Интервју са Олгом Четвериковом, аутором књиге „Издаја у Ватикану или папска завера против хришћанства”

У скривеној форми, на чисто језуитски начин, у току је свеобухватна и неприметна ревизија основа учења о моралу у Католичкој цркви

Претходно – током последњих 50 година – извршена ревизија догме, али су у моралним постулатима биле остале су суштинске одредбе од којих Католичка црква никада не би одустала да је на трону остао папа Бенедикт XVI. Зато је и абдицирао

Његово време се завршило – почела је свеобухватна морална револуција и ревизија католичког погледа на свет. Ово се одавно припрема, али тек сада избија на површину

И иза промена у богословској доктрини Римске цркве такође су стајали језуити. На Првом Ватиканском концилу 1871. године они су утврдили догму о непогрешивости Папе, а на Другом Ватиканском концилу свету су показали да су дошли до екуменизма, признали да истина опстоји у свим религијама и да су Јевреји изабрани народ. Тиме су изазвали корениту револуцију и тиме фактички прешли на ставове јудео-хришћанства

„У ДОКТРИНИ Католичке цркве остала је још само етика. Због исувише строгог поимање греха није постојала могућност да се призна савремени толерантни систем вредности. Сада су направљени револуционарни кораци да се о томе размисли” – рекла је за московски лист ВЗГЉАД Олга Четверикова, руски стручњак за Ватикан.

Након што је кардинал Марио Бергољо изабран за новог поглавара католичке цркве, већина посматрача очекивала је измене у управљању Римском куријом. Док се на реформе Папе Франциска још чека, ових дана се сазнаје да је, осим управљачких реформи, Ватикан започео припреме и за фундаменталне промене.

Папини представници потврдили су да је свим дијецезама послат упитник са 39 тачака чији је задатак да широм света утврде однос католика према најважнијим породичним питањима.

На Западу су највише критиковали Римску цркву управо због њеног одбијања да изађе у сусрет захтевима толерантног друштва и измени свој став.

Иако сада у Римској курији тврде да се анкетирање врши уочи ванредног бискупског сабора сазваног за октобар 2014. године, посвећеног теми породице, и да црква „нема жељу да поново почиње дискусију о католичкој доктрини”, већ да ће се потрудити да решење за најтежа питања пронађе у оквиру постојеће доктрине.

Сам списак питања показује да се највероватније реч о потенцијалним променама, које се никако не могу приписати католичком погледу на свет.

Бискупи и верници изјашњаваће се о свом односу према разводу и абортусу, хомосексуалним браковима и могућности да такви парови усвајају децу, о „месту традиционалног брака као савезу између мушкарца и жене у савременом друштву”, као и о томе који су методи контроле наталитета најефикаснији.

Међу питањима, које захтева толерантно друштво, у анкети нема тема као што су еутаназија и постављање жена за свештенике, што се објашњава тиме да је анкета посвећена теми породице (како је схвата савремено западно друштво).

О томе, зашто је Ватикан организовао овакву анкету и какву то реформу спрема папа Франциско, за московски лист ВЗГЉАД говорила је магистар историје Олга ЧЕТВЕРИКОВА, стручњак за политику Ватикана, доцент катедре за историју и политику земаља Европе и Америке Московског државног института за међународне односе (МГИМО), аутор књиге „Издаја у Ватикану или папска Завера против хришћанства”.

ВЗГЉАД: Олга Николајевна, шта је суштинска карактеристика ове анкете?

ЧЕТВЕРИКОВА: Христ је одредио учење Цркве, а на црквеном руководству је да га одржава у свој његовој чистоти. Ако друштво клизи у грех, онда је црква дужна да то каже и заустави. Овом анкетом они траже покриће за већ припремљене одлуке и желе да се сакрију се иза „воље верника“. Зато говоре: „Наш задатак је да одговарамо духу времена, а управо анкете показују шта људи желе”. Претходне анкете показивале су да је већина католика за абортусе и разводе. Истовремено, и католици у Француској говоре да нису против хомосексуалних бракова, већ против тога да се мењају њихови `свети цивилни закони` и да уместо мушкарца и жене пише „супруг број један” и „супруг број два”. При том, нико неће да осуди сам хомосексуализам.

