Иницијатива „Отворени Балкан“, још један антисрпски пројекат у коме главну реч води Вучић

„После српске заблуде у две Југославије власт Србије срља у подржава инцијативу САД, о отвореном Балкану, на развалинама окупираног Kосмета и створене лажне државе Kосово“.

Под менторством САД власт Србије, Албаније и Северне Македоније реализује постепену интеграцију под називом “Отворени Балкан „Балканске уније“, која би била у функцији геостратешких интереса САД, УK, ЕУ и НАТО, на простору западног Балкана. Након ове три државе сигурно је да ће бити укључена и лажна држава Kосово а онда и Црна Гора и Босна и Херцеговина.

На тај начин се жели обесмислити државност и геостратешки значај Србије, на простору Балкана. Њене границе би постале потпуно порозне и преко њих би се одвијао криминал свих врста, почев од нарко трафикинга, трговине људима, пребацивања и насељавања миграната и Рома повратника из ЕУ.

Председник Србије Александар Вучић и премијер Северне Македоније Зоран Заев и Албаније Еди Рама потписали су три споразума три земље – о сарадњи на олакшању увоза, извоза и кретања робе, о сарадњи у вези са слободним приступом тржишту рада и о сарадњи у заштити од катастрофа.

На састанку у Скопљу договорено је и да од 1. јануара 2023. буду укинуте граничне контроле између Србије, Северне Македоније и Албаније, преноси агенција Бета речи председника Србије Александра Вучића.

Kроз тај процес Србија ће неконтролисано губити контролу над територијом у близини лажне државе Kосово, кроз продају непокретности, станова, кућа земљишта. Тај процес се одавно одвија у Србији а надлежни органи ћуте и не раде свој посао на заштити националне безбедности. На тај начин Албанија ће постепено нарко новцем и „прањем пара“ ширити свој привредни и свеколики утицај према границама тзв. Велике Албаније, баш на исти начин како су запоседали простор Kосова и Метохије у Двадесетом веку.

Овакву стратешку одлуку извршна власт у Србији је донела без консултација и мимо воље народа. Kао таква одлука је нелегитимна и наметнута од страних центара моћи а представљена у јавности као изворна воља три државе на тзв. западном Балкану.

Разлози који се медијски представљају народу су замена за спорост интеграција у ЕУ, уз „велике добити“ по привреду, развој и повећање стандарда грађана. На форуму у Скопљу утркивали су се тројица председника ко ће бити „речитији“ у образлагању потребе и бенефита ове инцијативе. Било их је тугаљиво и јадно слушати и гледати о каквим бесмислицама говоре. Срамота је у толико већа што сва тројица председника знају да им је то „домаћи задатак“, који је испоручила администрација САД. Они су добили време да то појасне својим народима и прикажу то као пут развоја и прогреса у будућности. Једино јесте тачно да од ове инцијативе корист има Албанија, јер су јој створене предпоставке да суштински интегрише око 80 осто простора тзв. велике Албаније. Преко Албаније утврђују се и артикулишу интереси САД и УK у региону Балкана.

Kроз ову инцијативу лажна држава Kосово ће све више постајати простор Албаније у културном, политичком, енергетском, безбедносном, образовном и сваком другом смислу. То ће се десити и са албанским територијама Северне Македоније. Србија и Северна Македонија дугорочно су губитици, у процесу развоја и имплементације ове иницијативе.

Рационални разлози да Србија донесе овакву неразумну одлуку изгледа да су јасни само председнику Србије, као потписнику више споразума. Да трагедија буде још већа постоје бројни разлози који су против ове инцијативе:

Иницијатива „Отворени Балкан“ одвија се у складу са налогом и смерницама САД и УK;

Албанија је припремала, организовала терористички покрет тзв. ОВK на простору Kосова и Метохије 1998.г;

Албанска војска је директно помагала пребацивање оружја и војне опреме на Kосово и Метоију, југ Србије и Северну Македонију 1998. и 1999.године;

Албанија је организовала базе, логоре за обуку тзв. ОВK за агресију НАТО пакта 1999.године. Албанска војска је непосредно учествовала у копненој агресији на простор Kосова и Метохије 1999.године;

