Место: „напредна“ Србија
Време: око 2020.г.
„У Бриселу су покушали да нас притисну, али сам им ја одбрусио да то не долази у обзир. Грађани Мигрантске аутономне области (МАО) не могу да уживају већа права него што их уживају грађани Београдске аутономне области (БАО), а богами ни Ромске аутономне области (РАО), па макар их било и три пута више него нас. То је наша црвена линија, испод које нећу да идем. Нећу и готово. Ако буду и даље инсистирали, нека нађу неког другог ко ће то да спроводи. Ја сигурно нећу,“ изјавио је премијер Србије Александар Вучић на данашњој ванредној конференцији за штампу, одржаној код новог Интегрисаног граничног прелаза између БАО и МАО, на улазу у Младеновац, којег је свечано, као „статусно неутрални административни прелаз“, претходно отворио Марко Ђурић.
На новинарско питање како ће Србија реаговати у случају да Савет безбедности УН ипак изгласа резолуцију којом ће се од Србије тражити давање специјалног статуса МАО до коначног решења блискоисточне кризе, Вучић је одговорио да, с обзиром да је ово резолуција која се усваја простом већином сталних и несталних чланица СБ УН, постоји могућност да се резолуција изгласа. На питање да ли би, с обзиром на већ деценијско грађење добросуседских односа са Косовом, Србија ипак могла да рачуна на косовски глас у своју корист, Вучић је оштро реаговао:
„Да вас подсетим: само зато што се, у процесу грађења добросуседских односа и мира, ради отварања првих поглавља са ЕУ, нисмо успротивили учлањењу лажне државе Косово у све међународне организације, укључујући и УН – то не значи да ми њих признајемо као државу. Србија никада, никада неће признати ту творевину. А, подсећам вас да на Косову и Метохији још увек не живи ни једно лице српске националности, а сва имовина Србије и Српске Православне Цркве је и даље узурпирана, због чега смо још прошле недеље упутили најновији демарш, а и Путину сам то директно рекао у лице. Стога, да се вратим Вашем питању, ми се Косову као несталној чланици СБ УН нећемо директно обраћати, иако је држава-чланица УН, јер би тиме признали да га признајемо као државу. Тај филм неће гледати!“
На питање да ли то значи да ће Србија, у том случају, ипак морати да прихвати специјални статус и привремену екстериторијалност МАО, премијер Србије је одговорио да је Србија одговоран члан међународне заједнице и да се њен глас у свету све више чује и озбиљније схвата, али да је Србија прихватила своје обавезе и намерава да их у потпуности спроводи, ма какве оне биле. „Нисам изабран да бих доносио лаке, већ искључиво тешке одлуке,“ поентирао је премијер, успут се жалећи да му нико није принео ни чашу воде док је говорио.
***
С обиром на нападно „фаталистичку“ пасивност која се систематски форсира путем власти и медија у Србији – може ли ико да се клади да, тамо негде око 2020, ако останемо заробљени у садашњем политичком матриксу, нећемо гледати горе описану или сличну сцену на својим телевизорима, Ај-педовима или ручним сатовима шесте генерације, и да то неће бити сатира?
За сада ствари иду управо тим правцем. Председник владе Србије изјављује да „неће да учествује у кампањи против миграната“,[i] министар Вулин да „Србија тражи да ЕУ формулише своју политику и зависно од ње ћемо заузети став у складу са својим интересима“,[ii] шеф посланичке групе СНС, грађанин света и водећи ваздуплоховац Србије Зоран Бабић „идеалистички“ поручује да „Србија жели Европу без граница и да је политика Владе Србије ‘изградња мостова и спона, а не зидова’“,[iii] а (срећом) непоновљиви Мехо Омеровић, председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права се, осим ниподаштавања мигрантске кризе као прворазредног проблема, упушта и у идеолошке оцене: „Србија има исувише много других проблема, које морамо решавати, а скретање пажње на ове несрећне мигранте и предлози за подизање зида јесу крајње екстремистичке десничарске идеје“.[iv]
Док је Вучић, по обичају, јавно рекламирао своју високу моралност (при томе вршећи замену теза, јер није реч о „кампањи против миграната“, већ о дебати о начинима ношења с тим проблемом), Вулин, Бабић и Омеровић су заправо непосредно реаговали на идеју Српске народне партије да „Србија треба да подигне зид на граници са Македонијом (БЈРМ), као што то Мађарска, као чланица Европске уније (ЕУ), чини на државној међи са Србијом“, као и да, „ради осигурања властите безбедности, Србија ову ситуацију мора одмах да почне да третира као ванредну и да предузме мере које нису уобичајене за нормалан прилив миграната, подразумевајући и неупоредиво снажнију контролу границе, уз помоћ Војске и осталих надлежних служби“.[v]
Темом неопходности проактивног приступа проблему огромног прилива људи смо бавили на ФСК још почетом јула,[vi] као и опасностима с којима ће подручје Балкана неизоставно бити суочено у времену када западне силе и њихови савезници свесно потпирују не само нестабилност на подручју Медитерана, Африке, ширег Блиског истока, централне Азије, и где год уопште имају прилику – већ спроводе и систематску радикализацију инструмената које у ту сврху користе.[vii] Међутим, изузетно је корисно што су саопштење СНП пренели сви главни медији, што је, уз горе цитиране реакције – овај проблем ставило у жижу јавности. (О мотивима медија који обично игноришу управо најважније ствари може се говорити неки други пут – уз констатацију да, који год им били мотиви, проблем је реалан и непобитно захтева пажњу.)