ВЗГЉАД: Било је случајева кад су свештенике – који су у својим проповедима говорили против хомосексуализма и проглашавали га грехом – трпали у затвор…

ЧЕТВЕРИКОВА: То је већ посезање на свето и неприкосновено право на саму толерантност. Сам тај принцип изнутра већ разједа и католичку цркву и формира свест католика. Јер, толерантност, како је тумаче у Европи, представља одсуство било какве апсолутне истине, одсуство догме. А читава хришћанска вере заснована је на догми. Принцип толерантности могућ је само ако хришћанство нестане.

ВЗГЉАД: А сам Ватикан томе доприноси?

ЧЕТВЕРИКОВА: У скривеној форми, на чисто језуитски начин, у току је свеобухватна и неприметна ревизија основа учења о моралу у Католичкој цркви. Претходно – током последњих 50 година – извршена ревизија догме, а у моралним постулатима остале су суштинске одредбе од којих Католичка црква никада не би одустала да је на трону остао папа Бенедикт XVI. Зато је и абдицирао. Његово време се завршило – почела је свеобухватна морална револуција и ревизија католичког погледа на свет. Ово се одавно припрема, али тек сада избија на површину – у томе је садржана револуционарност.

То није револуција садржаја, већ метода. То је исто као и са теоријом завере: она више не постоји, јер је завера избила на површину. Док нису имали довољно утицаја, аутори ове револуције су се крили, а сада излазе на отворену сцену.

Одатле потичу све ове ужасне и отворене ствари у име којих понекад чујемо: ма како је могуће, откуд проблем содомског греха, па он никада није ни постојао!

Он је увек постојао, али је био унутра и скривен, а сада је наступило време у коме нам отворено говоре: готово, ми оснивамо нашу содомску антицркву. А онај ко не жели да јој се потчини нема права ни на постојање. Отуда и борба против хомофобије, и закони који се припремају на основу представа такозваних хомофоба.

ВЗГЛЯД: Да ли је одустајање Бенедикта од папства и долазак новог папе било потребно управо због такве револуције?

ЧЕТВЕРИКОВА: Папа Франциско припада језуитском реду. А мисија овог реда је да се католичко богословско учење прилагоди реалном животу. Првобитни разлог оснивања реда, у XVI веку, било је очување и јачање папске власти. У тадашњим условима тоталних промена свести у европском друштву, то је било могуће учинити само спољашњим прилагођавањем и чувањем католичке догме и вероучења. Мисија језуита била је контрола европских елита путем католичког погледа на свет о потребама тих истих елита.

Најбитнија црта језуита била је, јесте и остаће прилагодљив и превртљив морал који им омогућује да тумаче Свете оце како им одговара, или се на овај или онај начин мире и слажу са било којом културом, религијом и системом вредности.

Иза промена у богословској доктрини Римске цркве такође стоје језуити – на Првом Ватиканском концилу 1871. године они су утврдили догму о непогрешивости Папе, а на Другом Ватиканском концилу свету су показали да су дошли до екуменизма, признали да истина опстоји у свим религијама, да су Јевреји изабрани народ, изазвали корениту револуцију и тиме фактички прешли на ставове јудео-хришћанства.

