Министарство пољопривреде из трговинског ланца „Идеја” повлачи ливадски мед под робном марком „К плус”, пошто је утврђено да је реч о фалсификату, сазнаје „Политикин” Потрошач. Мед који је био на акцији од 25. до 27. августа продавао се за 569 динара по килограму, док је уз ову теглу трговац други килограм нудио за само 171 динар, што је попуст од 70 процената. Ово је изазвало сумњу потрошача, а потом и домаћих пчелара који се већ годинама боре против фалсификата меда. Случај је пријављен инспекцији која је одмах реаговала, контролисала овај мед и пронашла фалсификате због чега је и предузела мере, каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, за наш лист.
– После првобитне контроле, урадили смо и суперанализу која је потврдила претходне налазе и издат је налог да се роба повуче, каже Недимовић и додаје да ће се данас знати више детаља о количинама и акцији коју је Министарство пољопривреде спроводило у последња три месеца на сузбијању фалсификата меда. Иначе, инспекција је након доспеле суперанализе већ јуче ушла у погоне произвођача „Аза” из Лединаца која је паковала мед за „Идеју”.
Према незваничним информацијама, у меду је пронађена повећана концентрација дијастазе – мере присутности пчелињег ензима у меду. У првој анализи овај параметар квалитета меда је износио 55 јединица, што је, према речима стручњака, нелогично за природни мед. Она је у овом случају удвостручена, што, како кажу наши саговорници, указује да је овај ензим вештачки додаван у овај мед, по свему судећи нестручно.
– До сада нисмо имали овакве примере, али је јасно да они који се баве фалсификовањем меда у Србији усавршавају неку нову методу. Овог пута као да су забрљали, каже наш саговорник, познавалац овог дела тржишта.
Др Душанка Милојковић Опсеница, професор са Катедре за аналитичку хемију Хемијског факултета у Београду, каже за „Политику” да је већ чула, и то из Хрватске, да у Србији може да се купи овакав мед.
– Реч је о ливадском меду, а проблем је што за ову врсту, која се иначе назива полифлорни мед (више врста биљака), не постоје стандарди и неко ко га је правио знао је да садржаји дијастазе не могу да се провере. За основне европске монофлорне врсте меда постоје дефинисани опсези садржаја дијастазе. Рецимо, за мед од уљане репице дијастаза се креће до 26,9 до 32, сунцокретов од 14 до 26,5, а багремов од 5,5 до 15,5, каже наша саговорница.
За ливадски, додаје, нема граничних вредности.
– Међутим, ако за појединачне врсте немате забележену вредност дијастазе од 55, онда ни комбинација више врста не би могла да да ту вредност. То је здраворазумско тумачење, каже проф. Опсеница.
Она објашњава да је овај мед вероватно здравствено исправан и безбедан по Правилнику о безбедности хране, али нема оно што се од меда очекује. Купци су преварени јер су уместо меда купили вероватно неки хидролизовани сируп.
– Овде није реч о обичној контроли квалитета меда, него о борби против фалсификата, каже наша саговорница.
Пчеларска удружења већ годинама указују да и поред појачаних контрола на нашем тржишту и даље има много фалсификованог меда, а претпоставка је да се током године прода око хиљаду тона меда који није исправан. Због нелојалне конкуренције домаћи пчелари не могу да продају прави мед чија цена, према проценама, не би могла да буде нижа од 700 динара.
Србија данас има око 800 хиљада кошница, а САД милион и по, из чега је јасно да смо пчеларска нација и да је број кошница по становнику велики, али је пчеларство област у којој користимо тек један одсто пчелињих паша, упозоравају стручњаци. И држава се укључила у заштиту домаћег пчеларства и потрошача све чешћим акцијама и контролама у потрази за фалсификатима.
Једна од великих претњи је и такозвани кинески мед који није само проблем Србије него и Европске уније. ЕУ годишње увезе 80 хиљада тона меда из Кине, што је наш четрдесетогодишњи извоз у Европску унију
Аутор: Јелица Антељ / Ивана Албуновић, Политика.рс
фото Спос
