Према Тачијевим ријечима, које је пренио руски Спутњик, он „очекује да НАТО буде свјестан тога да су Косовске безбједносне снаге трениране од стране НАТО-а и њених чланица и да не треба да буде забринут због трансформације ових снага у складу са уставом и законима“ сепаратистичких власти „Косова“ и Метохије. Америчка амбасада тренутно затеже ситуацију, а после разговора Столтенберга са Вучићем…
Све личи на лоше испланирани дио предизборне кампање у којој је главни лик Вучић, у још важећој јавној функцији премијера…
Да се подсјетимо, такозвана званична мисија КФОР-а на Космету према Резолуцији 1244СБ УН јесте била ту да „доприноси сигурном и безбједном окружењу, подстиче и координира међународно цивилно присуство и хуманитарне акције и да подржава развој стабилног, демократског, мултиетничког и мирног Косова и Метохије“. Али је, прије пар година, додата још једна функција која НИЈЕ у Резолуцији 1244 и НЕМА никакве везе са МИСИЈОМ КФОР-а у њој, још једна функција команде НАТО – да подржава развој такозваних Косовских безбједносних снага. Планирано је и урађено. Оно што је већини људи јасно је да се сада говори само о промјени имена те шиптарске војске која је формирана на окупираној територији Србије, тренирана и доведена до нивоа праве, употребљиве силе по НАТО стандардима.
Да ли се може нешто, и како се може исправити – у том клупку западних манипулација здравим разумом и играњем са животима Срба на Косову и Метохији разним промашеним позоришним представама са лошим главним улогама, са све сузама радосницама… и са, све по плану и програму уз учешће издајничке власти Србије, инсталираној „српској страни“ која учествује у сепаратистичким институцијама власти на Косову и Метохији која само имитира „вољу Срба и Србије“ на терену…
О овој теми СРБски ФБРепортер разговарао са Гораном Јевтовићем, пуковником у пензији и стручњаком за безбједност.
Разговарала: Биљана Диковић, уредник СРБског ФБРепортера
- Тренутни предизборни циркус у Србији и око ње, односно Вучић-Столтенберг-Тачи-страни амбасадори, око промене имена сепаратистичке шиптарске војске говори нам нешто много важније, а то је да се озбиљно упитамо како смо дозволили да се на нашој територији организује окупаторска војска од терористичке организације којој садашња Војска Србије не може да се супростави, што због марионетске власти која ради по наредби и по плану оних који су ту војску организовали а србску „реформисали“, што због инсталираних страних служби у Министарству одбране и Генералштабу, као и службама.
Бридлав је већ раније констатовао, о чему сам писао, оно што је одавно познато и што је у пуној примени више година уназад. Створена је „војска Косова“, она дише пуним плућима, организационо и у сваком, како то НАТО експерти истичу – оперативном погледу је већ оспособљена и наоружана и само се формално зове „Безбедносне снаге Косова“. Чека се повољан тренутак да се у „Уставу Косова“ и уколико је могуће уз пристанак тамошњих Срба – локалних колаборациониста и плаћеника вођених од стране напредњачке београдске централе, изврши промена имена и ништа више. Та војска броји тачно 3.324 припадника (заједно са службеницима у Министарству БСК) и организована је на бригадно-батаљонском модулу као и Војска Србије. Број особља се односи на мир, наравно и за међународну јавност то је пригодна цифра. С друге стране, она ратна војска, настављач тековина терористичке ОВК, према расположивим подацима броји негде око 40.000 припадника који се могу мобилисати за непуних 72 сата. Према другим али непотврђеним подацима, та бројка је око 60.000 хиљада борбених Шиптара, који имају своју ратну јединицу и мобилизацијско збориште и који су спремни да понове ’98. и ’99.
Нажалост, морам да признам да је Хашим Тачи, такозвани председник наркодржаве Косово, овог пута рекао истину, да су такозване Безбедносне снаге Косова (КСБ) настале из такозваног Косовског безбедносног корпуса под патронатом НАТО из команде НАТО-А из Монса преко здружене оперативне команде у Напуљу, не само под патронатом КФОР-а (мисије којом руководи НАТО). Високи НАТО официри (NAT) су стално инсталирани у наведеном Министарству БСК, док је посебна екипа (NLAT) у БСК – тј. у команди оружаних снага „Косова“. Саветнички тимови су организацијом у саставу Савезничке команде за операције (Allied Command Operations -ACO) у Штабу здружених снага у Напуљу (Headquarters Allied Joint Force Command Naples – JFC) и ангажују се у саставу званичне НАТО мисије КФОР (Kosovo Force – KFOR) којом руководи Штаб из Напуља. Они су стварали систем одбране и шиптарску војску практично од „нуле“, то јест од нерасоформиране ОВК, затим је организационо, логистички, административно и у сваком другом погледу упристојили строго према НАТО стандардима и процедурама. И они су стварни команданти.
