Индивидуални, психолошки осећај је да је стопа раста већа због поскупљења хране, јестивог уља на пример
„Некада сам за хиљаду динара точио седам, седам и по литара горива, а сада само шест. Градња куће ме кошта 70 одсто више него да сам то радио прошле године”…
Овакви и слични коментари на поскупљења многих производа у Србији могу се чути на сваком кораку. Више цене регистровала је и статистика па је тако јулска међугодишња инфлација у Србији износила 3,3 одсто, а од почетка године, што значи у односу на децембар 2020 – 3,7 процената. За већину становника битна је роба коју они купују, а то су храна, гориво, цигарете које су поскупеле због шестомесечног усклађивања акциза. Зато многи кажу да им се чини да је мерено тиме колико су им новчаници празнији, инфлација ипак већа.
Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду наводи да су грађани и раније сумњали у податке о инфлацији, али да су они код нас релативно поуздани. Више је реч о перцепцији да су поскупели производи које они купују, што је неповољно за њих, док занемарују десетине хиљада других чије цене нису повећане. Цене горива су, на пример, повећане, али не треба да их поредимо са прошлом годином. Грађевински материјала јесте поскупео, напомиње он.
– И у другим земљама цене расту. Још доминира објашњење да је реч о поремећајима у ланцима снабдевања као последица пандемије. Недостају полупроводници, чипови. С друге стране, могуће је и да је тако „широк” раст цена последица велике фискалне и монетарне експанзије које су примениле централне банке и владе. Централне банке су штампале много новца, а државе су такође поделиле пуно пара како би ублажиле кризу. Понуда новца је знатно брже расла од производње. У периоду рестриктивних мера људи су штедели, а после су изнели тај новац на тржиште – објашњава Арсић.
Према његовим речима могуће је да ће инфлација бити и нешто већа од ових 3,3 одсто, али нам двоцифрена не прети.
– Ако цене примарних производа остану на високом нивоу онда ће оне да се пренесу на цене финалних производа. Тај пренос се не дешава одмах, постоји одређено кашњење. Ризични су и резултати пољопривреде због суше за производе који доспевају у августу, септембру. Не прети несташица, али ће принос бити смањен, а неће бити робе за извоз – наводи наш саговорник.
Ако на светском нивоу потраје инфлација владе и централне банке предузеће мере за њено сузбијање, јер би она била лоша за опоравак привреде, за државу као дужника, предузећа и грађане као дужнике. Зато САД и Европа нису повећале камате. Балансира се између потребе да се кроз тражњу подстакне привреде, али се тражњом подстиче и инфлација, каже Арсић.
Иван Николић сарадник Економског института напомиње да је инфлација тренутно мало виша, али врло блиска циљу од три, плус, минус 1,5 одсто. У Немачкој, на пример, стопа раста је тренутно 3,1 проценат док многе земље имају и већу. Балтичке земље око 4,5 до пет одсто, САД више од пет процената, а циљ им је био два одсто што значи да им је инфлација два и по пута већа.
– Код нас је три процента централна вредност циља, а да не говоримо да је интервал већи за још 1,5 одсто. У тих 3,3 процента међугодишње инфлације уграђене су и регулисане цене које у ЕУ немају. Повећане су цене електричне енергије, акцизни производи, неке комуналне услуге. Индивидуални, психолошки осећај је да је инфлација већа због поскупљења хране, јестивог уља на пример. Цене хране иду у оба смера. Поврће је у јуну поскупело, а у јулу појефтинило, док је воће поскупело. Трећина пораста цена свуда у свету, па и код нас потиче од енергената, али и грађевинског материјала. Базна инфлација, а то је део где се цене одређују на тржишту, је два одсто већ дуго и нема наговештаја да би могла да буде алармантна – указује Николић.
Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација је у јулу остала непромењена у односу на јун и износила је 3,3 одсто, што је у складу са очекивањима Народне банке Србије.
На месечном нивоу, потрошачке цене су у јулу повећане за 0,2 процента, при чему су на месечни раст цена највише утицале више цене нафтних деривата, туристичких пакет-аранжмана, као и редовно усклађивање цена цигарета с повећањем акциза. У супротном смеру највише су деловале сезонски ниже цене поврћа.
Базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) наставила је стабилно кретање и у јулу је износила 1,9 одсто међугодишње.
Према централној пројекцији Народне банке Србије, међугодишња инфлација ће и у наредном периоду наставити да се креће у границама циља од три одсто плус, минус 1,5 процентних поена.
Јована Рабреновић, Политика.рс