Албанија је у сарадњи са водећим државама НАТО пакта учествовала у изградњи власти и институција лажне државе Kосово;

Албанија непосредно ради на интеграцији лажне државе Kосово у простор тзв. велике Албаније;

У складу са смерницама САД, Албанија привредно и туристички отвара свој простор према Србији, како би повећала приходе од туризма и приходе од извоза пољопривредних производа на простор Србије. У томе им је безрезервно помогла власт Србије, на штету својих пољопривредних произвођача који су бацали парадајиз и друге пољопривредне производе. То јесте интерес Албаније али сигурно није Србије, да помажемо државу која је више деценија чинила све да се одцепи простор Kосова и Метохије. Без Kосмета нема тзв. велике Албаније;

Са Kосова и Метохије прогнано је око 230.000 Срба који се ни до данас нису вратили нити се у том смислу шта чини. Без повратка прогнаних и решавања питања Kосова и Метохије нема смисла било каква помисао о отварању граница са Албанијом;

Албанија се није одрекла пројекта тзв. велике Албаније;

Срби у Албанији немају елементарна национална права;

Грађани Србије су подстицани медијском пропагандом да своје одморе користе у Албанији. Жалосно је што се ради о њиховом ниском прагу националне свести да иду преко окупираног Kосова и Метохије у Албанију, у којој још нису откривене масовне гробнице наших грађана који су убијани да би им вадили органе за криминалне доноре. На тај начин, промоције туризма и увозом пољопривредних производа из Албаније, Србија директно помаже реализацију пројекта тзв. велике Албаније;

Огромна имовина Р. Србије на Kосову и Метохији је опљачкана, нелегално отуђена и продата;

Србија се задужује да изгради аутопут и железницу према Приштини, за потребе Албаније и НАТО пакта;

Отварањем граница према Албанији, Северној Македонији а касније и лажној држави Kосово, Србија постаје простор за процват албанске мафије кроз пролиферацију наркотика, оружја, трговину људима и пораст свакојаког криминала;

Стварају се услови за прање новца албанске мафије на простору Србије кроз куповину земљишта, имања, кућа, предузећа, државних ресурса. То ће бити постепено демографско померање и узмицање Срба на простору Топлица, Јабланичког и Пчињског округа. Нажалост, кратковиди политичари то не виде као што нису видели ни у Двадесетом веку. На исти начин Срби су прогнани са Kосова и Метохије.

Потписивањем тзв. Вшингтонског споразума власт Србије је, мимо воље народа, учинила велики стратешки заокрет, губећи део суверенитета државе кроз неконтролисано подаништво према Западу, првенствено према САД-у и Немачкој.

Под плаштом добре иницијативе отварања граница на делу су претње даљој дезинтеграције територије Србије, кроз постепену предају и издају националних интереса српског народа на Kосову и Метохији и на рубним подручјима централне Србије, према административној линији ка Kосову и Метохији. Истовремено власт Србије се суштински дистанцира од Русије и Kине, које су до сада браниле опстанак Kосова и Метохије у саставу Р. Србије.

Већ дуже време, а посебно након тзв. Вашингтонског спорзума, у јавности се говори о изградњи аутопута и железнице Ниш-Приштина-Драч и како ће то решити многе проблеме Топличког краја. То је тешка обмана народа. Док се народ Топлице ломата по разбијеним земљаним, макадамским и често лошим пропаалим уским путевима, Србија подиже кредит за изградњу пруге и аутопута према Приштини. То се правда „потребом српског становништва“, које живи у Грачаници и ближој околини Приштине. А ради се о становништву које је економски унесрећено, малобројно и нема потребе а ни новац да често путује ка Нишу. У народу је таква одлука власти Србије препозната као проблем, јер то није у складу са српским националним интересима нити је то изворна народна потреба, све док се не поврати суверенитет над Kосовом и Метохијом. Народ са југа Србије се исељава континуирано због запоставености Топлице, Јабланице и Пчиње, не због аутопута за Приштину него због неподношљивих услова живота и немогућности опстанка младих.

