Општина Брус повукла је први потез, који је на крају довео до нелегалног објекта од 1.000 квадрата на стратешки важној локацији и у сред Националног парка. Руководство ове Општине донело је у јануару 2016. године одлуку о постављању привремених објеката на Копаонику, па тако и на Панчићевом врху.
У овом случају реч је о привременом објекту Ски бифеу који је, како је планом предвиђено, могао да буде величине до 150 метара квадратних
12. јануара 2017. године, позивајући се на одлуку општине Брус, од Јавног предузећа Скијалишта Србије тражи прикључење на електродистрибутивну мрежу и систем за оснежавање јер само Скијалишта имају струју на тој локацији, што значи да струју може да користи само од њих све време градње објекта. Дозволу је добила за мање од месец дана. На основу те одлуке Општине Брус, инвеститорка Снежана Митковић тражи сагласност од неколико институција, а ради постављања монтажног објекта:
Позивајући се на сагласност Скијалишта Србије, инвеститорка од Завода за заштиту природе тражи решење о условима заштите природе. Завод за само седам дана издаје услове, али за привремени, монтажни објекат до 150 метара квадратних.
Инвеститорка у јулу отпочиње радове на изградњи објекта од армираног бетона величине 1.000 метара квадратних, што значи да је до највишег врха Србије морала да стигне и тешка механизација.
Парцела која не постоји
Чувар Националног парка Копаоник у извештају заведеном 14. јула 2017. описао затечено стање на терену. Он наводи да је „Снежана Митковић отпочела радове на постављању монтажног објекта“, да је извршено скидање површинског травнатог слоја, односно равнање терена.
Међутим, уместо монтажног Ски бифеа на врху Копаоника, у заштићеној зони природе, почела је изградња нелегалног армирано бетонског објекта од преко 1.000 квадрата. Тек неколико недеља након што је БИРН упутио захтев Сектору за инспекцијске послове Министарства грађевинарства, реаговали су из овог министарства и упутили инспекцију, чији налаз показује праве размере објекта и налаже инвеститорки да га сруши.
Уместо да службе Општине Брус спроведу решење о рушењу, које инвеститорка не спроводи, долази до препарцелације, односно до тога да парцела наведена у решењу о рушењу више не постоји. То доводи до новог одлагања рушења, јер је Министарство морало да изда ново решење, са новим бројем парцеле.
У одговору на питања новинара Инсајдера, из Службе катастра Општине Брус наводе да је захтев за препарцелацију поднело Јавно предузеће „Скијалишта Србије“ у новембру прошле године, а промена је евидентирана након што је одлука постала правоснажна, 2018. године. Ова информација потврђена је Инсајдеру и у ЈП „Скијалишта Србије“ уз образложење због чега је то урађено:
„Препарцелација из децембра 2017. године се односила за потребе поступка добијања дозвола за нову ски стазу на локацији Крчмар“, кажу у Скијалиштима.
Појединци јачи од државе
Упркос томе што у „Скијалиштима Србије“ тврде да је то урађено због нове стазе, занимљиво је да је таква одлука донета у периоду када је Републичка грађевинска инспекција, и то након писања Бирна, први пут изашла на терен и установила да се на врху Копаоника у Националном парку на парцели 1877/1 гради бесправни објекат од око 1.000 квадрата.
То није крај списка државних институција које су својим чињењем или нечињењем омогућиле, и још увек омогућавају да појединци поручују да су јачи од државе.
Изградњу нелегалног објекта на Панчићевом врху немо и без реакције посматрали су Министарство одбране и Војска Србије. Наиме, објекат се налази на самој административној граници са Косовом и у близини војних објеката. Како су утврдили новинари Инсајдера, то значи да без дозволе Војска Србије у тој зони не може ништа да се гради.
Сагласност од Војске Србије била је дужна да прибави Општина Брус и то пре давања сагласности Снежани Митковић за постављање ски бифеа. Новинари Инсајдера су питања у вези са овом чињеницом упутили и Министарству одбране и Општини Брус, али одговоре нисмо добили.
Питање Министарству одбране упутили смо још 14. децембра 2017, а затим 10. јануара 2018.
За Министарство – све је у реду
Због упорног ћутања Министарства одбране, питање ко стоји иза нелегалног објекта поставили смо премијерки Ани Брнабић, која је тада рекла:
“Ни од кога у Влади Србије, ниједног надлежног министарства, укључујући и Министарство одбране, нико није тражио дозволу када је грађен тај објекат”.
Зашто не регује Министарство одбране, одговор још немамо.
У међувремену, уместо уклањања објекта, инвеститорка без икаквих проблема наставиља са градњом, а у јеку зимске сезоне отворен је и ресторан.
У овом случају надлежно је Министарство трговине, туризма и телекомуникација, које је констатовало да је, што се тиче њихове надлежности све у реду.
Рушење и легализација
Последњи у низу догађаја је захтев за легализацију који је Општина Брус, у име инвеститорке, доставило Министарству грађевинарства, наводећи да је захтев наводно поднет још 2014, иако постоје јасни докази да је нелегални објекат почео да се гради тек 2017.
То је потврдила министарка грађевине Зорана Михајловић која је почетком априла, одговарајући на питања новинара Инсајдера када ће бити срушен нелегални објекат на Копаонику, рекла да је налог за рушење већ издат, али да је у међувремену у то Министарство стигао и захтев за легализацију објекта који пре тога није добио ниједну дозволу за градњу. Тај захтев је, како каже, одбијен.
“Што се тиче Владе Србије, инспекције грађевинарства, Министарства заштите животне средине, ми смо урадили све што је било потребно. У међувремену се десило да се парцела делила, свашта се ту нешто пробало. Чак се десило да смо добили документацију да се кренуло у легализацију, односно озакоњење једног оваквог објекта. Тај документ смо добили, иако пре тога нисмо имали никакве захтеве за одобрење грађевинских дозвола“, између осталог је рекла министарка Михајловић.
Оно што и даље није јасно је зашто се на рушењу не инсистира имајући у виду да жалба не одлаже решење о рушењу које је издато још 24. јануара 2018. године.
Управо је ово питање дана које постављамо надлежним институцијама.
