Међугодишња инфлација је наставила раст и у јулу је износила 6,1 одсто, чиме се за 0,4 процентних поена, нашла изнад горње границе дозвољеног одступања у односу на зацртани циљ који је поставила Народна банка. Према подацима Републичког завода за статистику, раст потрошачких цена у јулу је износио је само 0,1 одсто, а тако ниска месечна инфлација у највећој мери резултат је сезонског пада цена воћа и поврћа.
Као и у претходна два месеца, највећи допринос међугодишњој инфлацији дао је пораст цена прехрамбених производа и услуга, наводи НБС. Према њеној процени, раст међугодишње стопе инфлације очекује нас и у наредном периоду, као резултат раста увозних цена, очекиваног раста регулисаних цена и ефекта ниске базе.
Како наводи РЗС, потрошачке цене, којима се мери инфлација, у првих седам месеци ове године су повећане за 5,4 процента. У јулу ове године највише су поскупели алкохолна пића и дуван, у просеку 6,6 одсто. Цене рекреације и културе су у јулу за 5,7 одсто биле веће него у јуну, а угоситељске услуге, односно цене у ресторанима и хотелима, повећане су за један проценат, навео је РЗС.
У јулу су просечне цене намештаја, покућства и текућех одржавања стана повећане за 0,6 одсто, а здравствене услуге за пола процента. Према РЗС, у јулу је забележен пад цена хране и безалкохолних пића од 1,3 одсто, док је транспорт појефтинио у просеку за 0,4 одсто, а комуникације за 0,2 одсто.
Цене осталих производа и услуга нису се битније мењале, навео је РЗС. Индекси потрошачких цена се дефинишу као мера просечне промене малопродајних цена робе и услуга које се користе за личну потрошњу.
Дневник
