Интервју с председником Руске Федерације Владимиром Путином

Које ћете конкретне задатке у политичкој, економској и културној области у руско-турским односима истаћи у току седнице Савета за сарадњу на највишем нивоу?

Планирано је да с председником Турске Републике Реџепом Ердоганом размотримо главна питања руско-турске сарадње, укључујући реализацију заједничких стратешких пројеката у сфери енергетике, донећемо закључке о нашој сарадњи за протеклу годину, одредићемо задатке у перспективи, и наравно, разменићемо мишљења о кључним међународним и регионалним проблемима.

Турска је била и остаје значајан спољнотрговински партнер Русије. Робна размена између наших земаља је 2013. године износила 32,7 милијарди америчких долара. Укупан обим акумулираних руских директних инвестиција у Турској износи преко 1,7 милијарде америчких долара, а турских у Русији се ближи милијарди, и у нашим заједничким интересима је да учврстимо ову позитивну тенденцију.

У току последњих деценија Турска је једна од земаља коју руски туристи најчешће посећују. Томе у многоме доприноси безвизни режим за краћа путовања. У Турској је 2013. године боравило укупно 4,3 милиона руских грађана, а у јануару-септембру ове године – већ 4,1 милиона. Рачунамо да ће одржавање унакрсне Године туризма у нашим земљама омогућити да се битно повећа ниво ових туристичких путовања. Ми се, са своје стране, увек радујемо турским гостима.

Овакве интензивне и вишеструке везе су залог за то да руско-турски односи имају стабилан карактер, да не зависе од текуће конјунктуре, да се у њима сачува наследност. Разуме се, наши ставови по неким питањима се не подударају увек, чак се и разилазе. То је природно за државе које воде самосталну спољну политику. Уједно, што је главно, схватамо значај партнерства међу нашим земљама и народима, заједничку тежњу да наставимо дијалог на обострану корист, што се у Русији високо цени.

Турска се припрема за зимски период у области потрошње природног гаса. Какви су Ваши планови у вези с повећањем количина гаса који се испоручује Турској и за поновно разматрање његових цена?

У току последњих деценија енергетика игра улогу локомотиве у нашој трговинско-економској сарадњи. Турска је други по количини (после Немачке) купац руског природног гаса који се усмерава „Западним коридором“ – транзитом преко територије Украјине, Молдавије, Румуније и Бугарске, као и кроз цевовод „Плави ток“. Русија је прошле године испоручила Турској 26,6 милијарди кубних метара, а на основу досадашњих резултата види се да ће ова година вероватно надмашити претходни показатељ.

Сасвим нам је јасно колико су руски енергетски ресурси важни за развој економије и социјалне сфере Турске. Зато увек позитивно реагујемо на обраћање у вези с питањима која се тичу извоза гаса. У октобру је постигнут принципијелни договор за повећање са 16 на 19 милијарди кубних метара годишње испорука које иду гасоводом „Плави поток“ и за обављање радова који су за то везани.

У области диверзификације економског партнерства с Турском намеравамо да заједно одредимо стратешке правце у раду, укључујући области високих технологија, међу којима је и нуклеарна енергетика.

Какве могућности Русија види за стимулисање раста трговинске размене двеју земаља?

Веома ценимо самосталност одлука Турске, укључујући одлуке које су везане за питања сарадње с Русијом у спољној трговини. Турски партнери нису жртвовали своје интересе зарад туђих политичких амбиција.

Став ваше владе отвара нове хоризонте за повећање билатералне робне размене, пре свега за то да турски пољопривредници попуне нише које су се ослободиле на великом руском тржишту намирница. Позитивно се односимо према њиховим намерама да повећају извоз у Русију производа од меса, млека и рибе, поврћа и воћа.

Истаћи ћу да су једностране ограничавајуће мере које су САД, ЕУ, Јапан, Аустралија и низ других држава увеле према нашој земљи, нелигитимне. Овакав притисак не причињава само директну економску штету, већ представља претњу и по међународну стабилност.

Покушаји да се с Русијом разговара на језику ултиматума и санкција су апсолутно неприхватљиви и немају перспективу. Притом је наш одговор увек био и биће избалансиран и узимаће у обзир права и обавезе Русије по међународним уговорима, укључујући и оне у оквиру СТО.

Како оцењујете тренутно стање ствари у Сирији? Има ли Русија предлоге за убрзавање процеса регулисања ситуације у овој земљи?

Ситуација у Сирији и даље изазива озбиљну забринутост. И ми добро схватамо како је тешко бреме које пада на Турску у условима кад се код ваших суседа воде крвави сукоби. Притом је главна опасност од даљег заоштравања ситуације и у овој земљи, и у другим земљама у близини, везана за делатност такозване Исламске државе и других радикалних групација, на које су својевремено активно рачунале неке западне земље.

Борбу против терориста и екстремиста у региону Блиског истока и Северне Африке који су захваћени потресима, укључујући, разуме се, и Сирију, сматрамо једним од приоритетних задатака међународне заједнице. Уверени смо да напори за савладавање ове опасности треба да се граде на основу одлука Савета безбедности УН уз строго поштовање норми међународног права, пре свега принципа државног суверенитета и немешања у унутрашње послове држава, и што је важно, транспарентно, без „скривеног“ дневног реда.

Са своје стране, ми ћемо и даље пружати подршку владама Сирије, Ирака и других држава у региону у супростављању екстремистима. Од самог почетка сиријске кризе Русија доследно улаже напоре за то да је регулишу сами Сиријци мирним и политичким путем, на основу Женевског коминикеа од 30. јуна 2012. године, односно путем унутрашњег дијалога, без условљавања и спољашњег диктата.

Наставићемо да чинимо све што је потребно како бисмо помогли сиријском народу да што пре превлада трагичне догађаје и да стекне мир и слогу. У том правцу су усмерени наши контакти с представницима владе Сирије, различитим групама опозиције, међународним и регионалним партнерима, укључујући, разуме се, и турске колеге.

Објављује се са скраћењима 

Цео текст се налази на сајту http://www.kremlin.ru/news/47104

Глас Русије

фото: RIA Novosti/Sergey Guneev