Информер је највећа фабрика лажних вести у Србији, објавили чак 362 лажне вести

На 302 насловне стране, Информер је прошле године објавио чак 362 лажне вести, показало је истраживање сајта факенеwс.рс.

Насловнице Информера у претходној години испунили су пристрасни, једнострани или сасвим неистинити и измишљени наводи.

Иако је Информер најављивао, чињенице показују да се нису догодили терористички напади ИСИС-а на Србе на Косову, као што ни џихадисти нису напали Бањалуку. Српска војска, ни косовска (непостојећа) нису окупирале север Косова, Србију нису напали ни Хрвати ни Албанци, а није се десило ни крвопролиће након председничких избора.

Русија Србији није дала месецима најављивани ракетни систем С 300, Трамп није укинуо санкције Русији, није ни “угасио” НАТО,  Милорад Додик није “уклоњен по плану Запада до 1. септембра 2017”, а Хрвати нису отели Апатин од Србије.

Ратко Младић је жив, док је Информер предвиђао његову смрт до краја 2017. године, јер га, како тврде, трују у Хагу.  Није се, међутим, десила ни још једна врло битна ствар – изостала је било каква реакција тужилаштва и полиције, који су надлежни да реагују у случајевима када  ширење лажних вести изазива панику.

,,То је обавеза јавног тужиоца који је странка у поступку, он мора да докаже оствареност законских обележја конкретног кривичног дела. Дакле, у том сегменту јавни тужилац и полиција морају да одраде свој посао’’ каже за Факенеwс.рс, адвокат који се бави медијских правом Милош Стојковић.

Закони прописују одређена правила када јавни интерес налаже да се реагује на неистиниту информацију. Начин такве реакције је и кривично гоњење (ако постоје законска обележја кривичног дела), забрана дистрибуције информације (из Закона о јавном информисању и медијима), али и друга правна средства (попут тужбе у парничном поступку за накнаду штете).

,,Ако ствари посматрамо из аспекта примене кривичног законодавства, постојање или непостојање кривичног дела зависи од остварености такозваних законских обележја кривичног дела, што се углавном везује за последице до којих доводи пласирање неистинитих информација, а оцену о томе даје надлежни јавни тужилац” објашњава Стојковић.

Најучесталије речи у насловима лажних вести Информера су рат или алузије на рат (сукоб, крвопролиће, напад, окупација, удар, офанзива), док су најчешћи актери таквих вести, окарактарисани као непријатељи Србије и Републике Српске:

Албанци

„Драма. Хашим Тачи шаље РОСУ на Србе”

Хрвати 

„Провокација из Загреба. Усташе отимају Српску”

Осим појединачно, некада су представљани као да делују заједно против Србије, па су се појављивали наслови попут овог:

„Готовина спрема Шиптаре на рат! Тачи му платио 500 000 евра за план косовске Олује”.

На списку непријатеља су и:

Бошњаци

„Завршетак етничког чишћења. Бакир Србима отима 800 000 хектара”

Македонци

„Зоран Заев најгори Шиптар. Забио нам нож у леђа”.

Црна Гора, у контексту приступања НАТО пакту, у Информеровим вестима била јепредмет сукоба и претњи Русије и Сједињених Америчких Држава, као у овом случају:

„ПУТИНОВА ПОРУКА ТРАМПУ. ЦРНА ГОРА НЕ МОЖЕ НА СИЛУ У НАТО. Не играјте се са нама, Русија ће Србију и Србе у Црној Гори бранити свим средствима, гласи Путинова порука која је прослеђена прошле недеље у Вашингтон.”

Информер је самоуверено најављивао да до чланства Црне Горе неће доћи, а та земља службено је постала пуноправна НАТО чланица петог јуна 2017. године.

Главни противник Србије у Информеровим неутемељеним наводима је НАТО.

„Окружују нас са свих страна. НАТО БИ ДА ЗГАЗИ СРБИЈУ. План је да укину Србију као слободну и независну државу”.

Подсећамо да Србија са НАТО пактом има потписан Споразум о партнерству.

Са друге стране, циљ лажних вести у којима је актер била Русија, био је да кроз извлачење из контекста изјава Владимира Путина и његових сарадника, или кроз потпуно измишљање цитата, покажу да је Русија пријатељ Србије и Републике Српске, заштитница њихових граница и  интереса на Балкану, уз констатно одржавање ратне тензије на насловницама:

„НАТО ОБАВЕШТАЈЦИ ОТКРИЛИ: ПУТИН ВОЈСКОМ БРАНИ КОСОВО. Шпијуни Нато алијансе упозорили шиптарске екстремисте да ће у случају напада на север Косова Русија одмах у Србију послати више од 1000 обавештајаца, 200 инструктора, авионе са пилотима и сву потребну помоћ”

„Снажна порука руског лидера хрватској председници.  Путин: Ко нападне Србију, ратоваће са Русијом”

Изазивање панике и непостојећа еколошка катастрофа

У примерима извештавања о потенцијалним епидемијама и здравственом стању грађана Србије, јасно се види манипулација информацијама и позивање на неутемељена истраживања.