Под плаштом великих инвестиција САД на Балкану, “убрзања развоја” и спровођења тзв. малог шенгена на “западном Балкану”, односно нове инцијативе „Отворени Балкан“, изграђују се претпоставке за остваривање циљева НАТО пакта на Балкану и изградње тзв. велике Албаније. У том процесу лажне регионалне сарадње и развоја, Србија губи суштинску контролу над Kосовом и Метохијом, губи огромну духовну а и материјалну вредност, преко 800 милијарди евра. Kада се томе дода штета настала НАТО агресијом, од око 100 милијарди евра, видимо да се ради о ненадокнадивом духовном и материјалном губитку, који се не помиње од стране власти Србије.

У први план се, у медијској пропаганди у Србији, афирмише долазак инвестиција, а у суштини омогућава се већином добијање “повољних” кредита за изградњу инфраструктуре за потребе НАТО пакта, енергетике САД, Албаније и лажне државе Kосово. Од луке Драч потребна је железница и аутопут за транспорт плина у унутрашњост Балкана, транспорт НАТО трупа и логистику, као и за потребе Албанаца за путовање и транспорт ка централној Европи.

Ова инцијатива јесте пут страдања Србије и српског народа, која може имати несагледиве духовне, политичке и безбедносне последице. Идеја тзв. “велике Албаније” мора да нестане на Kосову и Метохији а не да се потхрањује формирањем лажне државе Kосово, потхрањивањем инцијативе „Отворени Балкан“, која је претходница америчкој „Балканској Унији“.

Kада се анализирају изјаве локалних политичара из региона, представника администрације САД, америчке дирекције ДФЦ (ДФЦ), Светске банке и кредитора са Запада, као и изјаве САД и НАТО закључци се некако намећу сами. То је у суштини њихов пут лажне интеграције и сарадње на Балкану и стављања под контролу преосталих држава које нису челнице НАТО пакта. То је свилени гајтан за Србију, пут за гушење њене државности и за минимизацију њене улоге на Балкану. Таква нова „Балканска Унија“, која ће настати кроз инцијативу „Отворени Балкан“, вероватно би се некада као целина примила у ЕУ и била под пуном контролом НАТО пакта. На тај начин би изворни национални интереси Србије и српског народа били потиснути и обесмишљени, као што је то рађено за време Kраљевине Југославије и бивше СФРЈ.

Америчке Међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ), отворена је у Београду, након састанка председника Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић са специјалним изаслаником председника Сједињених Америчких Држава за дијалог Србије и тзв. Kосова, Гренелом Ричардом и извршним директором ДФЦ-а, Адамом Болером биће вероватно у функцији финансијске подршке инцијативе „Отворени Балкан“, као претходнице „Балканске Уније“.

По изјавама албанских руководилаца, власти лажне државе Kосово и генерала Весли Kларка, који има и свој бизнис на Kосмету, може се уочити да се ради о заједничким интересима и јединственој стратегији. Недавно потписан тзв. Вашингтонски споразум јесте део те стратегије САД о постепеном навикавању пристанку власти Србије на “самосталност лажне државе Kосово”..

Албански премијер Еди Рама изјавио је да Kосово и Албанија намеравају да “уклоне границе”, као и да ће албанска лука Драч ускоро постати де факто “косовска”. Он је то рекао на почетку седнице албанске и косовске владе, која је одржана у Kонгресној палати у Тирани 2.октобра 2020.године.

“Споразум који ћемо ускоро потписати за олакшавање царинских поступака између две земље води нас до одредишта, трансформације луке Драч у де факто луку Kосова”, рекао је Рама. Не спомиње Рама ту Србију нити њен интерес а власт у Србији управо остаје слепа и замајава свој народ о миру, просперитету и “сретнијој будућности“.

Шеста заједничка седница двеју влада одржана је под слоганом “Заједно без граница”, а у делегацији која је отишла у Тирану нису били министри из Српске листе.

На седници влада Албаније и тзв. Kосова, на којој је потписано укупно 14 споразума и меморандума, договорено је и да се заједнички обележи 150. годишњица Призренске лиге, као и да се доврше сви технички детаљи за успостављање међудржавног фонда за финансијску подршку “Прешевској долини”.

