ИМПЕРИЈЕ КОЈЕ ПОКОРАВАЈУ И ПЉАЧКАЈУ: Сазнајте све о структури и технологији деловања сила које граде нову политичку стварност

Изложићу у кратким цртама структуру и технологију деловања сила које граде нову политичку стварност.
Као прво, морам да проширим оквир посматрања чинилаца који делују на светској политичкој сцени, те да преименујем и ставим у нову перспективу уврежене појмове и схватања које чак и интелектуална средина, а о простим људима да и не говорим, већ дуже време користи на погрешан начин, чиме се ствара потпуно лажна представа о деловању политичких сила и природи судбинских дешавања које се одвијају пред нашим очима и одређују нам будућност.

Једна од најноторнијих заблуда је такозвана Европска Унија. Мислим да се на ту заблуду примио чак и руски политички врх. Међутим, Европска Унија је само еуфемизам. Сликовито речено, у питању је мајсторски дизајнирана кулиса, која ствара пасторалан привид, док је у основи она само једно крило империје Црног орла. Дакле, кад проширимо оквир посматрања догађаја на светскополитичкој сцени, видећемо процес настајања једне колосалне империје.

Географско-политички гледано у питању је евро-тлантска империја јудео-хришћанског карактера. Премда је, из сагледавања природе ствари средствима нове оптичке апаратуре, синтагма јудео-хришћанство заправо обичан плеоназам. Из доле изложене поставке можемо видети да оно што се некад називало хришћанство више не постоји зато што се утопило у јудаизам. Данас је то нека нова религија, нова цивилизацијска мустра или нешто треће.

Евро-атлантска империја

Европски део те империје се простире од крајњег севера, Финска, Норвешка, Шведска, Данска, Литванија, Естонија, Летонија, Пољска, Немачка, Холандија, дакле област око Балтичког мора, до крајњег југа, Португалија, појас Атлантског океана, Велика Британија, затим Шпанија, Француска, Средоземно море, па Италија, према истоку Европе, укључујући балканске земље, као и топла мора, Тиренско, Јадранско, Егејско, Црно, те земљама и народима који их настањују, Словенија, Хрватска, Црна Гора, Албанија, БиХ, Албанија, Македонија, Грчка, Бугарска, Грузија, Украјина, Румунија, па континентални део средње Европе, Кордиљери, Алпи, од Белгије, преко Француске, Швајцарске, Аустрије до Италије, затим Карпати, Татра, Словачка и Чешка, па Балканске планине, дакле од северозападних области до југоисточних, укључујући централне делове Европе.

Да сумирам – по ширини, од крајње северне тачке, Балтичког мора, северозападне тачке, Атлантског океана, Велика Британија и Ирска, крајње југозападне тачке, Атлантског океана, Португалија, затим Средоземља на југу, Француска и Италија, југоисточне тачка, Албанија, до крајње источне тачке на Црном мору, Румунија, Бугарска, Турска, а по дубини, ова империја се простире од Кордиљера до Кавказа, од Шпаније са једне стране до Грузије са друге.

Читава та област, величине 5.500.000 квадратних километара и популацијом од приближно шесто милиона становника, умрежена је у једну идеологију и једну централну управу.

Друго крило ове империје сачињавају САД, са површином од 9.363.123 квадратна километра и око триста милиона становника. У питању је супермодерна држава, економски, технолошки и војно без премца у свету. Није погрешно рећи да је Северна Америка трансатлантски континент, који има све услове да самостално егзистира. Она је десно крило колосалне светске империје.
Такозвани реп ове империје сачињавају Канада, површине 9.976.140 квадратних километара и тридесетпет милиона становника, затим Аустралија, површине 7.686.850 квадратних километара и двадесетак милиона становника, те Нови Зеланд, површине 268.680 квадратних километара и око пет милиона становника.

Заједно са такозваном Европском Унијом и државама кандидатима, чланице империје запоседају 32.500.000 квадратних километара и броје око милијарду становника. Све оне су такође умрежене у једну идеологију и централну управу.
Узимајући у обзир савезнике, који се налазе у спрези са империјом Црног орла, имамо следећи импресиван податак: Јапан, Израел, Јужна Кореја, Турска, Саудијска Арабија, Катар, Јордан, Пакистан, Индонезија, Тајван, Вијетнам, Филипини итд., са цирка петсто милиона становника и два до три милиона квадратних километара. Афрички континент није разматран у овој скици.

Глава Евро-атлантске империје јесте њена идеологија. Она се темељи на седам стубова:

цезаристичко хришћанство, оличено у папском ауторитету;

владавина закона, засновано на тековинама протестантске религије, христо-јеховизам;

масонска доктрина, из које произлазе рационалистичка филозофија, наука заснована на чулима, концепт еволуције, као иантропоцентризам са геслом: Човек сам и ништа људско није ми страно; али присутна је и одређена екслузивност због припадности ложи; из масонерије происходе и бројне неформалне организације, као њених подогранака за посебна питања, које битно утичу на обликовање и ток светске политике (Билдерберг, Трилатерала, итд.);

владавина берзе, ликвидног капитала и новца (Мамон, јеврејство); нацистичка идеологија похода на исток и владавине надљуди (агресија на Русију, златна милијарда);

милитаризам (американство), те култ холокауста (јудаизам).

Из ове поставке можемо сагледати које силе стоје у основи разматране империје. Дакле, у питању су католичко псеудохришћанство (језуитизам, црни папа, Опус деи, псеудомистичка и псеудоезотеријска друштва итд., затим политички покрети изведени из тога, франковци, бандеровци, хортијевци итд.), протестантски поредак (лутеранско-калвинистички), масонство, јеврејски капитал, националсоцијалистичка идеологија немачког рајха, амерички милитаризам и, коначно, јудаизам. Делује просто невероватно да ови феномени уопште могу да стоје једни поред других, али је чињеница да су се они интегрисали и творе идеологију чији коначни облик ћемо тек добити. Исто је тако могуће да ће се из овог синкретизма родити нова религија. Масонски аутори деветнаестог века говорили су о настајању нове планетарне религије, која ће заменити хришћанство у двадесет и првом веку.

Размотрићу детаљно ових седам стубова како бих дошао до њиховог заједничког именитеља:

папизам – култ обоготвореног цара на Земљи, телуричка религија;

закон оличен у поретку – заснован на принуди и грађанским правним нормама;

масонерија – емпиријска псеудоезотерија; симбол шестара и лењира говори о земаљском плану деловања;

новац – култ Мамона и златног телета;

нацизам – култ тла и крви, владавина јачег;

милитаризам – култ оружја и војне моћи, и

холокауст – култ људске жртве и земаљског искупљења,

дакле, идеологија Евро-атлантске империје се темељи на култу Земље, из чега произлази филозофија борбе за опстанак и владавина најјачих.

Да су ови стубови стварност, а не фикција видимо на примеру Украјине, где у идеологији хунте и на ратишту имамо чист нацизам, док политичку власт држе Јевреји (Јацењук и Гројсман, али исти овакав образац видимо оличен у тајкуну Игору Коломојском, украјинском Јеврејину, који, у рату против Руса, финансира приватне оружане формације нацистичке идеологије.). Из претходно реченог можемо извући закључак да јеврејство може да иде под руку са нацистичком идеологијом док ова служи његовим интересима, или, другачије речено, уколико није усмерена против њега.

Исто тако, цезаристичко псеудохришћанство, симболизовано папским ауторитетом, изразито антијудаистички усмерено током хиљаду и седамсто година, образује пакт са јудаизмом и подржава култ холокауста. Отуд можемо видети неприродне коалиције у виду бандероваца и Јевреја, усташа и Јевреја, нациста и Јевреја, језуита и Јевреја, итд.

На овом месту је занимљиво једно запажање. У основи сваке религије садржана је жртва оснивача вере. Наиме, оснивач вере добровољно даје живот зарад искупљења људи од греха. Међутим, да би та жртва имала сврху мора се одиграти драма апотеозе, или вазнесења из смрти у вечни живот. Шта на овој линији разматрања представља култ холокауста? У питању је колективна жртва шест милиона људи. Значи ли то да ће се догодити њихова апотеоза?