- То је примењено и на Војску Србије, према информацијама које сте раније изнели. Наиме, Штаб из Напуља руководи НАТО војном канцеларијом за везу“ у Београду – NATO Military Liaison Office Belgrade (MLO), у Сарајеву – NATO Headquarters Sarajevo (NHQSa), у Скопљу – NATO Headquarters Skopje (NHQSk) и „НАТО тимовима у Приштини“ – NATO-s për Ministrinë (NAT) и NATO-s për FSK-në (NLAT). Интересантно је да је то већ дуже време територија на којој се дешавају „избори“ , „протести народа“, чак и „несреће“, све по „НАТО стандардима“…
Познавајући подлу и покварену НАТО машинерију, коју смо одлично осетили на нашој кожи 1999.године кад су извршили агресију на наш народ, убијали и уништавали по Србији, биће да је нешто много озбиљније у питању уместо приче о промени назива… може бити промена начина употребе шиптарске војске, или како се то војним речником каже – намене – са цивилне у одбрамбене сврхе, да ли сам у праву?
Тако је. Тај процес је више година познат нашем државном врху, мање јавности. Овде није битна форма, назив, него је битна суштина и садржај. А садржај је следећи: Безбедносне снаге Косова су у ствари права војска, она живи, има своје касарне, јединице према НАТО стандардима и процедурама, идентично као и све чланице Партнерства за мир, све чланице НАТО-а. Њихово бројно стање је преко три хиљаде људи у миру, али су то снаге које су способне да мобилишу више десетина хиљада не само бивших припадника терористичке војске Косова већ и подмладка који је у међувремену у мобилизацијском смислу стасао и припремљен. БСК је континуитет терористичке ОВК/УЧК, то је планска активност, у којој су власти Србије на челу са Александром Вучићем и председником Томиславом Николићем, саучествовале у стварању те паравојске из нашег угла, али из реалног угла праве војске, а да притом ништа предузимали нису. Тако да је ово што сада имамо фингирана борба за назив али не и за суштину, то говоре изјаве Вучића, Столтенберга, америчких званичника и свих других, зато што они упорно истичу да је потребно све провући кроз устав такозване државе Косова, али нико не говори о суштини – зашто уопште „Косово“ има такве или било какве безбедносне снаге. Према томе, потпуно је неважно како ће се звати шиптарска војска, чак је потпуно ирелевантно шта ће писати у стратешким документима везано за њихову намену, битно је како то све у пракси може изгледати. Рат 1999, противтерористичка операција (ПТО) 1998.године, показали су целом свету па и нама, колико су то озбиљне формације.
И сада долазимо до тога, потпуно сте у праву, да Тачи сада жели да мења стратегију, односно садржај стратешких докумената и у оквиру тога намену, да Војска Косова неће користити за цивилне и хуманитарне потребе, већ за функцију одбране суверенитета и територијалног интегритета Косова. Чак и није битно да ли ће он то у овом тренутку успети, поента је да је на терену, у пракси, то озбиљна оружана сила која се непрекидно, од 1998.године обучава, има НАТО униформу, НАТО опрему, НАТО инструкторе, НАТО команданте…
Овај процес подсећа на случај кад пацијент оде код лекара који констатује да пацијент има тумор, али слаже пацијента да нема ништа и то напише, па пацијент годинама не зна да је болестан и мисли да може мирно да спава, а тумор је за то време метастазирао и савладао цео организам…
- Да ли је на то планско тренирање, обучавање и превођење терористичке шиптарске војске у садашњу такозвану Војску Косова уз те тимове НАТО и њихову подршку и контролу, као и нереаговање наших власти на све, утицало исто тако постојање страних структура у нашем Генералштабу, Министарству одбране? Као што је уосталом постојало и за време распада СФРЈ и ратова деведесетих у републикама које су се оцепиле од заједничке државе, које су одмах формирале своју паравојску уз помоћ НАТО, америчких и других заинтересованих савезника, и супротставиле се тада јединој званичној и легалној и легитимној Југословенској народној армији… Дакле, не поставља се питање зашто се формирала Војска Косова и како ће се звати, већ шта смо ми, као србска страна учинили да до тога не дође и колико је то опасно по наш народ на Косову и Метохији?
