Овако је текло то умало кобно, хорор јутро у хотелу Маестрал у Милочеру, док су палме њихале гране и ударало море о мраморје: засад непознати починилац бануо је у собу српске гувернерке цветног имена са пакленим циљем: украсти лекове и оставити Јоргованкино срце на милост и немилост!

Ко је смислио план достојан најстрашнијих светских умова? Каква мрачна сила? Да ли Мишковић, или, пак Слобина Мира? Јер, гувернерка је, пишу разне дворске новине, била на трагу кипарским милијардама евра за које и Млађа рече да не постоје.

Њена детективска делатност, ма колико била конспиративна, авај!, није промакла силама безумља и криминала. Неко је вирнуо у гувернеркину бележницу и међу латицама пресованих јоргована видео следеће речи: “Дана тог и тог септембар, лета Господњег 2014 – на корак сам да сазнам где су паре с Кипра и спасим васцелу економију, а динар дигнем у неслућене валутне висине!”

Машинерија зла почела је убрзано да ради. Снајпер? Не, биће провидно. Бомба? Превише бучно. Људи у црном су думали и думали све док се, ах ти проклети доктори, нису докопали гувернеркиног здравственог картона.

Не верујете?! Свашта, па докопали се Шумахеровог, а неће Јоргованкиног!
После је све ишло као што нам је обзнанила прва дама НБС, узрујана (али не и уплашена) због чега она то мора да саопшти јавности, шта раде српска и црногорска полиција, чему мук о атентату?

Није да она неког прозива, али смрди јој дозлабога…

Додуше, остала је тајна чега се то нинџа-атентатор уплашио, па рипио са четвртог (и бројем – 4.) спрата хотела милозвучног имена Маестрал. Без да је макар ногу угануо, јер да јесте, стигла би га гувернерка, искусна у обрачунима још из славних радикалских времена.

Овако, од зорњак-атентатора ни трага. Ко зна, можда су га газде послале на вечни починак међу јадранским рибама, такви зликовци пропусте не праштају. Сваки линк ка налогодавцима је, ето, можда неповратно прекинут.

Неколико пута сам читао гувернеркино објашњење на који начин је атентат покушан и изнова се дивио што се на светој косовској земљи родила нова Агата Кристи. Укратко, лопов-атентатор-провалник- шта ли је, прво је украо лекове, не би ли се касније вратио да уплаши прву даму НБС (још буновну и са виклерима на глави). По пакленом плану, она тада од страха посеже за торбицом са лековима, али лекови су негде далеко ван њеног домашаја и срце стаје.

– Тако би они лажирали природну смрт, а то би у ствари било убиство – објаснила је гувернерка и додала: Али, мене није лако уплашити!

Шта би сада на то рекла права Агата? Зашто је пропао паклени план? Просто, рекла би, зликовци су пропустили да прочитају у гувернеркином здравственом картону да је неустрашиве природе.

Не смем ни да замислим шта би било са сирочетом динаром да се Јоргованки нешто десило. Пао би у руке разних увозно-извозних лобија, који би га срозали још горе него гувернерка. Онда би се над њеним сирочетом иживљавали и евро и франак, и долар и куна, где си мајко моја да купиш још који милион и повратиш ми душу.

Срећом, и даље је све у реду: динар никад јачи, банке народу и привреди на услузи, камате из снова, мед и млеко.

А, јорговани миром миришу, па ти просто милина да банеш ‘нако у прву банку, чисто да осетиш ту топлоту и људскост за коју је заслужна г. Табаковић, али богме и њени претходници, сви од реда.

Све то могао је да поквари један зорњак-убица, али је необавештеност његових послодаваца још једном спасла Србију. Тачније, њену банку, али шта је Србија ако не велика банка у коју за динар уђеш, а изађеш го ко пиштољ.

Јуче сам бацио све Агатине књиге и унапред наручио још необјављена сабрана крими-дела Јоргованке Табаковић. Пардон, крими-романе. Ако смо се разумели…

М. Јовановић – Вести

фото: телеграф.рс