У сваком случају имамо ситуацију да је у читавој Евро-атлантској империји уведена законска мера кривичне одговорности за лица која негирају холокауст. Осим тога оснивају се и меморијални центри посвећени жртвама холокауста. Имамо прилике да видимо како ова мера делује и у нашем случају, наиме трпимо страховит притисак да оснујемо меморијални центар посвећен жртвама холокауста у Србији. Још једно запажање из наше свакодневице, а које потврђује горњу поставку: афирмација масонства у Србији, у облику преузимања важних друштвених и политичких функција од стране чланова ложе, уз коју иде, руку под руку, али привидно независно, увођење култа холокауста, дакле афирмација јудаизма. Истовремено, сведоци смо ревизије историје, по којој жртве постају злочинци, а злочинци жртве. Франковачко усташтво се ревивализује и поред злодела у Јасеновцу, док се Србима на плећа товари геноцидно бреме наводног сребреничког покоља. Али, можда злодела према Србима и нису никакав злочин?

Идеологија златне милијарде није ништа друго него идеологија владавине надљуди националсоцијалистичког покрета из које је изузета расна ексклузивност. Такође и поход на исток, то јест освајање Русије. Можемо видети да се од Балтичког до Црног мора формира линија фронта против Русије. Нова линија фронта ће се отворити из правца Средоземља и Закавказја (Грузија, Азербејџан, Чеченија, Киргистан). Није искључен и правац од Аљаске, Северног леденог мора итд.

Једно занимљиво запажање у вези пропагандних средстава и трикова којима располаже Евро-атлантска империја да би се обрачунала са својим непријатељима.
Шта је демократија? Политички систем велелепних могућности манипулације,који контролишу његови промотери и спонзори. Док је постојао биполарни свет, државе западног блока радиле су на његовој бесомучној пропаганди. Поента је да су то биле најбогатије земље света – бивше колонијалне силе. Оне су саздале и контролисале светски систем, токове новца, медијски простор. Народи у социјалистичким земљама су живели скромно, чак би се могло речи сиромашно. Пропаганда о Ел Дораду, о слатком и лагодном животу у капиталистичком систему лансирала се путем музике, филмова, часописа, стрипова, књига, моде, спорта итд., такође и путем приче о томе да је обичан човек у стању да заради богатство ни из чега. Такви и слични митови бомбардовали су становнике земаља комунистичког лагера.

Још један трик, који се примењује и данас (Јужна Кореја), играо је важну улогу у подривању комунистичког система. Наиме, случај Југославије као Ел Дорада, државе која се отргла из орбите комунистичке идеологије, а налазила се на граници са овим државама – Бугарска, Албанија, Мађарска, Румунија. Капиталистичке земље су упумпавале новац у виду кредита у ту одметнуту државу и вештачки подизале стандард народа.

Уз то су ишле и либерална економија, лажне слободе, цењен пасош, и слично, што је имало искључиво пропагандни карактер, наиме изазивање љубоморе код суседних народа, мржњу према комунистичком уређењу, као и дивљење према капитализму. Улога Јосипа Броза је била управо тог профила. Да је та представа тачна, видело се после распада СССР-а. Бижутерија држава, каква је била Југославија, изгубила је сврху постојања и распала се заливена крвљу. Српски народ је у Југославији (Срби у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Црној Гори, Космету и Војводини) платио највећи цех претходно поменуте политике.
По овом обрасцу је 1981. године, после споразума Роналда Регана и папе Јована Павла Другог, редизајниран имиџ Европске Економске Заједнице као новог Ел Дорада, који је, у време озбиљне кризе комунистичког блока европских држава, репрезентовао заједницу уређених земаља, владавину закона, индивидуална права и слободе, као и уједначено висок животни стандард.
Овај бижутерија модел, дакле модел лажне вредности, лансиран је зарад коначног ударца комунистичком савезу држава. Код просечног човека у комунистичким земљама, где је вечина људи изједначена према ниском животном стандарду, ЕЕЗ је изазивала дивљење, завист, љубомору, али и мржњу према неслободном систему у коме је живео. Просечан човек сања управо о моделу какав види у ЕЕЗ-у. У основи, међутим, он је био заметак левог крила Евро- атлантске империје, који је клијао иза кулисе Ел Дорада, да би врло брзо, двадесетак година доцније, добио свој стварни изглед.

Да је претходно гледиште тачно види се из чињенице да се такозвана Европска Унија данас империјално уређује, са јаком централном влашћу, неједнаким правима,неуједначеном животном стандарду, итд.

Међутим, кад су народи комунистичког лагера добили своју шарену лажу, у виду Ел Дорада, касно су схватили да су солидан и уређен живот заменили за потпунонеизвестан и хаотичан, те да је у основи Европске Уније империјална идеологија покоравања и пљачке.

Пише: Д. Александровић

Весник – Наш Гласник / весник.нет