Ових дана у граду Њујорку опет се распламсао пожар који овога пута прети да уништи не само кров храма Св. Саве, већ и његове темеље. Главни виновник овога пожара је апостол Антихристовог Новог светског потретка Мирко (Иринеј) Добријевић.
Иако је ситуација при спаљеном храму Св. Саве у Њујорку у задњих годину дана наизглед била мирна, Добријевић ни једног тренутка није одустајао од свог главног циља – присвојити, односно опљачкати десетине милиона долара од ваздуших права која припадају Саборном храму Св. Саве. Да би дошао до овога циља, Добријевић је морао да уклони све оне савесне и својој цркви одане људе из Управног Одбора, а нарочито оца Живојина Јаковљевића, који је истински пастир и духовни отац свим парохијанима. Иако је у јуну прошле године потписао Меморандум да ће вратити закониту Управу коју је бесправно уклонио, и да неће злостављати оца Живојина, Зло-бријевић не само да ништа од тога није испоштовао, већ је све време активно радио на томе да уклони све оне који му нису подобни, а да старешину храма оца Живојина потпуно маргинализује и развласти, успостављајући при том апсолутну контролу над свим токовима живота и рада парохије, а нарочито над парохијском благајном, што само по себи представља преседан у СПЦ.
Иако је дозволио одржавање Годишње Скупштине која је изабрала ново Повереништво (Управу) у септембру, пошто нису били изабрани његови фаворити, он већ више од два месеца одбија да потврди избор нове Управе под изговором да неки од новоизабраних чланова ” немају задовољавајући академски ниво образовања”. Када је схватио да је овакав приговор потпуно бесмислен и црквено-правно неутемељен, почео је да измишља приче о тобожњој нерегуларности избора. Али и поред свих ових непочинстава и злодела које је учинио није се усуђивао да отворено удари на свој главни циљ, на оца Живојина, којег је патријарх лично био узео под заштиту. Све док му се није указала савршена прилика: чим је Патријарх Иринеј запао у болесничку постељу, Мирко се као острвљена звер одмах устремио на своју последњу жртву. На Ђурђиц, 16. новембра, хладнокрвно је после Литургије на руке уручио оцу Живојину свој акт којим га истога дана уклања са места старешине храма и премешта на минорну парохију у Пенсилванију, а на његово место поставља јереја Милана Драговића. У образложењу, наравно, користио је одавно офуцану фразу да то чини ”по потреби службе”.
Свима је јасно да је овде по среди само Миркова потреба за осветом и за пљачком фондова који припадају Саборном храму Св. Саве. И тако, овај осведочени зликовац забија нож у леђа умирућем Патријарху, кршећи сва своја обећања која му је дао, уклањајући своју последњу препреку на путу присвајања новца од такозваних ”ваздушних права” која се процењују на око вртоглавих 90 милиона долара!!! Може му се, јер нешто слично је већ учинио и то без икаквих последица – преписао је целокупну епархијску имовину на себе, основао је своју приватну цркву (корпорацију) и покрао неколико милиона долара у кешу преко свога кума, којег поставио у Грађевински одбор. Радови на обнови храма били су процењени од стране водећих стручњака и инжењера на 3,5 милиона долара, а до сада су трошкови премашили 8 милиона, с тим што је само постављен обичан метални кров и то без изолације. Како је ово могуће? Тако што је Добријевић наметнуо свога пајташа из Аустралије Дона Живковића за извођача радова, који је удвостручио цене и тражио да му се исплаћују чекови без приложених рачуна за материјал. То је и био главни разлог читавог спорења црквене Управе и оца Живојина са једне, и Добријевића са друге стране. И слепцу је потпуно јасно да се овде ради о огромној крађи, као и на америчким председничким изборима!
Ко је свештеник Милан Драговић којег Злобријевић жели да устоличи?
Једном речју, најнекомпетентнији свештеник у целој источноамеричкој епархији за овако захтевну и одговорну позицију, који нема ни знања енглеског језика, нити икаквог искуства о градњи, односно о обнови храма, нарочито у америчким условима. Дошао је из Србије пре пар година као увозни експеримент Добријевићевог брата по злу владике Максима и није се прославио на својој првој парохији у Салт Лејк Ситију где је направио невиђени скандал у СПЦ на овом континенту – унајмио је приватно обезбеђење да избацује себи неподобне парохијане са Годишње Скупштине. То је, наравно, изазвало огромно незадовољство код народа и Максим је био приморан да га отера са парохије и из западноамеричке епархије. Али, овакви дилетанти су савршени кандидати за свештенички кадар који Добријевић форсира у својој епархији, па зато свештеник Драговић бива примљен и постављен на парохију у Џанстауну, Пенсилванија. Треба рећи да је и он сам жртва у овој Добријевићевој прљавој игри мотивисаној мржњом према оцу Живојину и незајажљивој жељи за парама.
