се финансирају преко државне касе и одређени су као потенцијална екуменистичка „светилишта“.
Стефан Вујчић, дипл. иконописац Академије СПЦ
ИЗВОР: http://borbazaveru.info/content/view/14855/1/