ВЗГЉАД: Други Ватикански концил требало је Римској цркви да обезбеди нову снагу…

ЧЕТВЕРИКОВА: Али, после концила почела је криза – не Цркве као институције, већ хришћанског погледа на свет. Били су појачани секуларизација и отпадништво од цркве – они су мислили да ће им сви похрлити када се отворе према свету. Међутим, испоставило се: ако истина постоји свугде и у свакој религији – шта ће нам онда хришћанство. Овим је почела најозбиљнија ерозија морала код Европљана. А пошто су кључне карике које одређују систем вредности за западног човека институције као што су УНЕСКО и Савет Европе, засноване на принципима хуманизма који је на крају довео до оснивања институције људских права и, коначно – толерантности као религијске догме. И када се све подређује принципу толерантности који је неспојив са Божанском истином и на том принципу гради читав систем вредности западног човека – тада се хришћански поглед на свет ни на који начин у то не уклапа.

Због тога се Католичка црква нашла у критичној ситуацији да сачува паству.

Она се максимално прилагођавала и интегрисала у политички, економски и финансијски систем, али не и у морални. Због тога је Ватикан био изложен критици све до Бенедикта XVI – баш зато што је био против грехова као што су абортуси и содомски грех…

Неће уништавати Католичку Цркву као институцију – она ће бити сачувана, јер је потребна као идеолошка институција да доказује неопходност постојања светске владе и као један од водећих центара за стварање јединствене светске религије са папом на челу као кључном фигуром. Уништиће цркву као заједницу верника у Христу

Долазак језуите за папу означава да управљање Католичком црквом непосредно прелази у руке њених редова (поред језуита – ту су Малтешки ред и Опус Деи) који су као мрежне структуре добро интегрисани у светску елиту – њихови припадници су чланови масонских ложа и транснационалних савета и структура

Ватиканска банка је углавном радила за италијанску мафију. А сада се транснационалне мафије боре са националним, покушавајући да их преузму. Може се рећи да је та банка испунила своју мисију и да може да буде затворена

Папа Бенедикт био је веома добро инкорпориран у систем светске владе и тиме доказивао саму неопходност постојања светске религије и владе, али је његов однос према систему вредности био сметња да остане на челу Католичке цркве

Антихрист ће наступити у улози помиритеља (и доћи ће из пале цркве, како говори наша традиција). Зато је сада, у свом овом хаосу, потребно да се од Франциска створи лик римског папе помиритеља, сакралне фигуре која оличава религијског вођу човечанства. Потребан је папа за све – богате и сиромашне, хришћане и муслимане, вернике и грешнике

Садашња мисија Ватикана је максимално омекшавање хришћанског система вредности, а папа Франциско обавља завршну фазу тог посла. Они нам неће отворено саоштити шта су им циљеви, јер могу да добију по глави, али зато прилазе с леђа. А ми сами никада нисмо знали да се боримо са унутрашњим непријатељем

ВЗГЉАД: Папа Бенедикт XVI није био противник глобализације…

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Иако је Бенедикт био веома добро инкорпориран у систем светске владе и тиме доказивао саму неопходност постојања светске религије и владе, његов однос према систему вредности био је сметња да остане на челу Католичке цркве.

Глобализатори су последњих неколико година заузели курс на тоталну реализацију принципа толерантности, то јест на уклањање „заосталих моралних норми”. Сада тврде да су содомски бракови – цвеће, а затим ће уследити дефинисање родног разумевања човека као бесполног бића и медицински експерименти са вештачком оплодњом у којој дете има три родитеља. Зато им је било неопходно да, у складу са овим, редефинишу и католичке принципе.

Управо зато, папа је постао представник реда који се специјализовао баш за „прилагођавања”.

ВЗГЛЯД: Када је биран, многи су за Франциска говорили да је конзервативац и да има традиционални поглед на брак и породицу…

ЧЕТВЕРИКОВА: Акценат је стављен на то да је папа представник сиромашне цркве који се приближио народу. Као и наш Горбачов. Међутим, ако је мисија Горбачова била да уништи своју партију, онда је мисија Бергоља да под фирмом реформе ликвидира само хришћанство. Не католичку Цркву као институцију – она ће бити сачувана, јер је потребна као идеолошка институција да доказује неопходност постојања светске владе и као један од водећих центара за стварање јединствене светске религије са папом на челу као кључном фигуром – већ цркву као заједницу верника у Христу.

