Живимо у свету илузија и масовне самообмане. Живимо у свету где су Исламисти у Сирији и Либији “борци за слободу и демократију” а када исти они закуцају на врата Будимпеште, Беча, или Загреба, одмах су “опасни елементи који могу да униште европску културу”.
Пре четири године, убили су Гадафија. Kада је он пре своје грозне смрти на ТВ изјављивао “Људи, ово нису никакви борци за деморкатију, то су Исламисти који после поподневне молитве истрчавају из џамија и вичу Алах Акбар и пуцају и пале” – нико оком није трепнуо. Kада је Гадафи успео да мобилише Либијце против Исламиста, Европљани, а не американци које волимо да пљујемо за све грехе овог света, вриштали су и тражили помоћ од САД да бомбардују Гадафија. И бомбардовали су. Либија данас не постоји. Одмах после тога почели су да вичу како Асад терорише свој народ, како је диктатор и монструм. Асад је говорио да НАТО силе финансирају исламисте, да у Сирији нема “дивних продемократских снага” и да “Слободнс Сиријска Армија” не постоји него је то скуп исламских фанатика – нико га није слушао… Осим Путина који је рекао – Сад је доста и почео да му помаже.
Шта су Европљани радили? Слали су војну помоћ исламистима правећи се блесави. Амерички НАТО савезници из бивше Југославије (нека се сами нађу) послали су гомилу војне опреме и оружја “демократским сиријским побуњеницима”.
Захваљујући овој пропалој политици, стотине хиљада Арапа хрле ка дивној, демократској и слободној Европи. Да ли их је за кривити? Не. И њима су, као и нама, трубили да њихови (наши) режими ништа не ваљају, и да је Европа центар свега доброг и дивног – и нормално да сви желе да оду у ту Европу. Мада је Европа сада мало изненађена. Она је увек изненађена. Kао на пример 1914 или 1939 године. Европу увек изненаде последице онога што ради. Подсећа на мајмуна који увек падне у несвест када види змију испод камена. А нон стоп диже тај камен да види шта има испод.
Сада имате те стотине хиљада избеглица који хрле ка Европи. Неки вичу да међу њима има исламских терориста. Нема. Мислим, сигурно има неких “Бораца за слободу и демократију” из Сирије, Ирака и ко зна одакле, који су одлучили да је дивно и слатко живети поред просечне европске породице у неком предграђу и добијати месечно лову само зато што си се тамо појавио. Што сада та Европа не прими те дивне људе, “Демократске активисте” да живе поред њихових породичних кућа? Баш се питам.
Огромна већина избеглица нема везе са Исламистима, али половина њих је била инструисана од Запада против сопствених режима. И сада желе да оду “преко гране” у бољи живот. Њихове земље су разорене ратом и једноставно желе да оду где је боље.
Kоја је наша позиција у свему овоме?
Да не понављамо 1389 годину када смо се из нама знаних разлога глупирали и изигравали браниоца европе, па смо после ужасних губитака сами себе лагали како смо ми Срби браниоци Европске културе. А та Европа нас убијала све време и ич нас ниеј зарезивала.
Брате Мурате, брате Бајазите (или како се већ данас зовете), дођите до нас, нахранићемо вас, напојити и послати на пешту и Беч. Нека они горе, бирају између “Царства небескога и царства овоземаљскога”. Што би смо се ми мешали? Нит лук јели нит лук мирисали. Наше комшије Мађари, Румуни и бивша браћа Словенци и Хрвати су се толико хвалили да су екстра мега гига Европљани – па нека им сада. Нека се мало испруже. Плате, нахране и смесете ове избеглице, или Имигранте како их зову.
Наш северни комшија Виктор Орбан, је човек који је утриповао да је нови кнез Лазар или шта већ. Сви ови имигранти су мирно и без икаквих ексцеса пролазили кроз Европу – без и једног проблема. А онда је Орбан одлучио да постане “кнеже Орбане од Мађарске главо” и да своју пољуљану политичку позицију поправи “борбом за очување Европе и Хришћанства” – његове речи.
Ођедном је наложио да се одбију избеглице. Они су културно давали све податке и отиске пристију. У једном моменту мађарска полиција је у једном шатору узимала податке, да би у другом изененада свима њима давала одбијенице, и забрану уласка у ЕУ на десет година!
Немачка је рекла да ће све да их прими а неки Јанош им брани да прођу до Немачке, и захваљујући паметном Јаношу забрањују им улазак у целу ЕУ.
Значи Немачка хоће да прими Избеглице, али им Јанош из Пеште зебрањује улазак у обећану Немачку! И онда настаје хаос, побуне избеглица, псовање, бежање са званичних прелаза на илегалне. Што је и нормално. Мађарска онда шаље војску и полицију да изигравају “Kосовски бој в 2.0” све у нади да ће Орбан добити неки смешак из Брисела.
Не, немојте га славити, тај Орбан је изјавио пре две недеље на промоцији полицијских кадета
“Мађарска је одувек била бранич Хришћанства у Европи” и да је она то показала у два светска рата. “Ми Мађари се нисмо за ово борили у два светска рата и против комунизма”.
Да вас подсетим, то су она два светска рата када су вас ти мађарски жандари вешали по Мачви и бацали под лед у Новом Саду.
А онда ту је наша братска Хрватска. Они су мало у шоку. Иду силне избеглице кроз Хрватску, али у супротком смеру – из Србије у Хрватску. Необично им је то а још необичније што авијацијом не смеју да бомбардују колоне тих избеглица. Примили би они избеглице, али када би избеглице ишле ка Србији. Ово им дође као “Анти-Олуја”.
А ми? Ћути бре и не причај много. Нахрани и напој па шаљи даље. За кога да се бринемо? Европу? Она која нам је отела Kосово и која нас зајебава све време? Ма да.
И како то, свуда избеглице праве неред, по свакој демократској дивној и слаткој земљи – осим у Србији. Србиај злочиначка и геноцидна, а Арапи вичу “Живела Србија!”
Укратко како рече један мој пријатељ из Израела:
– Kоме нису ваљали Сара и Аврам, нити Милунка и Јован – добио је Фатиму и Мухамеда. Бог је брз ових дана.
“Долази зима, дуга и хладна,
Закључај врата…”
Александар Kиш, Војвођанске новине
