Након напредовања сунитских џихадиста Исламске државе и Ал Нусра фронта на Блиском истоку, Техеран је решио да оснује нову, шиитку организацију, по угледу на групу у Либану. Она би функцинисала као „паралелна војска“ Башара ал Асада, у чије редове би прво били регрутовани авганистански и ирачки плаћеници. Нова милитантна група осигурала би одржавање везе са Хезболахом и оснажила утицај Ирана у региону, насупрот настојањима Саудијске Арабије, Катара, УАЕ. Идејни творац новог „пројекта“ је, како се верује, ирански генерал Касем Сулејмани
)фото, Шиитски борци раме уз раме са сиријским војницима у Дамаску – Ројтерс-Ал Арабија)
Иран покушава да уједини шиитске иностране милитанте у Сирији у једну организацију која би послужила као „паралелна армија“ снагама сиријског председника Башара ал Асада, објавио је сиријски портал Сираџ прес. Организација за коју се верује да би била слична либанској групи Хезболах, требало би да удружи авганистанске и ирачке плаћенике под једну капу команде. У своје редове би постепено регрутовала и Сиријце а претендовала би да опстане на сиријском тлу и у случају да се уруши Асадов режим.
Јордански генерал Фајез ал Доуири истакао је да иза новог „иранског пројекта“ стоји нико други до генерал Касем Сулејмани, командант Кодс јединице при Иранској револуционарној гарди, објавила је Ал Арабија (саудијска ТВ станица која се сматра умеренијом од катарске Ал Џазире).
Сулејмани обучавао борце у Ираку
Ал Доуири тврди да је била Сулејманијева идеја да се иранске бригаде пошаљу у Сирију на почетку грађанског рата 2011, те да је ирачку државу у више наврата користио као терен за обучавање страних шиитских бораца који су се припремали да се укључе у сукобе у Сирији. Техеран који се током година показао као непоколебљива подршка Асадовој власти, мења стратегију у овој земљи а како би одговорио на нове изазове које је поставио продор џихадиста такозване Исламске државе и актуелне америчке војне кампање.
„Техеран више не верује да је Асадова ослабљена војска у стању да заштити његове интересе у овој земљи. Зато решење види у ’паралелној војсци’ која би одговорила дугорочним изазовима“, истиче јордански генерал.
Нове снаге пружиле би помоћ Асадовој војсци која је, према појединим извештајима, претрпела губитак од 200.000 бораца од почетка сукоба. С друге стране, сиријски рат је, са становишта Ирана, кључан за геополитички утицај Техерана у региону, те и за „одмеравање снага“ са западним силама.
Техеран одустаје од пуке идеологије
Сирија представља стратешки мост између Ирана и Хезболаха, свог милитантног заступника у Либану. Пад Сирије у руке либералније, прозападне опозиције значио би да би и Хезболах био изолован а ирански стратешки домет практично умањен. Иако је Сирија званично под вођством социјалистичке партије и декларише се као република, Башар ал Асад припада алавитима, огранку муслиманских шиита. Шиити такође представљају утицајни део популације у Либану, Ираку, Јемену, Бахреину, док се богате сунитске монархије попут Саудијске Арабије, УАЕ, Катара сматрају главним финансијерима милитантних екстремиста и група које учествују у сукобима на Блиском истоку.
Иранска спољна политика далеко је од идеологије оснивача њихове Исламске републике, сматра публициста др Асад АбуКхалил, професор политичких наука на Универзитету у Калифорнији. Он за бејрутски дневник Ал Ахкхбар, близак Хезболаху, каже да се и Техеран све више понаша као и остале државе у региону „које се превасходно баве својим опстанком, популарношћу, утицајем“.
Одмеравање снага на Блиском истоку
„У раним годинама Исламске републике режим је уживао подршку како шиита, тако и сунита, у визији која је обећавала исламско јединство… Револуционарни жар режима је усахнуо а непходност да се револуција прошири, застарела је. Није да је режим дигао руке од жеље за утицајем у региону – каква су и стремљења Саудијске Арабије и Турске – већ је постао реалистичнији по питању својих способности и привлачности… Ипак, режим који је много више затворен и ригидније контролисан одозго него у свим заливским земљама, није нарочито популаран међу Арапима из много разлога. Иранска водећа идеологија је по дефиницији искључива због верске филозофије и постала је много мање привлачна у време религијске агитације, коју је саудијска власт започела плански а свакако по налогу Израела и САД“, објашњава др АбуКхалил.
Иран се сада окренуо арапском истоку, јер је северна Африка „затворена“: „Саудијска Арабија је омогућила да власт у Египту и Мароку усвоји експлицитни антишиитски став, док је Либија постала превише салафијска да би могла да рашири руке иранском присуству“, наводи АбуКхалил. Иранска спољна политика сада је фокусирана на Блиски исток, знајући да ће се заливско-ирански сукоб решавати на тој територији, додаје он.
Спољна политика у рукама војске
Према проценама овог колумнисте бејрутског дневника, Иран ће покушати да избегне веће шиитско-сунитске сукобе, управо стога што се зна колико се Саудијска Арабија за то залаже. Ријад би, ипак, због напредовања Исламске државе и Ал Нусра фронта (огранка Ал Каиде), могао да „успори“, нарочито што развој догађаја услед акција ових његових „заступника“ није ишао сасвим по плану саудијског режима. Даље, опстанак Хезболаха у Либану остаје један од политичких приоритета Техерана, али овој организацији „Иран више није неопходан да би се одржао“. Што се тиче Сирије, Иран настоји да сачува режим у овој земљи, али је реално очекивати да ће Асад бити жртвован у преговорима са Западом, као што се десило са ирачким премијером Нуријем ал Маликијем. Односи са Ријадом остају централна тачка, али ће сукоби и насилне опције у региону можда постати неопоходне да би се овај конфликт и отворено разрешио. Додатни притисак на иранско друштво представљају и нуклеарни преговори са Западом, сматра др АбуКхалид, а који би могли да ојачају Револуционарну гарду и ставе је на чело иранске спољне политике.
Д. Ћировић, Балкан магазин
