- САД и Русија се налазе на ивици војног сукоба већ дуже време, јер такозвани хибридни, или „прокси-рат“, који се води у Украјини и Сирији, фактички све више постаје директно сукобљавање једних са другима
- Сједињене Државе су објавиле: „Ми претимо нуклеарним ратом“. Русија им је одговорила: „Ми се не бојимо“. Дакле: мораће се или борити или демонстрирати своју беспомоћност. А демонстрација америчке беспомоћности значиће да ће не само савезници широм света, већ и вазали, поданици и свакакве полу-независне земље, попут Ирана, које се противе Сједињеним Државама, схватити – све. Светски хегемон, очигледно, може да прети, али да делује – не сме
- Русија је пре пола године истовремено одржала вежбе својих Стратешких ракетних снага и ПВО у којима је симулирано одбијање нуклеарног напада и одговор на њега. А сада Министарство за ванредне ситуације изводи вежбу заштиту становништва од нуклеарног напада. У овој вежби ће учествовати до 40 милиона људи – готово трећина становништва Руске Федерације
- Сједињене Државе се морају или повући и променити формат своје спољне политике и потпуно је преобликовати – о чему је, у ствари, говорио Путин, захтевајући од Американаца да промене свој однос према Русији, – или да иду директно ка рату. Сваки наредни корак у том правцу може бити – корак ка самом почетку рата
Пише: Ростислав ИШЋЕНКО, председник Центра за анализе система и прогнозе
АМЕРИЧКИ генерал Марк Мили изјавио је да је рат са Русијом практично неизбежан.
Анализирајући ову изјаву, морамо одмах рећи да војна лица увек размишљају по својој војној логици. Али, шта видимо сада?
Тренутно постоји константно појачавање напетости у билатералним односима Русије и САД. При чему се земље налазе на ивици војног сукоба већ дуже време, јер такозвани хибридни, или „прокси-рат“, који се води у Украјини и Сирији, фактички све више постаје директно сукобљавање једних са другима.
Штавише, у Сирији су с једне стране укључени амерички савезници, а са друге стране је група Ваздушно-космичких снага Русије. На тај начин, чак се и оружане снаге две државе, иако посредно, конфронтирају у одређеним регионима.
С америчке страни- чак и пре изјаве генерала Милија – објављена је фактички директна претња Русији од стране Стејт департмана – наводно, због подршке Асаду, Русија ће слати у пластичним врећама тела својих војника кући и губиће авионе.
Одмах после ове изјаве следило би упозорење Пентагона: САД су спремне да нанесу превентивни нуклеарни удар по Русији. Затим следи Путинов одговор да ми излазимо из плутонијумског споразума. А онда и ултиматум: уколико желите да нормализујете односе, ево вам услови: ставите ван снаге „закон Магнитског“, укините санкције, платите компензацију и тако даље. А облик нашег ултиматума биће јасан: „Момци, предајте се и платите репарације и обештећења“.
Разумљиво је и то да ће овај одговор бити неприхватљив за САД. Они, заправо, нашу реакцију нису ни очекивали. Јер, САД никада нису изгубиле рат – барем, оне тако сматрају.
Међутим, преведена на свакодневни језик Путинова изјава, изречена практично одмах након претње нуклеарним нападом на Русију, звучи отприлике овако: „Чули смо вас. Разумели смо све. Ако желите, пробајте. Ми се не бојимо и спремни смо за сваки облик војне конфронтације“.
Како се то ради у политици? Ако си рекао „Даћу ти мотком по глави“, онда мораш бити спреман да ти одговоре „Па, хајде, удри“. И тада мораш или да удариш или да покажеш своју беспомоћност. Сједињене Државе су објавиле: „Ми претимо нуклеарним ратом“. Русија им је одговорила: „Ми се не бојимо“.
Дакле: мораће се или борити или демонстрирати своју беспомоћност.
Демонстрација америчке беспомоћности ће значити да ће не само савезници широм света, већ и вазали, поданици и свакакве полу-независне земље, попут Ирана, које се противе Сједињеним Државама, схватити – све. Светски хегемон, очигледно, може да прети, али да делује – не сме.
Стога су се, изгледа, Сједињене Државе нашле у критичној ситуацији. Неопходно је или повећавати улоге – али онда постоји ризик тоталног нуклеарног рата – или се повући.
А ми не само да смо им одговорили, него смо им још и нешто продемонстрирали.
Пре пола године одржане су истовремене вежбе Стратешких ракетних снага и ПВО, у којима је симулирано одбијање нуклеарног напада и одговор на њега. А сада Министарство за ванредне ситуације изводи вежбу заштиту становништва од нуклеарног напада. При чему је Министарство за ванредне ситуације известило да ће у вежби учествовати до 40 милиона људи – готово трећина становништва Руске Федерације.
Вратимо се Милијевој изјави.
Амерички генерал је само констатовао чињеницу да су односи Русије и САД заиста достигли танку линију, као за време Кубанске ракетне кризе. Па можда чак и тању, зато што, прво, увек постоје луди „јастребови“ у Пентагону и, на пример, администрација, која каже: „У рат. Само реците где?“
Друго, увек постоји одређена логика војно-политичких корака.
Ако си на границама формирао војну групу, у неком тренутку та војна група почиње да врши притисак на твоје политичке одлуке. Ни Хитлер 1941. године, ни Наполеона 1812. Нису могли да обуставе инвазију на Русију: јер – војска чека. Механизам је покренут и ради сам од себе.
Зато је сада, по мом мишљењу, на основу логике развоја војно-политичке ситуације, рат у извесној мери неизбежан. Јер, САД морају признати да су у одређеном степену пренаглиле.
Да, то неће бити капитулација у оквиру Путиновог ултиматума, али ће то бити веома озбиљан губитак угледа на глобалној сцени.
Друга опција је – наставити са подизањем тензија, схватајући притом да су ракете спремне да узлете и погоде територију САД, такође.
Војници се припремају за рат. И ако они виде да су политичари готово довели до њега, тада они констатују: рат је неизбежан. Они су за то обучени. Њих су већ приморали на мобилизацију, пребацивши их у режим војних дејстава.
Под претпоставком наставка ове тенденције, никакво друго решење, осим ратног, Сједињене Државе не виде. Оне се морају или повући и променити формат своје спољне политике и потпуно је преобликовати – о чему је, у ствари, говорио Путин, захтевајући од Американаца да промене свој однос према Русији, – или да иду директно ка рату.
Сваки наредни корак у том правцу може бити корак ка самом почетку рата.
И једно и друго да буде – не може.
Превео: Срђан Ђорђевић
Факти
