Инфлација је у априлу ове године достигла четири одсто у односу на исти месец прошле године и знатно је виша него што је била, на пример, прошле године када је износила 1,2 одсто или у 2015. години када је била 1,5 одсто.
Да ли ово значи да је време ниског раста цена прошло, поготово уколико узмемо у обзир да се међугодишња инфлација удаљила, како то економисти кажу, од централне пројекције Народне банке (НБС) која износи три одсто?
Пројекција инфлације НБС за ову годину је, иначе, три, плус минус 1,5 одсто, што указује да раст цена на мало још није пробио горњу границу циља.
Иван Николић са Економског факултета у Београду каже да је поменутих четири одсто највиши ниво у овој години, али да нема бојазни да је инфлација узела замах и да се отела контроли.
– Скупљи енергенти почетком године и хладно време које се одразило на цену хране прелили су се на инфлацију. Више фактора сада указује да је инфлација под контролом попут тога да је динар чак ојачао на готово 122 динара за евро и да су јавне финансије под контролом. НБС је од 28. априла купила 175 милиона евра на међубанкарском тржишту и да није тих интервенција динар би био још јачи. Промет у трговини на мало је у паду, зараде стагнирају па нема опасности да би по том основу расле цене. Ни спољни фактори не указују да би инфлација могла да расте. У еврозони инфлација је у паду и мајски подаци показују да износи 1,4 одсто, а и нафта кошта мање од 50 долара за барел. Додатно и долар према евру је сада на најнижој вредности у овој години. Тај однос је сада 1,13 према евру, а почетком године је био 1,04, каже Николић који очекује да ће се од наредног месеца инфлација приближити централној пројекцији централне банке од три одсто.
И Гордана Вукотић-Цотич, сарадник публикације „Макроекономске анализе и трендови” каже да то што је инфлација убрзала није узнемиравајуће.
– На међугодишњем нивоу базна инфлација је у априлу износила два одсто. То је инфлација у најужем смислу, после искључења раста цене енергената, непрерађене хране, алкохолних пића и цигарета који су поскупели због раста акциза. И очекивања НБС су да инфлација неће расти, каже Гордана Вукотић-Цотич.
У НБС кажу да се инфлација од почетка године, као што су и најављивали, креће у границама циља и у априлу је износила четири међугодишње.
– Кретање инфлације у Србији је у протеклим месецима било вођено једнократним поскупљењима мање групе производа. Реч је о поскупљењима воћа и поврћа, свињског меса и нафтних деривата услед раста светских цена или неповољних временских услова почетком године. Да је инфлација вођена једнократним факторима потврђује и ниска и релативно стабилна базна инфлација, то јест инфлација по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета, која је у априлу износила два одсто међугодишње, кажу у централној банци.
НБС очекује да ће се инфлација и у наредном периоду кретати у границама дозвољеног одступања од циља три, плус минус 1,5 одсто, а од почетка следеће године близу циљаних три одсто. „То недвосмислено значи да ће инфлација остати ниска и стабилна у средњем року. Ризици пројекције се у највећој мери тичу кретања цена примарних производа, посебно нафте и пољопривредних производа, као и кретања на светском финансијском тржишту, која су у највећој мери условљена карактером монетарних политика Система федералних резерви и Европске централне банке.”
Аутор: Јована Рабреновић, Политика
