Институт за онкологију претесан за све оболеле, НАТО нам је уништио народ!

У болесничкој соби, познатој „четрнаестици” на београдском Институту за онкологију и радиологију Србије и јуче је лежало десет пацијената. Између кревета, простор минималан, једва се пролази. Пацијенти у тешком стању. Ово није једина десетокреветна соба у установи, а по речима директора, професора др Радана Џодића, болесничке собе углавном имају од осам до десет постеља, док су малобројне оне са четири постеље.

– Свуда је тесно: у амбулантама, болесничким собама, чекаоницама, кабинетима… Проблем траје деценијама. Имамо укупно четири лифта. Истим лифтом превозе се и тек оперисани пацијенти и болесници после завршене терапије, али и храна. На несрећу, њиме се возе и умрли, али и особље и оболели који се овде лече. То је наша реалност, јер тај лифт спаја радиотерапију и операциони блок (све спратове) а зграда je тако направљена да много избора немамо. Одмах уз болесничку собу са пет постеља, налази се и операциона дворана, дневнa хируршка болница са малим пријемним простором, али и соба у којој се раде конзилијарни прегледи, на које чека много пацијената. Зато се догађа да, тек оперисаног пацијента, једва пробуђеног из анестезије, особље спроводи кроз сву ту гужву – набраја др Џодић проблеме због мањка простора у згради, која је давне 1939. године почела да се гради као прва болница за оболеле од рака.

Постоји пет операционих дворана, а последња је уређена пре 14 година. Слична је ситуација и са бројем апарата за зрачење: четири акцелератора и два апарата за брахиотерапију раде у три смене… Овде се годишње обави око 7.000 операција, озрачи више од 4.000 пацијената. Чак 40 одсто терапија зрачења и хемиотерапија у целој Србији уради се на овом институту.

Због свега овога још почетком године ново руководство болнице предложило је надлежнима разматрање просторног проширења Института за онкологију и радиологију Србије.

– Постоји добра воља да се за нашу установу набави још четири апарата за зрачење, али и да се установа прошири, доградњом зграде на простору одмах поред наше садашње зграде. Већ је предат захтев Републичкој дирекцији за имовину за проширење. Могли бисмо се проширити на простор који је сада укњижен на Медицину рада или у другом правцу, према парку, у том случају би се ишло на надоградњу. Можда би најрационалније било да на простору који има обезбеђену инфраструктуру изградити потпуно нову установу, по европским стандардима, примерену за онкологију, али плашим се да у Србији за то сада нема могућности – каже наш саговорник.

Он наводи да за ове планове постоји подршка и добра воља у Министарству здравља, којем су, осим ових захтева за проширење, предали и план како да се убудуће усаврши лечење оболелих од рака почев од превентивних акција и раног откивања, али и како поправити постојеће стање у лечењу.

Др Џодић каже да као заклети оптимиста, очекује да ће се решити прво имовински проблеми, а потом и просторни и да ће после свих недаћа Србија добити нови институт који ће бити тип-топ уређен – Србији треба око 30 до 35 апарата за зрачење. Сада од 14 ради 11. Набавка још пет нових, како је најављено за следећу годину, био би изузетно велики напредак у лечењу, јер Србија је сиромашна и мала земља, реалан је др Џодић, који је и координатор за област онкологије у Министарству здравља.

Наш саговорник тврди да се упркос мањку простора, у Институту за онкологију и радиологију Србије ради „европски” и „вансеријски”: пацијенти оболели од рака дојке, меланома коже, саркома, доказаним раком штитасте жлезде не чекају. Јуче је на радиотерапији било 113 пацијената, али др Џодић каже да сви буду збринути за месец дана, чиме се поштују медицински стандарди.

– И у овако тешким условима поштујемо златни стандард у лечењу и наш приоритет је да лечење оболелих почне на време. За пријем хемиотерапије у овом часу чека 94 пацијента. Ми имамо листу заказивања, а не листу чекања. После операције дојке, терапију пацијенткиња може да прима на три недеље и само ретке терапије иду на седам дана – објашњава саговорник, додајући да лекова – и цитостатика и биолошких медикамената за одређене случајеве има у адекватним количинама.

Зграду прегазило време

Пре 75 година, ова зграда била је за понос: највећи ктитор била је краљица Марија Карађорђевић, темеље зграде је освештао патријарх Гаврило, оснивач института био је професор патологије Ксенофон Шеховић. Данас је ову зграду прегазило време, али и чињеница да смо суочени са епидемијом рака.