Београд — Узроци инфлације у Србији највећим делом леже ван монетарне сфере због чега рестриктивна политика централне банке има ограничен утицај на њено снижавање.
Зато ће њено свођење у оквире од четири плус минус 1,5 одсто зацртане за крај 2013. бити потребне додатне економске мере у другим областима, оценили су данас економисти у изјавама Тањугу.
Професор Економског факултета Љубодраг Савић истакао је да је борба Народне банке Србије (НБС) против релативно високе инфлације протеклих неколико година углавном била недовољно успешна, односно и поред рестриктивне монетарне политике, цене у Србији и даље расту.
Савић је изразио бојазан да би због рестриктивне монетарне политике која ће се по свој прилици водити у наредној години, имајући у виду високу стопу инфлације забележену у овој години, могао да страда опоравак производње, односно раст запослености и извоза.
“Бојим се да у тој борби, како се то фигуративно каже, са прљавом водом не избацимо дете из корита”, нагласио је Савић.
Уколико се деси да и у 2013. години изгубимо време и не опоравимо озбиљно производњу, повећамо запосленост и извоз , “бојим се да ћемо доживети ситуацију која је слична Грчкој”, рекао је он.
“Није довољно само борити се на начин како се бори НБС и очигледно је да много већи простор мора добити антимонополска политика, а Комисији за заштиту конкуренције, треба дати много већа права, али и много већу одговорност”, навео је Савић.
Како је нагласио, Србија се мора много озбиљније обрачунати са оним трговцима и произвођачима који користе ситуацију да се свега њих неколико налази на тржишту и да, практично, дижу цене до нивоа колико то њима одговара.
“Ту постоји искуство у свету, како законска, тако и практична решења која се морају врло одлучније примењивати, а не да нам се деси ситуација да, на пример, Комисија донесе неколико одлука де се предузећа или компаније које су очигледно користиле српско тржиште на недозвољени начин, кажњавају одузимањем дела добити, а да друге надлежне институције касније ослободе те компаније од одговорности”, додао је он. Економиста Драгован Милићевић истакао је да ће уколико се, у садејству са мерама монетарне политике, не примене још неке мере, односно фискална прилагодјавања, тешко бити остварена циљана инфлација.
“Много негативних тенденција је присутно, имате једну велику неравнотежу у економији Србије, и спољну и унутрашњу, и бојим се да неће само монетарна политика моћи да буде успешна у том настојању, поготово што је једини, под знацима навода, ефикасан инструмент монетарне политике референтна каматна стопа”, рекао је он.
“Она утиче на тражњу за новцем, то је тачно, медјутим, утиче и на рестриктивне тенденције у реалном сектору јер је и овако новац скуп”, прецизирао је Милићевић оцењујући да ће привреда и даље бити истискивана са финансијског тржишта због улагања банака у државне хартије од вредности.
“Тешко да се може без корените реформе система. Ми имамо још увек стари економски модел, који није дао никакве резуалтате. Доспели смо у ситуацију да индустријска производња чини 13 одсто БДП-а, да је извршена тотална деиндустријализација, а ми и даље форсирамо тај исти модел”, рекао је он.
Танјуг