Управо тако, овај проблем у земљи Србији морамо посматрати целовито. Комплетан Балкан је под окупацијом водећих чланица земаља НАТО и НАТО савеза као таквог. За простор Балкана је задужена Здружена оперативна команда НАТО у Напуљу, где је истовремено смештена и америчка команда средоземних снага и снага за север Африке. Активност је планска, изводи се на више фронтова. Дакле, онако како су покоравали и уништавали Србију стављали су под пуну контролу Војску Србије, односно оно што је од ње остало, тако су паралелно и истовремено, према јединственој шеми и плану, стварали Војску Косова и вршили њену имплементацију у евроатлантске структуре. Подсетићемо читаоце, на бројним вежбама, бројним скуповима су учествовали припадници, чак и читаве јединице такозваних Безбедносних снага Косова. Рецимо, чувена НАТО база Холефелс у Немачкој, ради се о комплексној активности која се изводи према јединственом плану. А то значи, с једне стране слабити Србију да је сведу на предкумановске границе, на габарите примерене тој величини и снази, уз истовремено јачање свих осталих који су на Балкану антисрпски настројени, а то су: и Македонија, и тзв.Косово, и Црна Гора и Босна и Херцеговина, и Хрватска и Словенија… и околне земље. То је јединствени план и потврда да они у престоницама свих бивших југословенских република имају или штабове, или канцеларије, или тимове као што је то случај са Косовом и Метохијом.
Дакле, шта смо ми, као српска страна чекали до сада ако је „мисија“ КФОР више од десет година (2004), изашла из свог мандата? Па, имамо изјаве званичника НАТО који кажу да је „мисија“ КФОР њихова мисија, уместо да кажу да је то „мисија“ Уједињених нација којој припада мисија НАТО снага које су под командом Здружене команде НАТО у Напуљу.
Ништа није предузимано са наше стране да се то спречи. А зашто није предузимано, а то је одговор на Ваше питање уважена Биљана, зато што су челници државе Србије у континуитету након 5.октобра 2000.године, а посебно након доласка на власт СНС са својим политичким сатрапима, постали део тога плана, они спроводе тај план, изјаве које дају су предизборне, само маркетиншке и имају пре свега за циљ замајавање српске јавности, како би се лагано по принципу куване жабе, такозвана Војска Косова коначно и озаконила.
- Значи, по свему судећи, овај наступ и захтев Хашима Тачија сада није случајан? Па су онда и „сузе радоснице због изјаве Столтенберга“ српског премијера Вучића у ствари само лоша глума за србски народ…
Сигурно је да Хашим Тачи није излетео случајно. То што се тренутно Столтенберг и амерички амбасадор као противе промени назива БСК али не и њиховој суштини и садржају, то је идентично ономе што су нам својевремено радили Холбрук и Вокер.
Сетимо се Холбрука који је у разговору са Милошевићем 1998.године месецима говорио, не само он него и други амерички званичници, да су ОВК/УЧК имали на листама Стејт Департмента регистровану као терористичку организацију, а тако су је чак квалификовали на конференцијама за штампу. Да бисмо само у једном дану видели како Холбрук јури на ноге тим истим терористима и они постају „герилци“, и „борци за слободу“.
Сетимо се примера Вокера када је он као шеф мисије ОЕБС-а (не НАТО), наводно бринуо и о једној и о другој страни, о миру, да би у једном тренутку направио случај Рачак, који је после био повод за злочиначку агресију НАТО на Србију.
То су најбољи примери како водеће чланице НАТО и њихове субверзивне службе раде на ономе што желе да легализују као дугорочни пројекат.
А „Косово“ и њихова такозвана војска, а у реалном животу заиста права војска, је њихов пројекат. Само наиван Србин може да верује да ће они од тог пројекта у који су уложили стотине милиона долара, одустати када је причи, практично дошао крај.
И понављам још једном, није поента приче у називу. Поента приче је у садржају, а садржај је да их има преко три хиљаде, формирани су под пуним патронатом и у организацији НАТО, постоје два тима која ће бити обједињена (NAT и NLAT), који су свих ових година у врху такозваног министарства безбедносних снага Косова и Штаба БСК на чијем је челу генерал потпуковник Рахман Рама бивши командант оперативне зоне Шаља, злочинац ОВК/УЧК из 1999.године.
Идентично као што је НАТО правио војску Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе, направио је и Војску Косова. Не само направили већ дневно пратили и помагали њен живот, рад, обуку, учешће на вежбама, и припреме за будуће ангажовање.
