Више од 2.000 инжењера из области грађевинарства, машинства, електротехнике, архитектуре, саобраћаја и осталих техничких наука захтевају од Министарству грађевинарства измену Закона о планирању и изградњи, те постављање стручњака на кључне позиције у надлежним институцијама
Инжењери из различитих области техничких наука у среду, 29. јануара, окупиће се у знак подршке студентима и њиховим захтевима, а тада ће предати и сопствене захтеве Инжењерској комори Србије.
Најављују окупљање на улици, петнаестоминутну тишину пред зградом Инжењерске коморе Србије за страдале у рушењу надстрешнице у Новом Саду и обраћање, и предају захтева.
Датум предаје захтева надлежном министарству биће објављен касније, каже за „Време” Андријана Миловановић, грађевинска инжењерка за конструкције и једна од потписница захтева.
Реч је, објашњава, о самоорганизованој групи инжењера, чланова различитих струковних удружења, али наглашава да иза њихове групе не стоји ниједно удружење и да желе да тако остане.
„Позвали смо чланове да се придруже, али не желимо да се било које друштво као институција придружи, да неко злоупотреби иницијативу. Од тога се ограђујемо”, каже Миловановић за „Време”.
На интернет страници иницијативе стоји: „Због вишегодишње постепене деградације струке, угледа и части, са крајњом последицом трагедије која се десила на железничкој станици у Новом Саду, многи инжењери Републике Србије су доведени до тачке после које није могуће професионално наставити рад у овој држави и живети мирно”.
Захтеви инжењера
Kако се овакве несреће више никад не би поновиле, и како би ниво извођења и пројектовања био враћен на ниво који је неопходан, а што је интерес свих грађана Србије, надлежнима ће предати писмо са неколико захтева.
Први захтев односи се, пре свега, на деполитизацију и независност Инжењерске коморе Србије од рада Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
„Тражимо деполитизацију, не да министарство и политика утичу на нас, већ да обрнемо ситуацију – да ми учествујемо у доношењу закона, правилника, статута Kоморе и да побољшамо услове рада и пре свега, да радимо исправно наш посао, стручно, а не како нам се каже”, објашњава Миловановић.
Другим захтевом траже да за министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре буде изабран мастер или дипломирани инжењер из уско стручне области везане за рад тог министарства са минимум 10 година радног искуства у области пројектовања и/или извођења радова.
„Ми немамо у Министарству грађевинарства ни министра ни помоћнике који су адекватно образовани. Kапиталне пројекте који вреде милијарде евра воде људи који не разумеју ни инфраструктуру, ни зградарство, ништа што је везано за машинску струку, електро струку. Имамо дипломе које су упитне. Ми желимо пре свега стручног министра, неког ко има велико искуство, а не неког ко уопште не разуме ту област и наравно да се промени екипа која то води”, каже саговорница „Времена”.
Нестручни људи
Стање и у законодавству и у Инжењерској комори и осталим друштвима „отишло је у руке некомпететних људи који мењају законе да би се прилагодили нестручности, некомпетентности и убрзању инвестиција, а да смо једино ми инжењери одговорни”.
У тренутном саставу Владе Републике Србије место министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је упражњено, пошто је Горан Весић подено оставку после рушења надстрешнице железничке станице у Новом Саду.
Саговорница „Времена” додаје да Инжењерска комора Србије више од годину дана нема председника.
„Сада нико није крив, јер немамо председника и Скупштина је распуштена. Неко мора бити одговоран”, додаје Миловановић.
Инжењери окупљени у овој групи захтевају и хитну измену Закона о планирању и изградњи и Правилника о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи и намени објеката.
Додатни повод за овакав захтев је недавна измена леx специалиса за ЕXПО, додаје саговорница „Времена”.
Захтевају да се уведе обавезна техничка контрола пројекта за извођење и контрола усаглашености са пројектом за грађевинску дозволу, а пре пријављивања почетка извођења радова, да се за све категорије објеката уведе као обавеза израда пројекта конструкције, те да се као обавезан део пројектне документације, за објекте који се реконструишу, уведе обавеза израде елабората о процени стања постојеће конструкције чији ће обавезан саставни део бити истражни радови.
„Тражимо да постоји обавезујући елаборат утврђивања стања постојећих конструкција, не само када су у питању конструкције, већ и да се оформи база података свих важних објеката и да се они према правилницима на сваких пет, 10, 20 година, како је прописано, одржавају. То је био пропуст код железничке станице у Новом Саду”, објашњава саговорница „Времена”.
Две хиљаде потписника
У овој групи тренутно је више од пет хиљада људи, а сакупили су више од 2.000 потписа. Реч је о физичким потписима, чије је сакупљање, појашњава Миловановић, због тога теже.
Број потписника је у последњих недељу дана порастао, додаје.
У Србији око 17.000 инжењера има активне лиценце, док је укупан број инжењера око 30.000.