Оно што се одмах може уочити је непоштеност одговора представника власти на став СНП-а. Вулин, као доследни антипод Че Геваре, „фаталистички“ чека да неко други заузме став и први нешто предузме, док Бабић, „филозофирајући“ о свету без граница, притом свесно, може се слободно рећи и дрско игнорише чињеницу не само ницања још тврђе границе између ЕУ и Србије на српско-мађарској граници, већ и ноторну чињеницу да је управо власт коју представља подигла класичну границу унутар саме Србије, дуж некадашње административне линије између централне Србије и АП КиМ.
Ипак је најмање поштен одговор дао Мехо Омеровић, и то, попут премијера, користећи класични маневар замене теза: уместо да главна тема буде масовни прилив несрећника коме се крај не види, Омеровић прибегава идеолошком етикетирању и дисквалификацији. Нису, дакле, по њему проблем мигранти, шта с њима радити и због чега су уопште напустили своје домове – већ то што је идеја о подизању зида „десничарска“. У ствари, оно што је очигледно је да Омеровић или не схвата проблем, или неће да га схвати – или га, можда, чак и превише добро схвата. Шта год – такав став, као и Вулинов и Бабићев, су неприхватљиви, јер не садрже ни наговештај конкретне акције. А, ако се ми не будемо бавили овим проблемом, он ће се бавити нама, као што је уосталом већ и случај.
Шта чинити? Зид, односно ограда, је добра идеја из више разлога. На првом месту, то је мобилизаторска иницијатива, знак да се нешто преузима, и да ће се још нешто предузети ако она не упали. Уосталом, довољно је прочитати оно што је почетком јула Виктор Орбан на заједничкој прес-конференцији са Вучићем тим поводом рекао, да би се видело да је реч о промишљеној, легалистичкој, одговорној политици:
„Подизање зида не значи затварање границе са Србијом, већ само спречавање илегалних прелазака“, и да се „тај корак не односи на Србију и није усмерен ка српском народу, јер ћемо поставити нове легалне граничне прелазе и проширити их“.[viii]
Шта то Вулин, Бабић и Омеровић имају против легалних прелазака границе? Држе ли они да долазеће масе народа и даље српску границу треба да прелазе илегално? Ако је одговор позитиван, то је онда свесно подривање уставног и законског поретка земље, чак и ако можда планирају да будућим уставом укину и саму границу. Јер, по садашњем уставу и законима – граница и даље постоји, и није дозвољено прелазити је илегално. И, што је такође истакнуто у саопштењу СНП-а, док су казне за илегални прелазак наше границе „симболичне“, казна за прелазак бугарске границе је – три месеца у затвору. Мађари, са своје стране, најављују значајно заоштравање казнене политике, где би се илегалан прелазак границе или оштећење ограде, кажњавало са до четири године затвора.[ix] А Србија? Да није можда, као што слути Мирјана Бобић-Мојсиловић – и не само она, „Србија добила паре за отворене границе“?[x] И није ли то можда тајна „пасивности“ власти?
Вратимо се конкретним решењима. Не мора предложени зид, односно ограда да буде на српско-македонској граници. Може да буде, ако би српске и македонске власти истински решиле да се договоре, и на македонско-грчкој граници, са заједничким патролама. Или, још боље, да се направи српско-македонско-грчки савез по том питању, и да се заједничка одбрана, односно уређени, строго контролисани гранични режим, постави у Грчкој, према Турској.
