Привреди Србије април није донео ништа добро.
Индустријска производња у овом месецу забележила је највећи међугодишњи пад од почетка године.
Како је објавио Републички завод за статистику, индустријска производња мања је 2,6 одсто у односу на исти месец прошле године.
Лошем резултату укупне индустрије и овог месеца највише је допринео сектор снабдевања електричном енергијом, гасом и паром, где је забележен међугодишњи пад производње од 11,4 одсто. Иако је производња електричне енергије и даље у минусу, резултат је нешто бољи од оног оствареног на крају марта. Наиме, међугодишњи пад производње у марту је износио чак 22,9 одсто.
– Очигледно да се стање у Електропривреди Србије (ЕПС) мало поправља – оцењује за „Политику” Иван Николић, сарадник Економског института.
Ублажен је пад производње из претходних месеци што може да указује да је заиста дошло до опоравка производње у другој половини априла, као што су то и истицали надлежни у овом предузећу, додаје Николић. – Али то очигледно није било довољно да се надокнади пад производње из претходних месеци. У априлу је дошло и до застоја у неким областима прерађивачке индустрије. То су пре свега прехрамбена индустрија и производње деривата нафте. Због њеног високог учешћа у укупној индустрији, збирни међугодишњи резултат је слабији. То значи да смо се сада вратили на исти ниво производње из периода јануар–април прошле године. Добро је што је, десезонирано посматрано, индустријска производња и даље у плусу – подсећа Николић.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета, сматра да се из овог месечног саопштења статистике може закључити да имамо извесних проблема у индустријском производњи.
– За лош резултат је и даље у највећој мери заслужна мања производња у сектору електричне енергије. Међугодишњи пад у априлу, истина јесте мањи него у марту, али то не значи да су сви проблеми у том важном сектору енергетике решени. Трајна стабилизација производње електричне енергије ће се десити када се реше проблеми снабдевања термоелектрана угљем – оцењује Савић.
Поплаве које су електроенергетски систем задесиле у мају 2014. први су објективни разлог зашто нема довољно угља, а други разлог је субјективан – руководство ЕПС-а није на време обезбедило нове откривке, односно довољне количине угља, сматра Савић.
Такође, статистика је јуче објавила и једну добру вест. Међугодишњи раст бруто домаћег производа у првом тромесечју износио је 1,2 одсто. Прва такозвана флеш оцена показивала је да је у првом кварталу тај раст био нешто мањи (један одсто). То је био повод да се на страницама „Политике” међу економским експертима отвори расправа да ли је тај резултат разочаравајући или очаравајући.
Љубодраг Савић каже да је тешко прогнозирати колико ће до краја године износити привредни раст. Министарство финансија планирало је три одсто, док је доскорашњи премијер износио процене о знатно већем расту.
– Трендови показују да нам није добро почела година, али то не значи да је планираних три одсто недостижно. Незахвално је у овом тренутку прогнозирати раст БДП-а јер метеоролози кажу да нас чека суво и топло лето. Може нам се поновити тежак период суше од пре неколико година, када је и пад пољопривредне производње био катастрофалан, што је рапидно оборило стопу раст БДП-а. За пољопривредне произвођаче година је са хладним и леденим таласом почела лоше, а пољопривреда има велико учешће у БДП-у – закључује Савић.
Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс
