Имовина Срба на Космету – осим кућа отима се све, а највише земља!

Београд – Узурпација и препродаја имовине расељених Срба годинама се одвија на Косову и Метохији, док се истовремено српском становништву одузима право на приватну својину и повратак. Спор око имовине Срба и других неалбанаца води се у више од 5.000 предмета, а пред локалним органима на КиМ оштећене заступа „Бесплатна правна помоћ“.

Породица Јовановић из околине Подујева остала је без куће и седам хектара земље. Њихово домаћинство у Закуту узурпирали су и међусобно поделили албански суседи.

„Имали смо скромно домаћинство и седам хектара земље које и дан данас није продато, нити ми можемо да обрађујемо“, каже Вера Јовановић из Закута код Подујева.

„Колики је проблем у питању говори чињеница да за нашег клијента водимо укупно 12 предмета. Подигнуто је шест кривичних пријава од тога једна против НН лица, а преосталих пет против тачно одређених лица албанске националности. Такође се води још пет парничних поступака у вези са накнадом штете“, каже Јелена Милошевић, правница „Бесплатне правне помоћи“.

И Лепосави Тодоровић из Призрена сву имовину су узурпирали, па међсобно препродали Албанци.

Лепосава каже да има и четири ара плаца и да је имала кућу са једним спратом.

„После 2002, 2003. године кућу су срушили непознати људи, уселили се. Ја стојим испред капије, али ја не могу да уђем унутра“, прича Лепосава.

Расељени Срби кажу да је право приватне својине за њих само мртво слово на папиру, јер њихова имовина нелегалним путем прелази у албанске руке.

Осим кућа отима се све, а највише земља. Правници Бесплатне помоћи који пред локалним органима у Призрену раде на 229 предмета, кажу да иза препродаје имовине стоје добро организоване албанске криминалне групе.

„Те криминалне групе стациониране су у Пећи, Ђаковици, Дечанима и у Призрену. Највећи је проблем што су они до те мере организовани да су у своју мрежу укључили поједине нотаре, поједине катастарске службе а постоји и системска подршка свим њиховим делима“, каже Јасмина Жупањц из „Бесплатне правне помоћи“.

Више од 2.500 Срба прогнаних из Призрена, 99. године је завршило у колективним центрима на Брезовици. Никада им није омогућено да се врате у своје домове.

Тврде, да се њима додатно угрожава безбедност када покрену питање отете имовине.

„Кад одеш да потражиш своју имовину онда ти се набацује да си неки ратни злочинац, да си нешто урадио против те назови државе Косова“, каже Вељко Миладиновић из Призрена.

У таквим околностима расељени Срби не знају како да сачувају своју имовину на Косову и Метохији. Без помоћи правника Бесплатне правне помоћи, тврде да би њихова борба била узалудна.

РТС