Систем вредности и догми као и учење о цркви и спасењу одавно су у Римској цркви омекшани. Етика је оно што је последње остало.

Постојање строгог поимања греха ипак није омогућавало да савремени толерантни систем вредности буде признат. Сада и то треба омекшати, па се у том правцу чиње „револуционарни кораци”.

Само неколико дана пре него што је Бенедикт абдицирао, шеф папског Савета за питања породице монсињор Вићенцо Паља изјавио је да Ватикан подржава француске католике који се боре против хомосексуланих бракова, али и да је неопходно признати да постоје разне породичне форме и да је категорички потребно иступати против прогона и дискриминације тих форми.

О чему се овде ради?

Монсињор није говорио о политичкој или правној дискриминацији, већ о моралној, рекавши да не треба осуђивати такве „бракове”.

Припреме су почеле још 2008. године када је Ватикан подржао документ који је усвојила Организација уједињених нација о борби против прогона хомосексуалаца и њиховом праву на породицу. Истина, Ватикан се тада оградио и рекао да се то не уклапа у међународно право и да са тим нешто треба урадити, тако да је остало нејасно шта се имало у виду: неопходност да се мења право или позив да се хомосексулаци другачије назову.

ВЗГЉАД: После Бенедиктове оставке појавиле су се информације да му је претходно био поднет извештај о деловању „геј лобија” у Ватикану.

ЧЕТВЕРИКОВА: Када се сазнало за извештај папи Бенедикту, њега су овако представили: скупљени су компромитујући материјали против хомосексуалаца, са којима папа ништа не чини, треба га натерати да одреагује. После се испоставило да је сам извештај дело хомосексуалног лобија који је тиме показао самом папи да све држи под контролом чиме су га довели пред свршен чин, рекавши: признај нашу снагу или иди. А нови папа Франциско, говорећи летос на једној конференцији, признао је да у курији функционише геј-лоби. Међутим, он га није осудио и није заузео јасан став, већ је фактички прешао на њихов речник и тако их призано, стављајући до знања да се ништа неће догодити, рекавши: „Ко сам ја да судим хомосексуалцима?”

ВЗГЉАД: Један од кардинала поводом припремљене анкете рекао је да Ватикан нема намеру да отворено дискутује о доктринарним питањима…

ЧЕТВЕРИКОВА: То су чисто језуитски методи. Они употребљавају речи које се могу тумачити веома широко, а када је то потребно оне имају час једно, час друго значење. Зачење и смисао њихових двосмислених формулација тешко је разумети. Али оваква давнашња пракса, јасно показује да у овом тренутку папа мора остварити неколико ствари.

Прво, да мора спровести реформу црквене управе. Шта се под тим подразумева?

Основни смисао онога што се дешава у светској политици у условима глобализације јесте демонтажа структуре националне државе. И пренос њених функција на транснациоалне структуре, са стварањем наднационалног права. Зато се исто дешава и са међународним правом.

Ватикан није смао црква, већ и национално-државна институција. У тој двојности садржана је његова сила.

На пример, ко је католички бискуп у Француској – представник Ватикана или држављанин Француске? У савременим условима, док траје пренос механизама доношења одлука на наднационални ниво, Ватикан више није потребан као јака структура националне државе. Долазак језуите означава да управљање непосредно прелази у руке католичких редова (поред језуита – ту су Малтешки ред и Опус Деи) који су као мрежне структуре добро интегрисани у светску елиту – они су чланови масонских ложа и транснационалних савета и структура.

