Београд – Инвалиди крагујевачке фабрике Застава ИНПРО, који су крајем прошле године штрајковали глађу 50 дана, данас су у још тежој ситуацији. Зарада нема, а у фабричким халама је искључено грејање, струја и вода.
Током штрајка глађу, у октобру и новембру прошле године, инвалиде рада Заставе ИНПРО предводио је Стеван Пушоња. Као подстанар живи у 25 квадрата, у крагујевачком насељу Угљешница, са супругом и
92- годишњом непокретном мајком. Каже да би се без помоћи комшија смрзавао.
„Моја породица и ја живимо од помоћи комшија. Довезли су нам пар колица дрва. Ако се настави ова агонија са Застава ИНПРО, у којој радимо и не примамо плате, ми ћемо бити кажњени да се наш живот угаси“, Стеван Пушоња, инвалид рада.
Још горе је у погонима Заставе који су у међувремену искључени са инфраструктуре. Нема производње, али ни основних услова.
„Смрзавамо се без струје, без воде… Тоалети су катастрофа. Добићемо жутицу. Људи иду по плацу у WЦ“, прича радник Милутин Костић.
„Првенствено ми смо се надали највише у Министарство рада, због ког смо и дошли овде, по протоколу. Надали смо се њиховој заштити, међутим, ми смо првенствено од њих остављени на цедилу“, наводи Љубица Вранић, инвалид рада Заставе ИНПРО.
Ратни војни инвалид Зоран и на минус 15, на посао долази бициклом.
„Немам паре. Три месеца нам не дају плате. Деца ми кући траже, ја нисам у могућности да им пружим. Не дају нам обрачуне, колико ја видим ово је нека освета“, сматра Зоран Лончар.
Једини захтев радника који је испуњен је била оставка директора. За бољи социјални програм, мораће, изгледа, да чекају.
После скоро два месеца од завршетка штрајка глађу, инвалиди рада су у још тежој ситуацији.
Милан Никић, Н1
