Председник Томислав Николић сликао се на концерту „Дип парпла“ и објавио фотографију на Инстаграму. Просечан српски бирач релативно скоро је научио шта су Фејсбук и Твитер, а сад ће морати да се распита и за Инстаграм. И не само то. Ако је икад завирио на неки информативни портал, сазнаће да се тамо обрачунавају страначки ботови, да се објављују скриншотови и фејвују твитови.
По неким мишљењима, пред нама су први избори у којима ће интернет играти озбиљну улогу. По неким другим, ово није права кампања на мрежи, јер све до сада виђено представља заправо несналажење у јавном простору какав је интернет.
Почело је снимком спасавања из снега у Фекетићу и подсвемањем Александру Вучићу, уз оптужбе да је сатирични спот цензурисан. Мало потом табор напредњака суочио се са цурењем информација о томе како воде кампању на интернету, дајући инструкције активистима да се обрачунавају с противницима фиктивним коментарима на сајтовима с вестима.
Појавили су се скриншотови (снимци компјутерског екрана са садржајем) који откривају наводно договарање иначе затворене напредњачке групе на Фејсбуку. На првом снимку извесни Мићан преноси инструкције да се аткивисти обруше на Сашу Радуловића.
„Представљајте се као обични грађани. Пустите машти на вољу и исмејавајте га максимално,“ објашња Мићан и препоручује фиктивним коментаторима да се представљају као радници фабрика којима је Радуловић као министар блокирао исплату зарада.
Из другог процурелог снимка члан под надимком Бомбаш прети кртицама које шаљу скриншотове ван групе: „Знате да је Симо рекао да ће такви да лете из странке а богами и даље, памет у главу“.
Из осталих коментара види се да страначки ботови (роботи, активисти најнижег ранга) не раде за џабе, већ их очекује посао ако буду вредни и стрпљиви. „Лако је теби кад си се убацио у суд,“ пише Кристина, а страначки саборац јој одговара „Полако,биће за све, иде сад Колубара.“ „Тужно. Кад читам, исти сте ми као жути. Туга бре“, констатује Игор.
У међувремену се појавило и слично упутство из противничког табора.
„Нападати Вучића да је диктатор јер то пролази код глупих. Нападати оне који хвале Вучића, оптуживати их да су ботови. Не коментарисати оптужбе да смо лопови,“ пише на наводном снимку групе ДС на Фејсбуку. На питање Балше Божовића зашто да се не бране од оптужби да су лопови, ДС одоговара да је „препорука да се с напредњацима не расправља о томе“.
Коментатори на Твитеру сумњају да је ово фотомонтажа, али нису сигурни. Као што се не може са сигурношћу рећи ни да ли су договори СНС аутентични.
Милош Ђајић из интернет тима Демократске странке каже да је ово намерно урађено да се дискредитује Божовић.
„Наш је договор да нема организованог коментарисања. Намештање коментара је било ефикасно у претходној кампањи и СНС је то одлично урадио, креирајући атмосферу за људе који су се двоумили. Тих људи и данас има доста, али на срећу или жалост, мислим да су данас коментари изгубили на веродостојности,“ каже Ђајић.
„Предност ће имати људи који су одраније на мрежи и имају изграђену базу пратилаца и људи који им верују. Интернет кампања мора да траје много дуже да би имала ефекте,“ додаје Ђајић.
Очигледно је да су многи коментари на сајтовима лажни. Скриншотови могу да буду фотомонтажа, а спонзорисани блогови и твитови нису непознаница у свету. Како онда бирачи да верују у оно што се дели преко мреже?
Драгана Ђермановић, консултант за интернет, каже да је корисник интернета врло осетљив и користи неколико извора. Он не верује једном статусу, макар га потписао председник странке или најчувенији новинар.
„Ми тражимо додатне изворе. Прочитаћу чланак у „Политици“ али са истим задовољством и текст неког блогера. Ако за неку ствар нисам сигурна да је поуздана, нећу је ширити даље, неће постати вирална,“ каже Ђермановић.
Милош Петровић потпуно је уверен у аутентичност скриншотова СНС-а, мада признаје да монтажу може да направи свако ко добро барата фотошопом.
„Све указује да су аутентични. Нико то није демантовао, већ су неки људи после избрисани из групе, а Марио Малетић, коориднатор интернет тима СНС прекинуо је сваку комуникацију,“ каже овај твитераш, блогер и интернет предузетник.
Петровић је због свог сајта о хотелима био позван са групом твитераша и блогера у „Краун плазу“ пре званичног отварања, са дозволом да сви објаве екслузивне фотографије и утиске. Све је, каже, било транспарентно, чак су се и сликали с Мишковићем. Неколико дана касније „Информер“ је објавио да је Мишковић на тајним састанцима у „Краун плази“ много времена потрошио на договрање интернет кампање и одвојио на стотине хиљада евра за плаћање утицајних блогера, форумаша и твитераша.
„Ја сам сигуран да је то неко повезао, али јадно је повезао. Ипак, сигурно су погодили популацију којој је ово било намењено, а то су људи који и не знају шта је Твитер,“ каже Петровић.
На хиљаде коментара на посећеним информативним сајтовима, од којих се неки потпуно идентични појављују на више места, показују да је у питању једна од омиљених алатки у кампањи на интернету иако овај медиј пружа много ефикасније начине за приближавање бирачима.
Драгана Ђермановић сматра да ми у поређењу са озбиљним земљама ЕУ и САД и немамо интернет кампању.
„Политичке организације морају разумети да нови медиј тражи нове алате у односу на старе. До сада нисмо видели демонстрацију тог знања. Ако већ имају страницу где људи масовно потврђују интерес за садржај, чудно је да нису отворили канале као што је могућност постављања питања и садржаја на зидове. По извештају који је радила моја агенција, ДС је једина отворила све комуникацијске канале према грађанима на Фејсбуку. СНС нема ниједан отворен канал. Ако комуницирате једносмерно вама не требају нови медији ни медији уопште. Постављање плаката и видеа са конвенција није кампања. Интернет кампања је укључивање људи у различите процесе.“
Ђермановић каже да присуство лидера на интернету не би требало да буде предизборна акција, већ процес.
„Морате да негујете вредности. Не можете да будете ту па вас нема три месеца. Ја сам озбиљно критиковала Тадића 2008. када је сајт Питај председника постао мртав дан после избора. Ја као грађанка не верујем Борису Тадићу да је спреман на дијалог, јер ме преварио. Желела сам да ми одговори на питање, а он је дан после избора затворио акцију. Корисници интернета то прате и памте. Новине трају један дан, али на интернету све остаје.“
Ђермановић сматра да кампања на итнернету може да обрне ток целе кампање када се користи исправно.
„Начин на који се сад води може да утврди постојеће бирачко тело и покрене на размишљање и акцију апстиненте. Не верујем да може да се деси победа због интернета. Ни алати ни свест ни експертиза нису на нивоу на ком може да се направи велика промена, али било који проценат апстинената да се пробуди може да направи промену,“ закључује Ђермановић.
