Експерти своје закључке заснивају на основу анализе акција америчких, канадских и британских мајстора тајних операција, који користе Интернет за своје потребе. На примеру дејстава специјалних служби ових земаља, које располажу најразвијенијим техничким могућностима, аутори истраживања константују велике размере, неограниченог продирања обавештајних структура у свим сегментима размена електронских података, укључујући и праћење практично сваког приватног корисника Интернета.
Тако, на пример, британска служба за радио-електронске обавештајне послове и заштиту државних информација – владин Центар за комуникацију GCHQ, има за циљ, пишу аутори студије, да стави под потпуну контролу “светску паучину”. Захваљујући, посебно, реализацији програма “Фазенда“ (“Hacienda”), сарадници GCHQ могу данас, тврде стручњаци групе, у потпуности да изводе скенирање мреже у 27 земаља. При том, циљ Британаца није праћење одређеног сегмента Интернета или трагање за контактима одређеног корисника. Њихов главни задатак – да идентификују рањиве системе широм света и подводе их у јединствену картотеку.
Зато, “жртве” илегалних упада у Интернет простор, према речима аутора извештаја, постају како цели веб сервиси, тако и индивидуални корисници, чак и ако “уловљени” од стране тајних агената кодови и лозинке са њима имају само индиректну везу. Обавештајне агенције, наводи се у извештају, упадају у најразличитије сегменте Интернета у нади да ће у њима пронаћи рупе у системима који их у првом реду интересују.
При томе, методе електронске шпијунаже, као и крајњи циљ ових активности, имају глобални карактер. Пракса рада тајних служби не разликује се много од деловања сајбер-криминалаца, који хакују кодове и лозинке у потрази за жртвама. Само у том случају предмет су сервери читавих држава, а задатак им је да пронађу рањива места у мрежној инфраструктури. У пракси, резултат је да цео “улов” специјалних служби на Интернету, постаје власништво топ-тајног “Клуба пет очију” – неформалног савеза обавештајних друштава САД, Велике Британије, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда. На основу индивидуалних података ствара се јединствена база података, а глобални циљ је комплетна владавина тајних служби над Интернетом.
У сфери шпијунаже доминира, како су показала открића бившег агента ЦИА и АНБ Едварда Сноудена, “старији” атлантски партнер. Из његовог видног поља не нестају ни савезници. Огорчења европских политичара, чак и највишег ранга – на пример, немачке канцеларке Ангеле Меркел, не узимају се у обзир. На највише, на шта се канцеларка решила је – назвала је шпијунире савезника, “расипањем снага” пред претњама XXI века. Тада је изрекла и тврдњу да, упркос томе, партнерство са Сједињеним Државама “није под знаком питања”. Хегемонија САД у области електронске шпијунаже не изазива сумњу код стручњака, потврдио је заменик директора Института за политичке и војне анализе Александар Храмчихин:
У току је глобални информациони рат уз помоћ Интернета, и тешко је замислити да ће државе одустати од контроле над њим. Наравно, Американци су били, и остали хегемони. Европа не може да превазиђе зависност од Сједињених Држава, пре свега психолошки.
Међутим, перспектива бити савезником “другог реда” све мање задовољава Европљане. Не тако давно, по овом поводу, нпр. оштро се изразио независни немачки интернет-портал “Volkszorn” (“Гнев народа”). У коментару “Амерички агенти у Немачкој лажу, искривљују чињенице и шпијунирају”, портал критикује немачке политичаре и новинаре који су се, идући за САД, укључили у распиривање анти-руске хистерије. Новинари који својом русофобијом наносе штету националним интересима Немачке, невољно изазивају, према речима портала, сумњу – да нису плаћени агенти Сједињених Држава? “Или, можда, ови типови лажу на добровољној основи? – пита се “Volkszorn”. – Нешто је ту сумњиво”.
Олег Севергин, Глас Русије
NEKA GA PUSE
TO ZNAMO ODAVNO NEK SE MUCE SAMO KORISTII KLJUCNE RECI I VUCI IH ZA NOS KO IH JEBE
To je lepo i baš mi je milo zbog njih… ali… zamislite sada u tom svetu potpuno oslonjenom na praćenje i špijuniranje modernih sstema veze i telekomunikacija jednu dobro organizovanu grupu koja na istom zadatku radi oslanjajući se isključivo na direktne kontakte čak i bez staromodnih sredstava komunikacije poput pisama…Zamislite ekipu koja se bez mobilnih telefona, klasičnih telefona, interneta, telegrama, suvišnih posrednika itd dogovara da recimo smakne nekoga…Zamislite onda dvadeset tako organizovanih grupa koje kontaktiraju isključivo jedna sa drugom… sa sistemom u kome se članovi sem onog ko je stvorio obe grupe, uopšte ne poznaju… Čitajte malo Lučića……,, Teoriju zavere,,….ima tamo interesantnih stvari…Dobro ponešto treba nadgraditi ali…