ВЗГЉАД: Ти редови одавно су једна од основних форми организације светске наднационалне елите…

ЧЕТВЕРИКОВА: Наравно. Зато, чим су језуити дошли на власт у Ватикану, одмах су објавили да ће демократизовати систем управљања, односно да ће постепено демонтирати ватиканску бирократију. Она је за њих исувише конзервативна и, ма колико изопачена, она је била у стању да очува традиционалне вредности. Одлучили су се за такву децентрализацију управљања у којој се одлуке више неће доносити у формалним ватиканским структурама, већ у комисијама и саветима.

Недавно је папа Франциско основао комитет од осам кардинала који је одржао своје прво заседање. Какав је његов статус? Саветодавни, међутим, управо овај савет, састављен од најближих људи понтифику, и реализује реформу.

У току је и јачање представништава језуитског реда по читавом свету. На такав начин, центар доношења одлука преноси се на мрежни ниво – уколико се раније за доношење неке одлуке морало обраћати једном од папских савета, сада је све спуштено на неформални ниво. Шта више, на заседању експертског комитета вођена је расправа о фундаменталној реформи римске курије (што је синоним за владу) која је предвиђена за следећу годину, након које је сасвим могуће да у курији више не буде снажних структура. Уместо државног секретара – који је друго лице у Ватикану – највероватније ће се појавити модератор. Ствара се виртуелни систем управљања. И зато треба очекивати радикалну перестројку.

ВЗГЉАД: Да ли ће бити потребно сазивање новог сабора Католичке цркве ради измена у догми?

ЧЕТВЕРИКОВА: Измена може бити и без сазивања сабора. То ће се дешавати на неформални начин. Ако је папа признао да хомосексуализам није грех, то је већ револуција. Од сада ће затварати очи на све промене које се у цркви дешавају без одобрења.

ВЗГЉАД: Међу плановима за реформу управљања разматра се и ликвидација Банке Ватикана – Института за религијске послове (ИРП). Сматрало се да је она оперативни центар тајне финансијске империје Ватикана…

ЧЕТВЕРИКОВА: Тачно, банка је фактички постала транспарентна, тако да више преко ње неће моћи да перу новац. Међутим, они имају мноштво других структура, што им омогућује да пређу на црни ниво. ИРП је углавном радила за талијанску мафију. А сада се транснационалне мафије боре са националним покушавајући да их преузму. Може се рећи да је банка испунила своју мисију, она више није потребна и може да буде затворена.

ВЗГЉАД: Да ли ће расти утицај папе Франциска на међународне послове? Ових дана га је амерички часопис Форбс ставио на четврто место списка најутицајнијих светских лидера – одмах иза шефова Русије, САД и НРК…

ЧЕТВЕРИКОВА: Личност Франциска тренутно величају на све начине – праве га миротворцем, он се обраћа поводом догађаја у Сирији, проглашавају га четвртим по утицају у свету. Иако тренутно Англосаксонци играју улогу глобализатора-рушилаца, задатак креатора новог светског поретка да је да све максимално демонтирају. Затим ће сва кривица бити сваљена на Англосаксонце, а после тога ће доћи личност која ће све обједињавати и мирити.

Антихрист ће наступити у улози помиритеља (и доћи ће из пале цркве, како говори наша традиција). Зато је сада, у свом овом хаосу, потребно да се створи лик римског папе као помиритеља, сакралне фигуре која оличава религијског вођу човечанства.

Папа за све – богате и сиромашне, хришћане и муслимане, вернике и грешнике.

ВЗГЉАД: Незваничне информације говоре о могућем сусрету папе Франциска и Владимира Путина крајем овог месеца, након председникове посете Торину. Шта ће за папу бити главна тема током сусрета?

ЧЕТВЕРИКОВА: Папа ће наступати са позиција идејног и моралног уједињења, као носилац мира и идеје помирења. За Ватикан је кључни задатак да уведе православље у орбиту свог утицаја и да га омекша. Зато је успостављање добрих односа са световним властима један од инструмената за везу са руководством Руске православне цркве. Ватикан је одустао од богословског дијалога, а приоритет је ставио на заједничке молитве и дејства, што је умногоме ефикасније.