“ДРАМА, Више од 1,2 милиона Срба има ХПВ, вирус који изазива рак”

“У Србији 160 000 неплодних мушкараца од НАТО бомби”

Када је реч о потенцијалним еколошким катастрофама, један од најгрубљих примера покушаја изазивања панике и ширења дезинформација је вест са насловне стране Информера објављена 24. новембра.

“ХРВАТИ ТРУЈУ ВОДУ КОЈУ ПИЈЕ БЕОГРАД! ОПАСНО, САВА ПУНА АНТИБИОТИКА”

Ове наводе демантовали су министар заштите животне средине Горан Триван  и директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић.

Има ли кривичне одговорности?

Изазивање панике и нереда је кривично дело из члана 343. Кривичног законика који санкционише “изношење и проношење лажних вести или тврдњи које доводе до изазивања панике или тежег нарушавања јавног реда или мира, или ако се тиме осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних органа или организација које врше јавна овлашћења”.

Притом, ако се за изношење или преношење користе медији, ради се о квалификованом облику кривичног дела, код кога је запрећена казна затвора од шест месеци до пет година.

,,Ипак, формулација ове одредбе указује на то да последица мора заиста да наступи, односно не цени се подобност лажне информације да изазове последицу, него да заиста наступи паника или узнемирење јавности. У сваком случају на оцени је надлежног јавног тужиоца да ли ће или неће покренути поступак’’, тврди адвокат Милош Стојковић.

Могуће санкционисање лажних вести препознаје и примена Члана 317. који предвиђа казну затвора од шест месеци до пет година уколико неко “изазива или распирује националну, расну или верску мржњу или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама у Србији.”

,,Притом, извршиоцем кривичног дела извршеног објављивањем информације у новинама, на радију, телевизији или другом јавном гласилу сматра се аутор информације, а тек ако су испуњени одређени услови може да одговара уредник медија, а издавач у принципу само теоријски” објашњава Стојковић.

Ширење лажних вести не дозвољава ни Закон о информисању и медијима као ни Кодекс новинара Србије.

Да ли је дошло до кршења Кодекса у делу који се односи на обавезу новинара да тачно и објективно извештава утврђује Савет за штампу – саморегулаторно тело издавача, штампаних и онлајн медија, које поступа по жалбама на извештавање.

Међутим, могућност утицаја тог тела на поштовање Кодекса и етичких принципа у извештавању, готово је  непостојећа, што показује и пример Информера. Тај таблоид опомене Савета за штампу игнорише, а механизам који би натерао Информер, али и остале медије да поштују одлуке тог тела – не постоји.

У протеклој години било је укупно 13 жалби Савету за штампу на текстове које је писао Информер. Седам су поднели појединци који су сматрали да су лично оштећени писањем Информера, док су шест тужби поднеле организације за заштиту људских права.

Једна жалба решена је медијацијом и редакција тог таблоида пристала је да уклони спорни текст. Две жалбе су одбачене јер, према мишљењу Савета, подносиоци нису били лично оштећени, док је у једном случају дошло до одустајања од жалбе.

„Комисија је разматрала девет жалби и изрекла осам јавних опомена због кршења Кодекса. Жалбе су се најћешће односиле на одредбе из Поглавља И (истинитост извештавања) – где су се као прекршаји јавили неистинито извештавање, неразликовање чињеница од нагађања и гласина и проблем са изворима, затим на одредбе о забрани дискриминације и на одредбе из Поглавља Новинарска пажња”, наводи за сајт факенеwс.рс генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.

Она истиче и да, осим једног јединог случаја у протеклој години, када је Информерпристао да уклони текст, сарадња са тим таблоидом не постоји.

,,Информер је, иначе, у почетку кратко време прихватао надлежност Савета за штампу и тада су одговарали на жалбе, али је већ после првих одлука Комисије (за жалбе), којима су били незадовољни, одлучио да ‘изађе’ из система саморегулације, тако да ми немамо могућност да их обавежемо да објављују одлуке Комисије. Све што можемо је да им изрекнемо јавну опомену, што лист у потпуности игнорише.”