Народ стао у заштиту своје светиње и свога свештеника
Срби Њу Јорка и околине су показали завидан ниво слоге и истрајности приликом првог Добријевићевог насртаја на њихову цркву и свештеника пре годину дана. Залагањем покојног патријарха Иринеја који је лично узео у заштиту оца Живојина приликом своје последње посете Америци, и услед обећања да ће све бити у реду, незадовољни верници пристали су да закопају ратну секиру са помахниталим клептоманом зарад ”мира у кући” и одустали су од тужби које су спремали. Међутим сада им је потпуно јасно да имају посла са бескрупулозним подлацом који је по сваку цену решен да се докопа новца који припада њиховој цркви. Зато су овога пута решени да иду до краја и да не дозволе овом зликовцу да им злоставља свештеника који је у свему беспрекоран, частан, поштен, и до максимума посвећен обнови храма, која се несметано одвијала, (и која би до сада била завршена) све док није дошао ”бишоп” Мирко. Покренута је он-лајн петиција упућена Св. Синоду коју је већ потписало преко две хиљаде људи, а такође покренути су и протести који се одвијају свакодневно испред Добријевићеве скупоцене резиденције у Њу Рошелу.
Биће и тужбе пред државним властима за злоупотребу службеног положаја, због недозвољеног пословања и конфликта интереса, због обструкције и злостављања свештеника и парохијана. У ауто колони увек има преко 30 возила. Парајући звуци сирена чују се сваки дан и заглушују не само Добријевићеву улицу, него и целу околину. Кроз кровове аутомобила народ истиче транспаренте са паролама: Спасимо СПЦ, Не дамо светиње, Сви смо ми отац Живојин, а вијориле су се и српске заставе. Тихо и питомо насеље у којем Добријевић има своју приватну вилу отету од СПЦ, постало је поприште протеста и комшијама је јасно да у својој улици имају криминалца због којег и они морају да трпе буку и гужву. Ово ће несумњиво бити брука за СПЦ, али с обзиром да се Добријевић до сада показао недодирљивим за црквену правду, верници немају другог избора него да правду потраже на улици и код државних органа. Протести подршке оцу Живојину одржани су и у другим градовима Америке, као у Кливланду, а биће их још више. Овога пута ићи ће се до краја!
Свима је познато ко је Иринеј Добријевић – јавни хомосексуалац још од млађих дана. Још док је студирао на језуитском Лојола универзитету у Чикагу, био је у дугогодишњој вези са љубавником (живели су заједно) који је сада Грчки Митрополит, а док је био предавач при омладинском црквеном кампу у Либертивилу, особље је било приморано да држи свеноћну стражу, јер су се плашили да Мирко не ”залута” у спаваону где су били дечаци. Америчке обавештајне службе заврбовале су га као морало изопаченог и болесно амбициозног монструма који је спреман на све, само да дође до циља. После више неуспелих покушаја Стејт Депармент је најзад успео преко својих слугу у СПЦ да га прогура на место епископа. Викиликс је препун депеша које сведоче да је Добријевић убачени елемент који има задатак да цинкари остале епископе и патријарха, као и да разбија СПЦ изнутра. Његова дела то и потврђују. У својој бившој епархији у Аустралији направио је раскол мењањем црквеног Статута. На Аустралијском суду је изгубио парницу и оставио своју епархију у дуговима од преко 1,5 милиона долара. По доласку у Америку одмах је приступио незаконитој промени црквеног Устава, избрисао је име Српске Православне Цркве из званичног назива новог правног ентитета којег је тајно основао са још двојицом епископа (Лонгином и Максимом) укњижио је целокупну епархијску имовину на своје име.
Он тражи од себи лојалних свештеника да му цинкаре садржај исповести својих парохијана, а сви знамо да те информације завршавају у америчким обавештајним круговима. Јавна је тајна да жели да стави ову своју приватну црквену структуру, као и све парохије под јурисдикцију цариградске патријаршије, односно под новог грчког архиепископа Елпидофора, а долазећа Бајденова администрација ће му за то пружити идеалне услове и политичку подршку. Уклањањем оца Живојина и стављањем парохијске благајне под своју непосредну контролу дограбиће десетине милиона долара који су својина Српске Цркве. Сама чињеница да је Добријевић одлучио да уклони оца Живојина док је патријарх био на самрти, сведочи о каквом је бескрупулозном подлацу реч. Он је буквално овим чином умирућем патријарху забио нож у леђа! Зар такву креатуру називати владиком и целивати му руку! Зар таквом чудовишном злобнику указивати и најмање поштовање!? Он не заслужује ништа друго него да буде попљуван од стране народа где год да се појави!
Поставља се питање шта још Иринеј Добријевић треба да учини да би Патријаршија у Београду реаговала и зауставила га у његовом рушилачком походу на Српску Православну Цркву?! То је питање које је вредно милион долара?
Жељко Л.
Њу Јорк
Васељенска
