Криза опустошила фабрике
Напомињући да је индустрија Србије на нивоу сиромашних афричких земаља, Унија послодаваца тражи хитне мере Владе. То поткрепљује податком да тек сваки 24. становник Србије нешто производи.
Предлог стратегије индустријског развоја до 2020. године, усвојен на последњој седници Владе, ослања се на развој прерађивачке индустрије, првенствено аутомобилске и прехрамбене. Напомињући да тек сваки 24. становник Србије нешто производи, Унија послодаваца оцењује да је домаћа индустрија на нивоу сиромашних афричких земаља и тражи хитне мере Владе.
Од милион и 770 хиљада запослених у земљи, у производњи ради тек 300.000 радника. Толико је некада запошљавала само београдска индустрија. У последње две године, због кризе, додатно је отпуштено око 60.000 и то углавном индустријских радника.
Гордана Срећковић радила је у раковичком “Рекорду” и, после отказа због стечаја фирме, осећа се као добар морнар на потонулом броду.
“Осећам тугу али не и одговорност, као ни моје колеге. Мислим да је ова фирма могла да ради и да храни 600 породица”, рекла је Гордана.
Многи попут Гордане нису у могућности да лако промене занимање, јер су слична предузећа уништена и у другим градовима. Зато су послодавци иницирали стварање уједначене климе за покретање бизниса у целој земљи.
“Послодавац ће увек запослити раднике и покренути производњу уколико има неке шансе да оствари профит, а да не доживи губитак имовине, односно оног што је уложио у пројекат”, рекао је Небојша Атанацковић из Удружења послодаваца Србије.
Оно што нису успеле катастрофалне деведесете, докрајчиле су лоше приватизације. Радници – на бироу или у сивој економији. Много боље није ни запосленима, који су на граници социјалне издржљивости.
“Запослени радник прима у просеку између 25 и 30 хиљада динара и по правилу то су такве породице где је он сам запослен”, каже Ранка Савић, председник АСНС-а.
Оно у чему се сви слажу, јесте да је неопходно обновити српску индустрију.
“Србија треба да искористи свој предност која је везана за производњу у прехрамбеној индустрији и прерађивачкој индустрији. Потребно је уложити, али и оставити разуман рок како би инвестиције могле да профункционишу”, рекао је професор Владимирв Круљ.
У последње две године, зарад превазилажења кризе, имали смо двадесетак мера, што Владе што Народне банке. Резултати следе тек наредних година, јер прича о малим и средњим предузећима као развојној шанси неће нас извести из кризе – без модернизације индустрије.
РТС