Број поступака вођених  против Информера пред Саветом за штампу несразмерно је мали у односу на кршење Кодекса, што је показао и мониторинг Савета за штампуо поштовању Кодекса новинара Србије у дневним штампаним медијима од 1. марта до 30. новембра 2017. године.

Резултати тог мониторинга говоре да је Информер прекршио Кодекс 953 пута, уз образложење да су ,,осим кршења права на претпоставку невиности, кршења права на приватност и пласирања недовољно проверених информација (у чему су грешили и други листови), новинари и уредници Информера често објављивали наслове који не одговарају суштини текста.”

“Практично свакодневно кршила се и друга тачка Поглавља 2 која се односи на политички и економски интерес издавача или уредника: појава констатована још 2015 – да је Информер отворено стао у службу Српске напредне странке – сада је већ постала опште место’’ наводи се у мониторингу Савета.

Међутим, Информер је по томе тек четврти на листи, Кодекс је највише кршиоСрпски телеграф – 1282 прекршаја, на другом месту је лист Ало са 1070 прекршаја, а на трећем Курир са 1.016 прекршаја, показало је прошлогодишње истраживање Савета за штампу.

У нашем истраживању потврђен је наставак Информеровог тренда – дискредитација политичких неистомишљеника актуелног владајућег режима,што се помиње и у мониторингу Савета за штампу.

Дискредитација опонената Српске напредне странке била је нарочито присутна током предизборне кампање за председничке изборе који су одржани 2. априла прошле године.

За прва три месеца 2017. године било је укупно 56 таквих вести, највише у марту – 26.

Вести објављиване након априлских избора најављивале су сукобе на улицама, уз наводну сарадњу опозиционих лидера и “западних агентура”.

“Сорош хоће рат у Србији. Путинове безбедносне службе доставиле су нашим властима доказе да је амерички милијардер својим плаћеницима наложио да по сваку цену изазову немире”

“Хоће да нас гурну у тотални хаос. Јанковић тражи крв”

Лидер Народне странке Вук Јеремић и председник Покрета Слободних грађана Саша Јанковић, који су тада били кандидати за председника, најчешћи су објекти тих напада, с тим што је приказивање Јеремића у негативном светлу кроз лажне вести било учесталије (укупно 38 вести).

Текстови о њему носили су наслове:

“НАТО Вук: ТРЕБА НАМ СТО РАЗБИЈЕНИХ ГЛАВА И ВЛАСТ ЈЕ НАША. Вук Јеремић поручио западним амбасадорима да ће свим средствима па и физичком силом спречити ‘изборну крађу’. Треба нам сто разбијених глава у Београду у 2.априла увече и победа у другом кругу је наша”

“Јеремићеви милиони. Вук већ спискао 2 милиона евра. Одакле, бре, толике паре?”

Када је реч о бившем заштитнику грађана Саши Јанковићу, приметна је тенденција раста лажних вести о њему од најаве његове кандидатуре до званичног уласка у трку за председника државе (јануар 2 – фебруар 5- март 11 вести).

Вести о њему базирају се на неутемељеним тврдњама у вези са финансирањем кампање, његовим присталицама, као и о афери “пиштољ” (случај у којем је тај лист утврђивао одговорност Јанковића за самоубиство његовог пријатеља, што се десило 1993. године).

“ЈАНКОВИЋ ЗАТАШКАО УБИСТВО!”

“ОН ИМА ОПАСНЕ ПЛАНОВЕ. Јанковић би да отцепи Војводину”

“Јанковић прави митинг у Хали спортова. Одакле милиони?”

Крај 2017. године на насловницама Информера је обележио пораст броја лажних вести из домена политике, што се може тумачити уводом у кампању пред локалне изборе за Београд који ће бити одржани четвртог марта ове године.

Упркос континуираном преношењу лажних вести и кршењу Кодекса Информер је прошле године добијао новац из локалних буџета, а преко конкурса за суфинансирање медијских садржаја од јавног значаја. Тако је, на пример из буџета Бачког Петровца добио 200 хиљада динара, о чему је писао портал Истиномер, док су Независно удружење новинара Војводине и Независно удружење новинара Србије упозоравали на то да је тај лист добио и милион динара од Новог Сада.

Новинарска и друга релевантна медијска удружења предлагала су да се изменама Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања одлуке Савета за штампу учине обавезујућим и да се медијима који не признају саморегулацију и крше Кодекс не додељује државни новац. Међутим, то се није догодило.

Напомена: Анализа није обухватила текстове у вези са естрадом, као ни оне у којима се Информер бави истрагом убиства певачице Јелене Марјановић, будући да тај случај још није судски окончан.

Ауторка: Невена Богдановић

Fakenews.rs