ВЗГЉАД: Зашто код нас многи толико некритички доживљавају делатност папе Франциска?

ЧЕТВЕРИКОВА: У току је веома активна обрада свести – скреће се пажња на демократичност и сиромаштво. Уз све то, код нас недовољно добро познају историју односа између Римске цркве и Русије. Посебно са језуитским редом, а управо су код нас извежбали неприметну и идејну експанзију. Тек сада им предстоји задатак да разбију негативну репутацију речи „језуита“ коју она има у руском језику. О томе је пре две године, приликом своје посете Русији, говорио сам старешина реда.

Преко научне размене и програма, активно уводе језуитски систем образовања. Ред много ради са студентском омладином у првом реду са перспективним студентима који се у будућности могу искористити. У овом послу језуити пријатељски сарађују са представницима Опус Деи.

На жалост, код нас је практички табу тема изношење истините информације о католичким редовима, као и генерална критика католичанства.

Ништа се неће променити док отворено не кажемо шта су папизам и језуитство. Уместо тога ми повећавамо статусне односе са Ватиканом на ниво амбасада.

ВЗГЉАД: Можда наше власти желе игру са Ватиканом да би га искористиле за неке комбинације у глобалним геополитичким односима. Понекад се Ватикан доживљава готово као посебан центар силе.

ЧЕТВЕРИКОВА: Ватикан није самосталан играч, он је уграђен у одређену нишу глобалног система управљања и треба да обавља одређену мисију. Ако процес стварања новог светског поретка разумемо као реализацију религиозне идеје, онда је јасно да ће та фигура, тај човек – кога желе да доведу на власт и кога у нашој традицији називамо антихрист – управљати одређеним методима, али ће његова главна мисија бити у магијском управљању, тј. овде се ради о религиозној вери где ће на место Творца доћи друго биће. Због тога они највећи део човечанства припремају за ирационални доживљај стварности. Да би то остварили неопходно је омекшати хришћанску свест, јер за разлику од хришћанства, све остале религије одлично се уклапају у пантеистички систем.

Садашња мисија Ватикана је максимално омекшавање хришћанског система вредности. А папа Франциско обавља завршну фазу тог посла.

ВЗГЉАД: Да ли су закони који се у последње време код нас доносе, посебно закон о забрани пропаганде хомосексуализма међу децом, очигледан покушај да се супротстваимо инвазији глобалног диктата толерантности?

ЧЕТВЕРИКОВА: Тако је, али не ради се више о о инвазији толерантности, већ о њеном завршном нападу, па нас одбрамбене мере неће спасити. Зато што сада раде другачије – у том истом закону о пропаганди није прописана јасна разлика између пропаганде и информације, а свака пропаганда се може вршити под фирмом информације. Такви закони ништа не решавају – сада треба прећи на одлучне мере као што је одговорност за хомосексуализам и две друге облике изопачености.

Док се ми боримо са содомијом, они у наше инситуције уводе теорије и дисциплине о родној равноправности који мушкарца и жену представљају као род (гендер), уводе социолошки појам пола који у потпуности мења свест, тврдећи да је најважније како се човек осећа. Опет ралативизација. И то се дешава неприметно што обликује свест наше деце.

Методи борбе против нас промењени су. Нису отворени, скривени су и неприметни.

Они нам неће отворено саоштити шта су им циљеви, јер могу да добију по глави, али зато прилазе с леђа. А ми сами никада нисмо знали да се боримо са унутрашњим непријатељем.

Ми имамо отворен поглед на свет, док се сва западна елита вековима формирала под утицајем језуитских институција и заједница. И зато не можемо да се одупремо.

А кроз десет година ће бити касно – добићемо генерацију са измењеном свешћу којој више нећемо моћи да се обраћамо.

Наше је главно оружје да ствари називамо њиховим именима.

Превео: Горан Шимпрага

Факти