„Инстаграм” је најштетнија друштвена мрежа за ментално здравље младих, док „Јутјуб” има најпозитивнији утицај, утврдило је истраживање британског Краљевског друштва за јавно здравље. Студија је обухватила 1.500 младих од 14 до 24 године и испитивало се како одређена друштвена мрежа утиче на њихово опште здравље, анксиозност, депресију, идентитет и представу о њиховом телу.
Лош утицај, осим „Инстаграма”, имају и „Снепчет”, „Фејсбук” и „Твитер”.
„Инстаграм”, који служи за објављивање фотографија и који броји око 700 милиона налога, најлошије делује на особе женског пола и то углавном тако што их наводи да пореде себе са нереалним представама и филтрираним верзијама стварности.
„Код младих девојака и жена ’Инстаграм’ ствара осећај да њихово тело није довољно добро, јер људи обрађују своје слике у ’фотошопу’ да би изгледали савршено”, признали су поједини испитаници.
Аутори извештаја позвали су челнике најпопуларнијих друштвених мрежа да помогну младим корисницима да се изборе са осећањима несавршености и анксиозности тако што ће поставити обавештење да слика није оригинална, већ да је компјутерски дотерана.
„Не тражимо од ових сајтова да забране ’фотошоп’ и филтере, него да дозволе људима да знају када је нека слика обрађена”, наводе истраживачи.
„Инстаграм” неповољно утиче на представу о телу, на обрасце спавања и ствара код корисника страх да нешто пропуштају, али је, с друге стране, добар за изражавање сопствене личности.
Ово истраживање узело је у обзир не само садржај који корисник прати већ и време које проводи на друштвеним мрежама. Код оних који на те активности троше више од два сата дневно, постоји већа вероватноћа да ће се развити ментални проблеми, попут узнемирености. Због тога стручњаци предлажу да се на овим сајтовима уведу искачућа упозорења да је корисник предуго на мрежи.
Они, ипак, сматрају да решење није у означавању друштвених мрежа као највећег зла, већ у учењу како их безбедно користити.
„Сигурно је да друштвене мреже имају заслуге за одсуство среће, али доносе и бројне користи. Морамо учити младе како да се носе и са њиховим добрим и са лошим странама”, преноси Си-Ен-Ен речи једног британског психијатра.
Аутор: А. Маринковић, Политика.рс