- Тренутна температура због председничких избора у Србији који су све само не регуларни (да поменемо одлуку о овери потписа код бележника, премијер у кампањи користи свој положај, ресурсе и логистику јавне функције на коју није дао оставку… неприступачност ресурса другим кандидатима јер су у служби режиму) је близу кључања… Какав је Ваш коментар на ванредну проверу борбене готовости Војске Србије која се управо спроводи, шта то у овом тренутку у Србији представља, редовну активност војске?
Реч је, најпростије српски речено, о паради. О предизборној, Вучићевој паради.
Наравно да Војска Србије, и оваква каква је има обавезу за планске активности које се тичу сталне провере борбене готовости, поготову оних снага које су у такозваном првом степену односно снага за хитно реаговање.
Међутим, ово што је сада изведено је маркетиншко парирање потезима које вуче Тачи. А због тога да се српска јавност успављује и замајава како, ето, Боже мој, „будући председник Србије“ предузима контрамере – с једне стране силну дипломатију, разговара са Столтенбергом, Американцима, али с друге стране „брине о безбедности грађана Србије“.
Ово што смо видели је заиста симболично, технички изведено како треба, али није поента у узбуњивању јединица него је поента у садржају и суштини. А суштина је следећа: Војска Србије је преслаба да пружи било какав отпор „Безбедносним снагама Косова“ које већ одавно живе као војска. А ако узмемо у обзир да иза њих стоји НАТО јасно је да Војска Србије нема никакве шансе да заштити Србе на Косову и Метохији, тим пре што наше власти већ седамнаест година не желе да поставе питање враћања наше војске на Косово и Метохију по Резолуцији 1244 СБ УН коју годинама нико није помињао, у коју се сада „куну“ свакодневно, а посебно последњих месеци. И нико не сме да спомене да се том Резолуцијом регулисано да се врати наша војска… О томе је говорио пре неки дан бивши министар спољних послова у време потписивања Резолуције Живадин Јовановић, и то тумачење може да буде итекако у нашу корист.
- Свесни истине о тим инсталираним НАТО и страним службама у Србији, да ли је сада касно да неки нови председник Србије тражи поништење пакета бриселских договора и врати статус Косова и Метохије у Савет безбедности УН и у оквир Резолуције 1244?
Наравно да још увек није касно, то би могло да се изведе, али је проблем што ми таквог председника још увек НЕМАМО. А скоријег вакта нећемо ни имати, ако се само погледају председнички кандидати…
Потребно је да Скупштина Србије образложи Влади Србије да ПРОГЛАСИ српску покрајину Косово и Метохију ОКУПИРАНОМ ТЕРИТОРИЈОМ. Зато што је то de facto и de jure стање на терену и да истовремено тражи испуњење Резолуције 1244 СБ УН.
Наравно да то одмах и брзо не би могло да прође, с обзиром на то да Американци могу да ставе вето на такву одлуку и да се играју терминима попут оног који је својевремено углављен у Војно технички споразум, а то је да „о повратку наших снага одлучује командант КФОР-а“. А то је велика варка, јер командант КФОР-а одлучује о техничким и логистичким условима које је дужан да спреми за повратак наше војске на Косово и Метохију а не о томе да ли ће се наша војска вратити. Наравно да би они то ескивирали на тај начин. Међутим, имамо ми други начин – прогласити покрајину Косово и Метохију окупираном територијом што би аутоматски неутралисало све издајничке споразуме из такозваног бриселског пакета, чиме бисмо добили иницијативу у међународним односима. А онда, то што ће Шиптари да праве неку војску и да се наоружавају, они то ионако чине.
ПРОГЛАШАВАЊЕМ ОКУПАЦИЈЕ на територији наше покрајине Косово и Метохија се значајно мења однос снага на терену. Према Хашкој конвенцији која третира област ОКУПАЦИЈЕ, према повељи УН, бројним војним конвенцијама, фактичко стање окупације носи са собом бројне обавезе окупатора према становништву државе чија је територија окупирана, по којем су права тог народа значајно већа него она која им припадају према „бриселском пакету“.
- То значи да се проглашењем окупације на територији АП Косово и Метохија од стране Народне скупштине Србије аутоматски потврђује право стање ствари на терену, а међународни акт Резолуције 1244 СБ УН је јачи и враћа све у оквире територије и надлежности државе Србије која је под окупацијом… а да се онда и све те паралелне парадржавне и паравојне институције које су основане од шиптарских власти другачије постављају и посматрају као окупаторске. Сада Европска унија инсистира на потписивању „споразума о нормализацији односа између Србије и Косова“ шта то тачно значи?
