Продавац јабука из Абу Дабија је у разговору са одликованом послушницом за ширење СНС пропаганде, која не зна где је Маурицијус, још једном показао да у Србији буквално свако може да буде председник. И не само то. Омогућено му је да посредством националних фреквенција прича некажњено шта год му падне на памет. Гробови, пруге, стотине милиона полицајаца, камиле, филмови које никада нисмо правили, седам милиона твитова дневно, путеви, сечење хоботнице, транжирање људског меса, хиљаду позива Вацића, вакцинација у Мерошини… Наступи председника Србије одавно делују као стварност из луднице где су пацијенти преузели власт и узели себи за право да одређују терапију свима. Стигли смо до тога да постанемо толико болесно друштво да нам свакодневни испади председника са свим елементима лудила делују нормално. Чак смо почели и кисело да се смејемо. И то без малвазије.
Многи родитељи унапред склањају своју децу кад год чују да ће се председник обратити са неким новим истинама о себи и другима. Неки су их склонили трајно тако што су им омогућили да заувек оду из ове земље. Убудуће приликом сваког обраћања председника морало би да пише упозорење – забрањено за децу испод 18 година. Али и за све тешке болеснике, стара и немоћна лица која би после толико неповезаних речи и догађаја у глави председника, могли погрешно да помисле како им није ништа и да су заправо здрави.
Кад само ослушнете шта рецимо причају Ана Брнабић, Гордана Чомић, Александар Вулин, Ратко Дмитровић, Ирена Вујовић или пак добро плаћени посланици владајуће већине у Парламенту, онда тек схватите у каквом смо ми озбиљном проблему. Глупост се шири брже од короне и већ је попримила све облике пандемије. Лудило се чини да нема краја. Постојећи лекови више не делују. Домаћа медицина нема одговор на оно што нас је задесило. У питању је посебан сој вируса. Мешавина суманутих радикала и олоша свих врста из ДС, ДСС и Г17 плус. Црно црвена коалиција са много жутила. Тако смо добили дно дна. И стање да свако ко је иоле остао нормалан констатује како нама, ипак, нема помоћи.
Правећи јањичаре на трибинама и узимајући их у огромним количинама из странака са демократским префиксом, СНС је створио опасну и крволочну војску. Али, суштински у питању је обичан башибозлук који никада и никоме није био одан. То озбиљан народ разјури очас посла. Ако му је стало до здравља и опстанка. Но, те природне облике понашање за сада не показује. Напротив.
Динкић је својевремено указивао на опасност која долази са Сејшела као пореског раја. Вучић је изабрао Маурицијус ваљда да би показао колико је Гоца Узелац ограничена. Долазећи на власт Вучић је обећао да ће прво ухапсити Динкића као највећу штеточину. Та штеточина му је постала саветник и један од најближих сарадника из сенке. Трули компромиси су затровали комплетну државу препуњену криминалом и корупцијом.
Убиство Ђинђића доживело је пунолетство. Они који су то славили опијајући се од среће, данас глуме ожалошћену породицу и клањају се његовим сенима. Време је да их коначно отрезнимо и сместимо тамо где им је одавно било место.
Пред Србијом су две могућности. Или ће нестати са Вучићем на челу или ће опстати без њега на власти. До нас је. Ми бирамо.
Директно.рс
