Уочи избора за Европски парламент подршка Слободарској партији Аустрије (ФПО), према анкетама „Јуроп електса”, досегла је 27 одсто, што је за 10 процената више у поређењу с резултатом који је та странка остварила 2019. године. За Харалда Вилимског, носиоца листе ФПО-а, која у ЕП-у припада „најдеснијој” групацији Идентитет и демократија (ИД), то је показатељ да све више Европљана жели преокрет, који би значио много мање ЕУ централизма.
Сматрате да се „на предстојећим изборима одлучује о будућности Старог континента”. На шта тачно мислите када то кажете?
Европска унија се развија у погрешном правцу. Када видим шта ради Урсула фон дер Лајен, пожелим да се на чело Европске комисије врати Жан-Клод Јункер, иако нисам веровао да ћу тако нешто икада помислити. Агенда коју она форсира је срамота највишег реда, јер се све више крећемо ка централизованој унији. Ако не будемо опрезни и ускоро не притиснемо дугме за заустављање, имаћемо централну владу ЕУ и потпуно обесправљене националне државе – а ми то покушавамо да спречимо свим политичким средствима.
Које су главне теме за које се Идентитет и демократија, групација чији је ФПО члан, залаже на овогодишњим изборима за Европски парламент?
Једно од најважнијих питања је структурна организација ЕУ: ослободите се сувишне ЕУ масноће. Тренутно имамо Европски парламент са 705 посланика, ускоро ће их бити 720. Упоредите то са САД, која има 435 посланика у Представничком дому. То значи да бисте могли преполовити број посланика и нико не би изгубио ништа. Под два: Европски парламент има две локације: Брисел и Стразбур. Можете укинути једну од њих, без обзира коју, и нико не би ништа изгубио.
Треће, постоји 27 европских комесара које нико не зна, а који своје функције оправдавају доношењем нових прописа који оптерећују људе забранама и прекомерном регулацијом. Половина њих се може разрешити и такође нико не би приметио. Што се осталих главних тема тиче, одбрана „Тврђаве Европа” је веома важна: Желимо да европски народи очувају свој културни идентитет и да се осигурамо да нас Арапи и Африканци не прегазе.
Анкете предвиђају да ће ИД и Европски конзервативци и реформисти добити више гласова него раније, а да ће партије левице и зелених изгубити одређени број места у парламенту. И на националном нивоу десничарске странке су победиле у многим земљама, попут Холандије и Италије. Који су разлози тог тренда?
Многи људи схватају да се ЕУ развила у погрешном правцу и да све више оптерећује грађане забранама и прекомерном регулацијом уместо да налази решења. Наш континент плаћа цех рата у Украјини и политичких мера ЕУ, а висока је и цена опасног експеримента названог Зелени договор, односно енергетске трансформације, која би из употребе требало да избаци фосилна горива. Све то уништава европски просперитет.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен назвала је вашу групу „Путиновим агентима који покушавају да униште Европску унију изнутра”. Какав је ваш одговор на то?
Ово су неспретне диверзантске тактике за скретање пажње са сопствених скандала. Госпођа Фон дер Лајен је СМС-ом наручила вакцине против ковида 19 у вредности од 35 милијарди евра и одбија да покаже ту комуникацију. Сада истрагу води Европско јавно тужилаштво. Институције ЕУ су заробљене у дубокој мочвари корупције, сетите се скандала европских социјалиста „Катаргејт”. Штавише, верујем да је ово само врх леденог брега. Али они покушавају да ова питања гурну под тепих и оцрне нас грубим прљавим кампањама.
Какав став ЕУ треба да има према ратовима у Украјини и на Блиском истоку?
Унија и њене елите увек себе виде као геополитичке играче. Међутим, основна идеја ЕУ никада није укључивала овај фактор, пошто се интереси различитих националних држава јасно разликују. Најбољи пример је Француска, која очигледно има своју спољнополитичку агенду. Сматрам да је сваки рат превише и да се што пре треба залагати за мир. За Европу би било од огромног значаја да се што пре оконча рат у Украјини и да иницира мировне преговоре уместо испоруке оружја.
Шта мислите о проширењу ЕУ у будућности? Могу ли на то утицати изборни резултати?
Залажемо се за апсолутну забрану проширења, посебно за земље које не испуњавају копенхашке критеријуме нити се уклапају у европско-западни канон вредности. Кандидати као што су Албанија, тзв. Косово или, пре свега, Украјина, нису спремни за приступање и били би рупа без дна вредна милијарде евра за нето даваоце као што је Аустрија. Међутим, Србију сматрамо потенцијално важним кандидатом и волели бисмо да се придружи – иако бих саветовао Србима да не улазе у овакву ЕУ.
Како ће промене у врху ЕУ, од новог високог представника за спољну и безбедносну политику до најаве формирања комесара за одбрану, утицати на западни Балкан и дијалог Београда и Приштине?
Читав дијалог између Београда и Приштине, како га замишља ЕУ, видим као веома проблематичан. Не смемо заборавити да је Косово срце Србије. Не говорим ово као празну фразу, већ као историјску, културну и политичку чињеницу. Запад, а посебно ЕУ, веома лоше третира Србе, не само у вези са Косовом него уопштено. Европска унија, која тврди да је посвећена међународном праву, посматра како се манастири на северу Космета изнова безобзирно уништавају, док се тамошњим Србима онемогућава да остваре своја права. ЕУ не чини ништа по том питању; напротив, наставља да врши притисак на Србе и даје тзв. косовској влади све више међународног учешћа. Сматрам да је ова политика изузетно опасна. Волео бих да видим комесара за миграције уместо комесара за одбрану – јер је то прави проблем Европљана, који би у будућности могао да прерасте у велику кризу ако не будемо опрезни.
