Јавна тајна је да “Сорошева мрежа“ има широку сферу утицаја у Европском парламенту и у другим институцијама Европске уније. Сорошева листа је недавно објављена. Овај документ садржи 226 посланика са свих страна политичког спектра, укључујући бившег председниа Европског парламента Мартина Шулца, бившег белгијског премијера Ги Верхофстата, седам потпредседника, и неколико шефова одбора, координатора и квестора.
Ови људи промовишу Сорошеве идеје, попут масовног довођења миграната, истополних бракова, интеграције Украјине у ЕУ, и супротстављање Русији. Постоји 751 члан Европског парламента. То значи да Сорошеви пријатељи имају више од једне трећине места, пише Алекс Горка за стратегиццултуре.
Џорџ Сорош, мађарско-америћки инвеститор и оснивач и власник НВО Фондације отвореног друштва, био је у могућности да се састане са председником Европске комисије, Жан Клодом Јункером, који је у разговору открио да су предлози ЕУ да се редестрибуирају квоте миграната широм ЕУ, језиво сличне Сорошевом личном плану за решавање кризе.
Овај милијардер верује да Европска унија треба да прими милионе миграната са Блиског истока и из Северне Африке, обезбеђујући свакоме годишње 15.000 евра помоћи, и преселити ове мигранте у државе чланице у које они не желе да иду и у којима нису добродошли.
Мађарски премијер Виктор Орбан је оптужио ЕУ да “једе из руке“ Сорошу. Он верује да кампања отворених граница овог милијардера стоји иза напада на Мађарску. Разлог томе су покушаји владе да предузме правне мере у вези са новим законом којим од страних организација “цивилног друштва“ – од којих многе финансира Сорош – да наведу своје велике иностране доноре у јавном регистру и да буду транспарентни по питању њихових извора финансирања у својим публикацијама.
Мађарска влада примењује напоре да затвори Централноевропски универзитет у Будимпешти који је основао Сорош.
“Читава Европска унија је у невољи јер њени лидери и бирократе доносе овакве одлуке“, рекао је Орбан. “Људи подржавају идеју Европске уније. Истовремено, они не могу да поднесу руководство ЕУ, јер оно вређа државе чланице са оваквим стварима, и злоупотребљава своју моћ. Сви у Европи то могу видети. Због тога европско руководство нема поштовање.“
Вишеградска група покушава да истраје под притиском ЕУ по питању политике о мигрантима. Европска комисија за миграције и унутрашње послове подстиче нови закон којим ће квоте миграната бити обавезне. За ову комисију ради најмање 30 Сорошевих присталица.
Многи људи који су наведени у документу су познати по нападима на Русију. На пример, Ребека Хармс, посланик из немачке Зелене странке, редовно позива Европски парламент да појача режим санкција против Москве.
Ги Верхофстат криви Русију за скоро сваку ствар која крене наопако у Европи. Његов чланак “Стављање Путина на његово место“ је прошле године изазвао много буке.
2012. године је хрватски политичар Тонино Пицула, рекао је да су руски председнички избори 2012-те били неправедни, рекавши да су “искривљени“ у корист Владимира Путина.
Сорошева листа баца светло на питање о томе шта наводи руководство ЕУ да спроводи политику која је у супротности са интересима Европљана. Одговор је корупција. Политичари подмићени од стране Сороша играју како он свира. Они се боре против покушаја националних лидера да заштите интересе својих народа.
Често се они који се супротстављају таквој политици морају суочити са отпором политичких елита њихових земаља. Сукоб мађарског премијера Орбана и Сорошеве мреже је добар пример који показује како то функционише. Европски парламент, под утицајем Сорошевих пријатеља, гура Европу ка самоубиству пуштајући милионе миграната унутра.
То показује да је веома уважена европска демократска фасада која скрива активности структуре моћи, које су близу феудалном систему са локалним господаром који држи узде. То се тешко може назвати владавином народа. Публикација Сорошеве листе представља кључ за разумевање ко влада Европском унијом и о подстиче антируска осећања у Европи.
Заправо, то је случај када се деси да се чланице ЕУ попут Мађарске нађу у истом броду са Русијом, супротстављајући се истим америчким силама, док истовремено штите свој суверенитет и независност. Ово је време да Европљани размисле о трансформацији система да би избегли спољашњи притисак.
Wебтрибуне.рс
фото: АФП