Ово последње решење би било и најправедније, а и најлогичније. Јер, Турска је, кроз своју материјалну, логистичку и војну подршку ИСИС-у и сродним екстремистима, један од главних виновника сиријске катастрофе и, уопште, смртоносног хаоса у Леванту који је и покренуо ову најновију сеобу народа. И за рачун својих НАТО-савезника, који су ИСИС и стварали,[xi] и за сопствени рачун, ради уклањања Асада као гасоводног конкурента,[xii] и ради савезништва са исламистима у традиционалној борби против Курда.[xiii] Турска је прва земља која треба да пружи трајно уточиште избеглицима-мигрантима-азилантима – бар када је реч о онима из Сирије и Ирака. Али, уместо тога, реке људи који су изгнани управо захваљујући турској безочној квази-империјалној политици, цинично се пропуштају кроз огромну турску територију, и постају брига земаља које нису ни најмање одговорне за садашњу хуманитарну катастрофу. Дакле, људима који су ионако из тог географског подручја, треба обезбедити услове и останак на самој турској територији, што ближе јужним границама, макар и у облику неке „избегличке државе“[xiv] за људе из региона. Па нека се Турска потруди да им поправи или надокнади оно што им је уништила, а нека се и они, поготово војно способни, мобилишу за борбу за повратак на своју земљу. И Србија јасно треба да каже да ће односи са Турском сносити озбиљне последице ако Турска не преузме одговорност за трошкове које Србија сноси за пријем миграната који беже преко њене територије.
Уз Турску, САД, Велика Британија и богате западноевропске земље попут Немачке, Француске, Бенелукса, Холандије – сви верни НАТО савезници, треба да сносе не само део, већ сав терет трошкова катастрофе коју су сами изазвали, и збрињавања жртава те катастрофе. Без изузетка и компромиса. Србија се већ сада према њима понаша човечније него што би „хуманитарни интервенционисти“ икад могли да замисле – али апсолутно је неприхватљиво да она сноси и материјални терет англо-америчких, турских, саудијских, емиратских, катарских и западноевропских свињарија.
Ако је подизање зида, или зидова, осим што би се побољшала безбедност границе, боље контролисао њен прелазак, издвајали и прослеђивали сви они који већ имају породице или сроднике у западним земљама или гаранције за пријем у тим земљама, и бар делимично одвратили нови таласи миграната, једини начин да се на наше потребе скрене пажња и да се издејствује адекватна реакција виновника – нешто много више и конкретније од Кирбијевог пилатовског, апстрактног „обећања“ „помоћи“, каквих смо се наслушали последњих четврт века,[xv] онда је већ то довољан разлог за његово дизање.
У сваком случају, у суочавању са проблемом који обећава да ће тек да ескалира – не заборавимо Орбанову процену о могућем приливу „око 100 милиона“ у Европу само из Африке – пасивност коју власт засад испољава није прихватљива опција.
[i] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=08&dd=13&nav_category=11&nav_id=1026615
[ii] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/583620/BODLJIKAVA-ZICA-NIJE-RESENJE-Srbija-nece-graditi-zid-prema-Makedoniji
[iii] Исто
[iv] http://www.nspm.rs/hronika/meho-omerovic-skretanje-paznje-na-nesrecne-migrante-i-predlozi-za-podizanje-zida-su-krajnje-ekstremisticke-desnicarske-ideje.html
[v] http://fakti.org/serbian-point/snp-srbija-da-na-granici-sa-makedonijom-hitno-podigne-ogradu-poput-orbanove
[vi] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/komentar-dana/nove-seobe-naroda-zahtevaju-proaktivni-pristup-poput-madjarskog/
[vii] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/gde-ste-bili-i-sta-ste-radili-dok-se-pravio-balkanski-teroristicki-pakao/
[viii] http://www.dnevnik.rs/politika/orban-zid-iznudjen-potez-nije-uperen-protiv-srbije
[ix] http://www.nspm.rs/hronika/janos-lazar-madjarska-je-odlucila-da-angazuje-nekoliko-hiljada-policajaca-duz-granice-sa-srbijom.html
[x]http://www.novosti.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98.524.html:562654-SRCE-POD-PRITISKOM-Velika-seoba
[xi] https://medium.com/insurge-intelligence/how-the-west-created-the-islamic-state-dbfa6f83bc1f
[xii] http://www.armedforcesjournal.com/pipeline-politics-in-syria/
[xiii] http://europe.newsweek.com/isis-and-turkey-cooperate-destroy-kurds-former-isis-member-reveals-turkish-282920
[xiv] http://www.pravda.rs/2015/07/27/prvi-konkretan-predlog-osnujte-novu-drzavu-za-migrante/
[xv] http://www.alo.rs/sad-najavile-pomoc-srbiji-oko-migranata/3975
Александар Павић, Фонд Стратешке Културе