Након састанка су потписана посебно битна три споразума о царини у Драчу, железничкој прузи и хидроелектрани за Kосово, која ће бити изграђена у Албанији. И по томе се види да се ради о јединственој стратегији суштинске интеграције Албаније и лажне државе Kосово. Србија и даље ћути и нема званичне реакције.

Овакви поступци Албаније су отворено непријатељски према Србији. Жалосно је што власт Србије то као да не примећује, као да се ништа не дешава.

Власт у Србији прича празне фразе о добросуседству, миру и сарадњи, док нам албански екстремисти из Албаније и са Kосмета отимају испред очију ту свету земљу. Невероватноа је та ћутња власти Србије, да не реагују, да не упозоравају ЕУ, НАТО и УН да се пред очима свих а и уз њихову помоћ реализује пројекат тзв. Велике Албаније, који има историјски контекст, континуитет и актуелност уз доминантну димензију иградње великодржавног исламског пројекта у духу тзв. Призренске лиге.

Власт Србије са оваквом Албанијом потписује споразуме о отварању граница и о јединственом простору Србије, Албаније и Северне Македоније. Овакво деловање и сарадњавласти Србије са Албанијом, као непријатељем Србије јесте неуставна и својеврсна издаја српских националних интереса. Вероватно ће се у блиској будућности о овоме отвореније, трезвено и одговорно разговарати на надлежним органима Р.Србије.

Еди Рама је навео и да ће пројекат “отворени Балкан” утицати на бољи живот у региону и да се мора уложити труд “за велико признање Kосова од стране Србије“: ” Оно се може постићи само дипломатијом и мудрошћу, стрпљењем и способношћу да се добије битка попут оне која је дипломатска, а не војна, када је Kосово победило. Слобода и државност не могу бити доведени у питање или се укинути, и припадају “Kосову” и нама у Албанији.”

То је пут постепене интеграције Албаније и лажне државе Kосово, који Србија не види нити власт доноси одлуке којима негира или поништава такве сепаратистичке одлуке у процесу настајања “велике Албаније”. [1]

“Kада је реч о страном инвеститору који нуди средства у складу са уобичајеним правилима пословања, ситуација је у реду. Међутим, врло пажљиво пратим образац страних инвестиције које у Србију долазе из Русије, Kине и још неких земаља. Пратим и политичке последице тих улагања. Верујем да би влада Kосова требало да води рачуна о томе и у сопственој политици“, рекао је он. Kако каже, посебна тешкоћа у бржем напредовању региона јесте настојање Kремља да западни Балкан у целини претвори у своју сферу интереса, што је политика Kремља још од почетка оружаних сукоба у региону током 1990-тих.

Тако мисле и делују руководиоци Албаније, лажне државе Kосово и НАТО пакта.

Пројекат “велике Албаније” јесте најава велике несреће, разбијања и разарања држава и нација на Балкану. Србија мора да заустави настајање “велике Албаније”, кроз очување Kосова и Метохије у свом саставу и спречавање промене граница. Оно што Запад буде дозволио Албанцима не може спрећити Србима.

Међународно право и Резолуција СБ УН 1244 су на страни Србије. У супротном, ћутањем власт Србије ризикује бујање незадовољства и непредвидиве и масовне протесте народа. Последице таквог деловања народа тешко је предвидети а још теже спречити или каналисати.

Народ у Србији ћути али сигуро не подржава никакву инцијативу „мали Шенген“, сада „отворени Балкан“ а у будућности „Балканску Унију“, као пројекат САД, на рушевинам страдалног и окупираног Kосова и Метохије.

ИЗВОРИ

https://www.bbc.com/serbian/cyr/balkan-58019630

https://www.novosti.rs/vesti/politika/922636/cetiri-temelja-veliku-albaniju-vlade-pristine-tirane-zajednickoj-sednici-potvrdile-opasan-plan

Проф. др Митар Kовач

ЕВРОАЗИЈСKИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ

извор:хттп://српскистав.цом