Има користи и од слабог динара. Има, има! Само што је реална вредност динара данас око 280 динара за евро!

Економисти кажу да нам са падом вредности националне валуте расту трошкови отплате девизних кредита, али се често занемарују позитивни утицаји на привреду

Слабљење домаће валуте крајем 2014. била је лоша вест за већину грађана и привреде задужених у девизном знаку, али томе су се, без сумње, радовали извозници. Сваком је своја мука највећа, међутим, стручњаци нас „теше” да је динар изгубио колико и валуте у земљама које спроводе политику такозваног флексибилног курса. Економиста Милојко Арсић подсећа да су евро и јен више ослабили према долару, него што је динар ослабио према евру.

– Тачно је да кад пада динар расту трошкови отплате девизних кредита, али се потпуно занемарују позитивни утицаји на привреду у средњем и дугом року, што није тако јасно уочљиво. Не ваља кад инфлација буја, али није добра ни дефлација која нам се у неким месецима догађала, јер продубљује рецесију у Србији. Та нежељена последица повремене дефлације у нашем случају може се отклонити пре свега обарањем вредности динара. Кад имате рецесију утицај пада вредности домаће валуте на инфлацију је слабији, зато је потребан већи пад динара како би се инфлација вратила у планираних 4-5 одсто годишње, каже Арсић.

Он сматра да је такозвана депрецијација динара неопходна да би се побољшала међународна ценовна конкурентност привреде и смањио још веома висок спољнотрговински дефицит.

– Пад динара повољно утиче на раст извоза и прилив страних директних инвестиција, два основна покретача раста домаће привреде у наредним годинама. То је и начин да се инвестиције преусмере из сектора трговине и других услуга, у повећање индустријске и пољопривредне производње за извоз, каже наш саговорник.

Арсић наглашава да се залаже за умерено смањивање реалне вредности динара за неколико процената годишње. Убеђен је да би то било добро за малу и отворену привреду као што је српска, што се показало успешним у већем броју брзорастућих привреда. Прецењена домаћа валута кочи привредни раст и дугорочно затвара радна места, што је Србија доживела у преткризном периоду. Делом је то била последица високог прилива капитала, каже Арсић, али и ,,кратковиде и опортунистичке политике и утицаја посебних интересних група – увозника и девизних дужника”.

– У мери у којој је прецењеност динара била последица економске политике, чији је циљ био да се придобије политичка наклоност грађана дугорочно неодрживим подизањем њиховог стандарда увозом јефтине увозне робе и повлађивању интересима увозника и девизних дужника, она је представљала једну од највећих грешака у економској политици Србије након 2000. године – закључује Арсић.

Миладин Ковачевић, сарадник „Макроекономских анализа и трендова” Економског института, сматра да би „нешто веће обарање вредности домаће валуте” било веома штетно. Курс динара је слабио од почетка финансијске кризе под притиском раздуживања привреде, али и банака и државе, нарочито у прошлој и овој години, указује Ковачевић. У 2013. доспео је и стари дуг државе, јер је једна трећина тога била репрограмирана 2002. на 10 година, а две трећине су отписане. Због тога је, поред осталог, понуда девиза мања од тражње, а централна банка спречава шокове, спекулативне операције и прекомерне краткорочне осцилације.

– Залагање за намерно слабљење динара, значајније од оног коју диктира понуда и тражња на девизном тржишту, нема у виду могуће последице. То би значило раскид са режимом циљане инфлације, а раст евра био би већи од постојећег. То задужена привреда и грађани не би издржали. Ненаплативи кредити су већ достигли 23 одсто, што је највише у региону – каже Ковачевић.

Економиста Ђорђе Ђукић каже да је могућност деловања НБС веома сужена, што је последица погрешног режима девизног курса спровођеног од почетка овог века.

– Годинама се бежало од политике слободно пливајућег курса, који би одржавао реалан однос динара и страних валута и спречавало државу, предузећа и грађане да се прекомерно задужују – каже Ђукић. – Сада су сви презадужени, а централна банка је заробљеник те грешке и не може да предузима мере које би подстицале производњу, извоз и конкурентност на домаћем тржишту.

Нагло обарање вредности динара нанело би додатну штету онемоћалој и презадуженој привреди и банкарском сектору. Многе фирме би престале са радом, што би блокирало и оно мало релативно здравих средњих и малих предузећа, па би дошло до урушавања финансијског система.

– Народној банци једино преостаје да спречи да не дође до екстремног пада вредности динара, што би покренуло талас банкротства – указује Ђукић.

———————————-

Дефлација највећи непријатељ раста

Кад земља примењује режим циљане инфлације, као Србија, курс треба више препустити понуди и тражњи и смањити интервенције НБС – сматра бивши гуверне Дејан Шошкић.

– Овако, висока референтна каматна стопа, доскора 8,5 одсто, и око 1,5 милијарди евра интервенција из девизних резерви од почетка ове године, немају теоријског оправдања у ситуацији у којој је наша земља: рецесија, инфлација испод инфлационог циља, и ниска инфлациона очекивања. Такво понашање НБС открива да она више циља девизни курс, а то није у складу са усвојеним монетарним режимом.

Шошкић додаје да погрешна политика коју спроводи НБС ради вештачког јачања динара додатно поскупљује кредитирање привреде, отежава нову запосленост и привредни опоравак и главни је разлог огромних губитака у пословању НБС прошле године. Објашњења која чујемо из НБС да је у питању „опрезна монетарна политика” ради очувања ценовне стабилности су, нажалост, потпуно нетачна. Земља је у рецесији, и грађани и привреда су смањили потрошњу и инвестиције и рестриктивна монетарна политика НБС је штетна, јер земља клизи у дефлацију која је највећи непријатељ привредног раста и запослености.

Александар Микавица, Политика