Војно-технички споразум из Куманова и Резолуција 1244 СБ УН представљају акте који такође регулише међународно ратно право и међународно право оружаних сукоба. То је пакет који се међународно правно зове ПРИМИРЈЕ, та два документа чине институт ПРИМИРЈЕ након рата. Дакле, ми још увек НИСМО ПОТПИСАЛИ МИРОВНИ УГОВОР. А мировни уговор у овом нашем случају је онај чувени „споразум о НОРМАЛИЗАЦИЈИ ОДНОСА“ Србије и „Косова“ који тек следи и на коме инсистирају шиптарске власти, ЕУ и САД. Када будемо потписали тај мировни уговор онда смо се одрекли Косова и Метохије.
ПРИМИРЈЕ подразумева да се оне стране које су га потписале морају држати онога што међународне конвенције налажу. Тамо лепо стоји, ако се наруши примирје или субверзивно и на друге лукаве начине оштети једна од страна – примирје више не важи. И онда, сукобљене стране или поново крећу у рат или једна од страна проглашава стање окупације оног дела територије који је привремено заузет. Окупација је привремена категорија.
- Од када ми можемо да кажемо да је у АП Косово и Метохија прекршено примирје?
Од 2004.године први пут, мада и од пре, а од 2008.године дефинитивно су они прекршили Кумановски споразум, односно акт о примирју. Од тада смо требали, дакле од 2008.године, да прогласимо простор Косова и Метохије окупираном територијом. Тај акт нема везе са разговорима сада, и у рату и у миру две сукобљене стране разговарају. Али, наша држава мора да поштује те форме јер су оне суштински битне. То је спас, тако можемо да спасимо наше Косово и Метохију. Јер, оног момента када наше власти буду потписале „споразум о нормализацији односа“ који је само вешта превара за израз у међународном праву који се зове мировни уговор, на коме инсистира и Европска унија, сви наши из садашње режимске гарнитуре, Милован Дрецун и страни амбасадори… Тај „споразум о нормализацији односа“ је наше признање шиптарског Косова, односно то је „мировни уговор“ који ће потписати власти Србије са сепаратистима и окупаторима, којима ћемо тим чином признати и de facto и de jure државу, односно признаћемо да нашу окупирану територију предајемо њима.
Зато је веома важно да се схвати институција ПРИМИРЈЕ и ОКУПАЦИЈА. Ја овим позивам на здрав разум и државничку одговорност, а не позивам на рат, јер ми за то нисмо ни спремни нити за тим сада има потребе, већ наглашавам да бисмо проглашавањем окупације формално правно пред најјачим међународним институцијама до даљњег сачували Косово и Метохију и избегли погубне преговоре и што је најважније, обезбедили већа права за Србе на Косову и Метохији, али и све остале по међународном праву.
Ево два примера. По Хашким конвенцијама судови матичне државе затечени на окупираној територији настављају да суде у име матичне државе, а не у име и по законима и уставу који је донео окупатор (по уставу и законима „Косова“). Други пример је питање имовине, све ово што имамо на Косову и Метохији, предузећа, Газиводе, Телеком, рудник Трепча итд., дајем паралелу: када су Немци 1941.године ушли у окупирану Србију ништа нису отуђили, поготову не приватну имовину, чак и таква Хитлерова Немачка је поштовала Хашке конвенције о окупацији које су настале почетком двадесетог века. Значи, окупатор не сме да отуђи приватну, али може да користи поједину јавну имовину само у војне сврхе и као привремену категорију. Нема право да је отуђује и нема право да мења власништво над имовином коју је затекао у окупацији.
И још нешто, на Бондстил они нису уопште имали право по Резолуцији 1244 СБ УН на начин како су је направили, отуђили су приватну имовину Срба на Косову и Метохији без питања и без надокнаде и противно међународном праву окупирали, очистили, отерали Србе и инсталирали своју војну базу. Они су могли да направе базу Бондстил на неком јавном земљишту јер имају оправдање, морају негде да сместе трупе, али на јавном, а не на приватном земљишту.
Зато је битан институт ОКУПАЦИЈЕ као привремене категорије, ратне окупације дела територије једне државе, у овом случају Србије. Али то квислиншке власти у Београду не смеју да изговоре зато што су то агенти од утицаја запада, који су и доведени ту где су да спроводе паклени план оцепљења Косова и Метохије.
СРБски ФБРепортер
