Гост Славија инфо тв по први пут у јавности био је Срба Васиљевић бивши директор Југента једна од највећих приватних фирми у СФРЈ и један од првих чланова СРС. У емисији Интервју Срба је испричао од кад се познаје са Војиславом Шешељом али и како је текла сарадња са њима. Пар година водио је и информациони центар СРС и тад је приметио како је Вучић себе успео врло лукаво да профилише и на каква је понижења спреман да пристане само да би успео у политици. Таква понижења би данас ретко који човек поднео.
Прве информације о промени курса Александра Вучића добио је 2003 или 2004 године али та сазнања није имао са киме да подели јер је Шешељ већ тада био у Хагу и лично није веровао да се то може десити. СНС га је редовно звао на пријеме ал је оног тренутка кад је видео бившег амбасадора САД од раније познатог као непријатеља Српског народ престао да иде на исте, док је са Шешељем прекинуо сарадњу кад је открио крађу 144 милиона евра а он ту информацију у финишу кампање није хтео да употреби. На дипломатском пријему Срба упознаје људе који су уложили значајан капитал у једну фирму код Пирота и нуде му сарадњу због проблема које имају са нашим властима.
Увидом у папире Андама види да је у питању чист криминал. Фирма се бави вађењем камена и производњом агрегата за путеве и пруге. Страни инвеситор није тражио никакву помоћ од државе и ту му је била грешка наглашава Васиљевић. За пословање у Србији од самог почетка су му тражили мито како би добијао тендере и друге уговоре, а лица одговорна за пословање намерно праве царинске и друге прекршаје како би фирму избацили из посла градње коридора пре све источног крака ка Бугарској. Док за то време Kоридори Србије набављају агрегат за путеве по далеко већој цени тј то се ни не зна колико је плаћено и то око 300 км даље од само пута.
Иначе цена агрегата се дуплира на сваких 100 км због цене трошкова превоза. Притом је агрегат који су набављали лошијег квалитета од агрегата Андаме која је имала машине које су правиле 200 тона агрегата на сат времена. Да би све ово прошло сектор у Kоридорима Србије није овај рудник уопште уцртао на мапу иако он постоји око 30 година. А за то време на два места између Пирота и Беле Паланке из дивљих рудника и са камионима без таблица извлачен је агрегат за аутопут.
На све ово локална полиција се правила блесава чак и кад су поред њих пролазили док су се мештани бунили. Поред ових проблема имао је проблем и са ЕПС ом али највећи проблем имао је са адвокатицом Марином Мишић која их није ни обавестила о тужбама нити о процесима. Те им је на крају фирма продата тј прво преузета од суда, па на лицитацији преко јавног извшитеља продата за 900.000евра иако је реална вредност око 45.000.000 евра. О лицитацији за продају фирме они нису били ни обавештени већ су тамо имали адвоката по службеној дужности кога никад нису чули нити видели?!
Препоручујем свима ову занимљиву емисију која говори о томе шта све може да снађе човека који покушава да отвори фирму у Србији да снађе.
