Београд — Председник Савеза самосталног синдиката “Фијат Крајслер аутомобили Србија” Зоран Марковић не очекује да персоналне промене поремете основне смернице пословања.
А промена извршног директора на челу компаније “Фијат Крајслер” промени основне смернице пословања, пише “Политика”.
“Најављено је да ‘Фијат Крајслер’ остаје у Србији, што значи да ће нови уговор бити потписан и да нема разлога за бригу”, рекао је Марковић за Политику, након што је Мајкл Менли заменио Серђа Маркионеа на месту извршног директора те компаније.
Према његовом мишљењу Маркионе је обележио једну еру у пословању ове компаније у Крагујевцу.
Марковић оцењује и да фабрика у Крагујевцу тренутно има веће бриге од тога ко управља компанијом на глобалном нивоу, а то су упосленост, број радних дана, услови рада….
Политика подсећа да је Маркионе пре месец и по објавио петогодишњу пословну стратегију компаније “Фијат Крајслер’, којом се предвиђа да овај ауто-гигант настави производњу “фијата 500-Л” у Крагујевцу, те поставља питање да ли ће његов одлазак променити бизнис планове ове компаније и има ли Србије у блежници његовог наследника Мајкла Менлија.
Како наводи, када се погледа финансијски извештај ФЦА, види се да су пословни приходи у 2017. години пали за више од 20 милијарди динара, што је око 170 милиона евра.
“Компанија је ипак остварила нето добит од 2,13 милијарди, што је негде на нивоу резултата из претходне године. Међутим, током претходне године знатно су смањена и издвајања из буџета за ову компанију”, указује лист.
У финансијском извештају, додаје, наводи се да је 2016. година друштво признало и додатне подстицаје у износу од 1,25 милијарди динара, које је упутила Влада Србије у складу с Допуњеним и измењеним уговором о заједничком инвестиционом улагању.
“Колики ће бити износ државне помоћи за ФЦА у новом уговору са овом компанијом за сада није познато. Поготово што је претходни потписан пре него што је ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању, којим су строго дефинисана правила за државну помоћ.
У међувремену, Србија је и законодавство ускладила са европским, па је питање и да ли је то и у ком обиму могуће по нашем Закону о контроли државне помоћи”, закључује Политика.
Танјуг
фото: АП
