Становници Јужне Кореје уживају у најбржем мобилном интернету, с протоком од 41,34 мегабита у секунди, што је три и по пута брже него у САД. Најспорије се учитава садржај у Авганистану – око 2,2 мегабита у секунди. Србија је негде на средини табеле од 95 земаља с просечном брзином од око 9,8 мегабита у секунди, што је међу најнижим брзинама у региону. Од земаља у окружењу најбоље се котира Мађарска (26 мегабита у секунди), на високом трећем месту у свету, иза Сингапура (31,19).

Што се региона тиче, иза Мађарске следи Хрватска са 16 мегабита у секунди, Бугарска и Румунија са око 13, док је лошија једино Босна и Херцеговина, где је просечна брзина интернета око 5,61 мегабит у секунди. Премијер Александар Вучић је почетком августа, представљајући државну стратегију развоја интернета, најавио да ће до 2020. године Србија имати интернет по брзини и квалитету сличан ономе у којем уживају грађани у западној Европи.

Кад је реч о мобилном преносу података, најновији извештај показује да смо од неких земаља попут Холандије, Данске и Норвешке још далеко, док је у Ирској и Пољској мобилни интернет тек мало бржи него у Србији. Ако је за утеху, имамо бржи приступ мобилном интернету у односу на велике земље као што Русија и Бразил. Ни Сједињене Америчке Државе не могу баш да се похвале резултатима јер су, са око 12 мегабита у секунди, заузеле тек 40. место.

Према коришћењу бежичне везе за приступ интернету и уделу проведеном на вај-фај мрежама, Србија се високо котира – на 15. месту, са око 58 одсто удела у свим интернет конекцијама

Извештај „Стање мобилних мрежа у свету”, први који је ова компанија објавила, састављен је на основу података скупљених од маја до јула ове године на основу података с њихове апликације „OpenSignal”, која омогућава корисницима да провере одакле добијају сигнал и евентуално поправе квалитет везе. Обухваћено је око 825.000 корисника у 95 земаља, изузимајући од земаља у окружењу БЈР Македонију, Црну Гору и Албанију. Подаци за Србију не обухватају кориснике с Косова и Метохије.

На посебној табели, која мери удео проведен на вај-фај мрежама, Србија се високо котира. Бежичну везу за приступ интернету највише користе Холанђани, с више од 70 одсто удела у свим интернет конекцијама, а Србија је на 15. месту са око 58 процената. Интернет сигналом мобилне мреже (3Г или бољим) покривено је 77 одсто популације наше земље, а бежични интернет је најкоришћенији облик везе у Србији.

Очигледно постоји веза између покривености 3Г и 4Г сигналом и употребе вај-фаја. На пример, Босна и Херцеговина и Тринидад и Тобаго на дну су листе по брзини, а међу првих пет по времену проведеном на бежичном интернету. Холандија је на првом месту по употреби вај-фаја иако има одличну брзину мобилног интернета, а објашњење може да буде то што ова земља има прилично добру вај-фај инфраструктуру на јавни местима, коментаришу информатички стручњаци.