Чини се да се САД спремају за нагло побољшање односа с Ираном. Због тога се може очекивати и напредак на преговорима „Шесторке“ посредника УН с Ираном, сматра доцент Руског државног универзитета друштвених наука (РДУДН) Сергеј Серјогичев.

По мишљењу стручњака, пре свега неколико недеља изгледало је да ће се преговори заказани за 15. октобар одвијати по старом сценарију конфронтације. Међутим, ситуација се нагло променила. Први пут за преко три деценије телефоном су разговарали председници САД и Ирана. Државни секретар Џон Кери је изјавио да се договори о иранском „нуклеарном досијеу“ могу постићи за 3-6 месеци. Како истиче руски експерт:

Видимо да су Американци намислили да учине исто оно што је Хенри Кисинџер 1972. године урадио с Кином: да направе од Ирана свог савезника. Иран је био савезник Америке до 1979. године, до познатих догађаја. И то сад изгледа невероватно ако се има у виду случај с таоцима и уопште, све 30-годишње непријатељство. Ипак, тако је.

То што је за председника Ирана изабран Хасан Роухани показује да Техеран у ситуацији економских санкција врло прагматично приступа односима с САД, сматра Сергеј Серјогичев:

Они рачунају на то што су се Американци нашли у врло тешкој ситуацији. Ирак се, након што је Иран изгубио статус савезника Америке у региону, сад налази у „размонтираном“ стању. Није јасно шта да се ради са Сиријом. Барак Обама у принципу не жели да бомбардује Сирију, али га на то приморавају сопствени војно-индустријски лоби, ратоборне демократе и републиканци. На то га приморавају Катар и Саудовска Арабија. Барак Обама и људи у његовој администрацији који мисле трезвено траже тачку ослонца. Таква тачка ослонца свакако може постати Иран.

По мишљењу стручњака САД су доспеле у превелику зависност од монархија Персијског залива које су без обзира на огромне финансијске могућности и лобистички утицај на политику САД врло слабе у војно-политичком смислу. С друге стране, у Ирану који се налази под међународним санкцијама, расте социјална напетост, веома су ограничене могућности развоја нафтне гране. Сад је на нижем нивоу и његов међународни статус:

Иран је регионална држава и то је чињеница. И жели да је Американци признају као такву. Иранци ће у сваком случају пристати на колосалне уступке зато што ће преузимајући на себе званичну обавезу регионалног партнера САД бити приморани да прво на прећутном, а затим и на јавном нивоу, промене своје односе с Израелом, да умире своје активисте у Либану, да обуставе терористичку активност проиранских група у сектору Газе. Иранци одлично знају колики је то напор, али ће бити приморани да пристану на то.

Међутим, по мишљењу стручњака, зближавање САД и Ирана могу осујетити противници овог процеса и то на сиријском терену. То могу бити провокације према инспекторима УН или још један хемијски напад. Одговор силе САД ће у том случају највероватније окончати зближавање с Ираном.