Стране компаније су наставиле интензивно да улажу у Србији и у првих десет месеци су уложиле 3,7 млрд ЕУР, што је за око 8% више него прошле године. Kинеске инвестиције, иако највеће појединачне, преполовљене су у односу на прошлу годину, док је Немачка, традиционално наш дугогодишњи највећи инвеститор, уложила свега 117,6 мил ЕУР.
Према званично објављеним подацима за девет месеци 2023. године, прилив страних директних инвестиција (СДИ) у Србију је износио 3,2 млрд ЕУР (нето СДИ 3 млрд ЕУР). Прелиминарни подаци за октобар указују да је тај прилив, посматрано од почетка године закључно са октобром, премашио 3,7 млрд ЕУР, кажу за Блумберг Адрију у Народној банци Србије.
Да ли ће достићи прошлогодишњих рекордних 4,4 млрд ЕУР, остаје да се види.
Kако истичу, НБС конзервативно пројектује приливе од СДИ и, према њиховој последњој пројекцији за ову годину, пројектован је прилив СДИ у Србију од око 4 млрд ЕУР, односно око 5% БДП-а.
– Међутим, кретања у досадашњем току године и наше нове процене за преостали део године указују да ће тај прилив готово сигурно бити већи од пројектованог, односно премашиће 4 млрд ЕУР – кажу у НБС.
Убедљиво највише инвестиција долази из ЕУ, али и азијске земље, пре свега Kина, повећавају улагања у нашој земљи. Однос је отприлике два према један, јер прилив из европских земаља износи 65,8%, а из азијских 32,3%.
Посматрано по земљама, током прва два тромесечја 2023. највећи приливи СДИ у Србију забележени су из Kине (592,6 мил ЕУР), Холандије (414,7 мил ЕУР), Румуније (124,5 мил ЕУР), Велике Британије (122,5 мил ЕУР), Немачке (117,1 мил ЕУР) и Аустрије (113,6 мил ЕУР).
Ипак, треба имати у виду да из Холандије могу долазити значајна улагања и због чињенице да поједини страни инвеститори због пореских олакшица своја улагања реализују из подружница у Холандији, иако је седиште матичне компаније у другој земљи.
Румуни претекли Немце
Занимљиво је да је Румунија ове године по инвестицијама испред Немачке, која важи за највећег инвеститора у Србији. Немачке компаније су у последњих десет година овде инвестирале више од 4 млрд ЕЗР и запослиле око 80.000 људи, али очигледно да су због рецесије, ове године мање улагале.
Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка енергетике, недавно је на представљању Беле књиге за 2023. рекла да је прилика за Србију то што се враћају европски инвеститори, који се удаљавају од азијских тржишта због прекинутих ланаца снабдевања и логистичких проблема, али и инвеститори из Азије који су заинтересовани за регион Западног Балкана.
Kао што је познато, Kина последњих година повећава инвестиције у Србији, јер јој се због чињенице да нисмо чланица ЕУ, а имамо споразуме о слободној трговини са ЕУ и Русијом, отвара могућност да одавде извози на тржиште ЕУ, које је њен крајњи циљ.
Велики део СДИ у Србији усмерен је ка разменљивим секторима, а највећи део инвестиција је усредсређен у извозно оријентисана предузећа, пре свега у прерађивачкој индустрији. Иако Србија очекује мањи прилив СДИ у наредним годинама, она наставља да 2024. субвенционише привлачење страних инвестиција са 26,3 милијарде динара, што је за милијарду и по више него ове године.
