Комунистичке власти опијене Братством и јединством су покушавале да заташкају овај злочин
Документ о операцијама СС дивизије Принц Еуген (Фото: Српске новине)
Село Велика налази се на истоку Црне Горе, на територији општине Плав, на падинама планине Чакор. Оно по чему је познато ово село, нажалост је злочин огромних размјера који се догодио јула 1944. године.
Након војног слома Краљевине Југославије Италија ће окупирати територију Црне Горе 1941. године, између осталог Плав и Гусиње ће припасти тзв. Великој Албанији.
Наиме током Андријевичке операције под кодним именом „Драуфгенгер“ која је почела 18. јула 1944. године нацистичке снаге и њихови сателити у циљу разбијања партизанских одреда водиће жестоке борбе све до 26. јула након чега се партизански одреди повлаче у Србију.
Са друге стране приликом повлачења Принц Еуген дивизије као и Скендербег према Косову ове злочиначке хорде починиће злочин незапамћен на овом простору према српском становништву Велике. Важно је навести ко је учествовао у овом злочиначком подухвату са циљем етничког чишћења. Тог крвавог 28. јула 1944. године у Велици свој допринос у убијању невиног становништва ће дати војници из 21. СС дивизије Скендербег сачињена углавном од Албанаца са Косова и Метохије, затим Принц Еуген дивизија, као и Вулнетари (састављени у највећој мјери од Албанаца са Косова) као и комшије Величана који ће такође оставити свој крвав траг подно Чакора, ту мислимо на муслиманску милицију која је била наци-фашистички сателит и коју су сачињавали муслимани из Плава и Гусиња предвођени Османом Растодером.
Илија Бајовић (Фото: ИН4С)
Када је у питању број страдалих у Велици 28. јула 1944. подаци су различити. Од тога да је у Велици страдало триста тридесет пет жена, дјеце, стараца па до података који су изнијели они људи који су били свједоци тог догађаја у којима се наводи да је страдало преко 600 људи. Важно је навести да се на спомен обиљежју који је посвећен невиним жртвама у Велици наводи да је страдало четиристо двадесет осам жена, дјеце, стараца Велике.
Да се ради о злочину огромних размјера говори и податак да је за неколико сати убијено преко двјеста осамдесет жена, преко сто десеторо дјеце млађе од осамнаест година. Зликовци нису поштедјели и тек рођену дјецу која су била жртве њиховог зла. Бројни су примјери бруталности у одузимању живота Величана о чему свједоче и преживјели становници.
Велика (Фото: Википедија)
Од силовања жена до вјешања дјеце. У породичном дому Томице Гојковића нашло се двадесет троје људи, што дјеце, жена и један старац од чега је само четворо успјело да преживи. Такође у кући Живаљевића, Симоновића, Вучетића почињени су стравични злочини.
После Другог свјетског рата није се много причало о жртвама у Велици као и у Новшићима и Горњој Ржаници. Комунистичке власти опијене Братством и јединством су покушавале да заташкају овај злочин и да на тај начин избришу из сјећања оно што се догодило у Велици 1944. године. Можемо слободно рећи да се до наших дана није много шта промијенило када је у питању однос државе према сопственим жртвама. У школским уџбеницима из историје за злочин у Велици нема мјеста. Али је наша обавеза да не заборавимо страдање Велике јер на то немамо право.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је маја 2017. године канонизовао страдалнике величке и горњеполимске.
Аутор је професор историје
Опрема: Стање ствари
Ološ šiptarski.