Секретар Врховног савета за националну безбедност Ирана, Али Шахмани, Исламској држави и њеним заштитницима одредио три „црвене линије“: не нападајте Багдад, не угрожавајте шиитске светиње и не примичите се нашим државним границама ближе од 40 километара
Они који оптимистички гледају на даљи развој ситуације у Сирији, већ постављају питање: кад припадници Исламске државе крену да беже – хоће ли то бити према Турској или према Саудијској Арабији
СЕКРЕТАР Врховног савета за националну безбедност Ирана Али Шамхани 3. јуна је назначио три црвене линије Ирана поводом терористичких активности Исламске државе.
„Било какве претња Исламске државе Багдаду или шиитским светињама, као и сваки покушај приближавања милитаната иранској државној граници – то су три црвене линије Исламске Републике за ту групацију“ – изјавио је контра-адмирал и бивши министар одбране Ирана.
Западни и руски медији углавном су схватили Шамханијево упозорење о недопустивости да се „калифатлије“ примакну граничној зони од 40 километара са Ираном, али контраадмирал у ствари много шире дефинише „црвене линије“, него што би то хтели да виде на Западу и у Руској Федерацији.
Његова изјава уследила је након низа локалних пораза исламиста у провинцији Анбар у Ираку, чији су центар Рамадију не тако давно лако заузели, попунивши своје војне арсенале.
Објашњење речи контра-адмирала Шамханија дошло је касније, када је 5. јуна либански лист Daily Star објавио готово сензационалну вест. Да из Ирана у Сирију креће корпус од 15 хиљада шиитских добровољаца, у коме се налазе и шиити из Авганистана и… Ирака.
Директну претњу терористима у региону представља генерал Касем Солејмани, командант специјалне формације гарде иранске Исламске револуције Ал-Кудс која је и формирана управо за операције у иностранству. Солејмани је Сирији ради као војни саветник, а налази се негде у провинцији Латакија и припрема контранапад сиријске армије, устаника и шиитских добровољаца.
Сами Сиријци су још 30. маја извели контранападе на неколико позиција терориста северно од Дамаска и Хомса, и то, ако је веровати сиријској новинској агенцији SANA, веома успешно – толико да се већ говори о могућој контраофанзиви на Тадмор-Палмиру, па чак и уз границу са Турском.
Либански Daily Star је известио и да трупе председника Башара ал-Асада припремају контраудар и са југа, у координацији са снагама које припрема генерал Солејмани.
Осим овога, вођа либанске партије Хезболах, Хасан Насралах, одмах након извештаја о уласку у Сирију 15.000 шиитских добровољаца изашао је са изјавом да у суседну државу шаље још 5.000 либанских шиита.
Ово није мало иако је 7.000 Хезболахових добровољаца протеклих месеци помагало алавитима, шиитима и хришћанима Сирије да одбију насртаје исламиста.
Дакле, Сирија припрема нешто, а тешко да су релевантни извори говорили о томе „случајно“ баш уочи парламентарних избора у Турској, одржаних 7. јуна, током којих је откривено да је позиција турских противника „старатељства“ Анкаре над милитантима Исламске државе значајно порасла у турском друштву. Поред тога, пре неколико дана се сазнало да Иран одобрава Дамаску кредит од милијарду долара.
У ствари, Иран и Русија (с Кином у позадини) сада су једини савезници Сирије и само они заиста доприносе уништавању Исламске државе.
Није чудо што се председник сиријског парламента Џихад ал-Лахам, налазећи се у званичној посети Техерану, 1. јуна захвалио управо овим земљама за пружање помоћи његовом народу у борби против тероризма. Плус, наравно, Хезболах.
Управо су обични сиријски војници и устаници недавно ликвидирали „министра спољних послова“ Исламске државе Мухамеда ал-Галаба Мухејра заједно са братом и неколико сарадника, а не „прецизни удари“ западне антитерористичке коалиције предвођене САД, како то Запад покушава да то изрекламира.
Хезболах
Посебну пажњу привлачи чињеница да сада Иранци иницирају убацивање у Сирију шиита не само из Ирана и Авганистана, већ и из Ирака. Дакле, ситуација шиита у Ираку није тако лоша, чак узимајући у обзир и чињеницу да су Рамадија и део провинције Анбар и даље под контролом такфириста? Али, нажалост, потпуно тачну „линију фронта“ у Ираку мало ко зна, па не можемо са сигурношћу тврдити да је потпуно елиминисана, рецимо, претња Багдаду или опасност продора милитаната ка граници са Ираном.
Извесно је да се од 26. маја води операција за ослобођење Рамадије и да у њој учествују ирачка војска и полиција, заједно да шиитским устаницима.
Спремност ирачке шиитске милиције да уђе у Сирију указује на размишљање да ни у Ираку „калифатисти“ не преживљавају баш најбоље дане.
Када је 8. јуна објављено да је сиријска војска чак и проширила „појас безбедности“ око једног гасног изворишта, које су нападали и нападају такфиристи после Тадмор-Палмире, то није изазвало ни изненађење, ни било какву посебну радост у Сирији, Ираку и Ирану, а то знак да упућени људи у овим земљама очекују нешто веће.
Дан 5. јун уопште – посебно је интересантан за шиитску заједницу у региону. Када је Иран овог дана упутио треће дипломатско упозорење Саудијској Арабији у вези Јемена, кренула је серија пораза „противника” шиита и на Арбијском полуострву.
По информацијама турске новинске агенције Anadolu, отправник послова Саудијске Арабије у Техерану био је позван у иранско министарство иностраних послова где му је уручена протестна нота због ваздушних удара по Јемену коалиције коју предводи Ријад.
Током једног од тих ваздушних напада две ракете су пале у близини иранске амбасаде у Сани.
Претходни пут, 30-ог априла ове године, саудијски дипломата је био приморан да саслуша ирански протест због ометања (од стране авиона ратног ваздухопловства Саудијског краљевства) слетања у јеменску престоницу иранског теретног авиона са хуманитарном помоћи.
Авион иранског Црвеног Полумесеца са хуманитарном помоћи два пута није могао да слети у Сану због дејстава саудијске војне авијације, тако да је био принуђен да се врати назад.
„Такве акције Саудијске Арабије противне су међународном праву, и ни у ком случају не могу бити прихватљиве“, – напоменуло је тада у својој ноти иранско Министарство спољних послова.
Истог дана, војни извор у војсци Јемена је саопштио да су у пограничној провинцији Џизан – јужно од града Самта и источно од града Атвала – војници и припадници шиитског покрета Ансар Ала успели да униште три официра и шест саудијских војника. Поред тога, јеменска армија и народни комитет су спалили саудијски утврђени пункт Ал-Твелек, при чему је уништена велика залиха оружја.
Према војним изворима, град Енма у провинцији Аден је од стране војске и бораца народних комитета очишћен од терориста Ал-Каиде и исламских радикала из Ал-Ислах, који су претрпели тешке губитке у људству.
У Сани су десетине хиљада грађана изашле на демонстрације у знак протеста против непрекидне агресије Саудијске Арабије. Учесници протеста су категорички одбацили покушаје саудијског режима и његових савезника да наметну неприхватљиве услове Јеменцима, нагласивши, да ће јеменски народ тријумфовати над агресором.
Од посматрача није остала сакривена ни чињеница да неки делови владине војске, иако су још увек лојални свргнутом саудијско-америчком штићенику Абд-Рабу Мансуру Хадију, који се крије управо у Саудијској Арабији, сада заједно са шиитима-хуситима разбијају војску Саудијске Краљевине и да су очистили неколико области Јемена од терориста и исламиста и пренели борбена дејства на територију агресора.
Повезаност целог овог калеидоскопа догађаја са ракетним нападом на иранску амбасаду у Сани, и с протестном нотом иранског Министарства спољних послова на адресу Саудијаца, по нашем мишљењу је очигледна, што нам даје право да у складу са информацијама о планираној општешиитској помоћи Сирији од 20 хиљада добовољаца, претпоставимо да: Иран и шиити у региону припремају, искоритићимо терминологију генерала Касема Солејманија, „велико изненађење“ за радикалне-такфиристе из Исламске државе и за државе заштитнице тих бандита.
Интересантно је – у коју ће државу шиити протерати „изненађене“ стране плаћенике и такфиристе: у Турску или у Саудијску Арабију (преко Ирака)?
Чини се да већ сада можемо поставити ово питање, иако је, наравно, до коначног заокрета у рату у Сирији, Ираку и Јемену, још увек далеко.
Пише: Сергеј ШАКАРАНЦ
Превод: Срђан Ђорђевић
Факти
