Производња струје пала за девет одсто, тако да је ЕПС један од криваца што је за ову годину процена раста БДП-а смањена на 2,3 одсто. ЕПС се са ММФ-ом и Светском банком договорио да до краја 2019. из фирме оде још 3.600 запослених
Институционална хаварија. Тим речима је професор Економског факултета Милојко Арсић описао пословање Електропривреде Србије од почетка године. У прилог тој тврдњи говоре и бројке – ЕПС је до краја августа произвео девет одсто мање струје него у истом периоду лане. Производња у хидроелектранама пала је за чак 21 одсто, кажу из ЕПС-а за НИН, не наводећи колико су подбациле термоелектране, ни податке о месечној производњи, уз образложење да „ЕПС послује на отвореном тржишту, купује и продаје енергију и на берзама у ЕУ и због конкуренције не објављује пословно осетљиве податке о месечној производњи“.
А ти подаци и јесу прилично „осетљиви“. Док се званичници упињу да објасне како су за пад производње криви временски услови, зимски мраз и летња жега, НИН је још у априлу објавио да је највише струје произведено баш кад је било најхладније – у јануару 3,3 милијарде киловат-сати, у фебруару 3,1 милијарда, а у марту само 2,8 милијарди киловата. С обзиром на то да је НИН-у званично из ЕПС-а потврђено да су до краја августа произвели 22,2 милијарде, испада да је од априла просечна месечна продукција пала на 2,6 милијарди киловата. А званична статистика је објавила да је тек у јулу, када је температура у хладу прешла плус 40 степени, ЕПС изашао из минуса – први пут је произвео више струје него у истом месецу 2016. Према подацима Завода за статистику, све до јуна пад у сектору снабдевања струјом, гасом и паром кретао се од 6,3 до 22,9 одсто, а кумулативни пад за седам месеци је 9,2 одсто. То се подудара и са подацима које је НИН добио од службе за информисање ЕПС-а.
Тај пад је, уз још неке факторе, допринео да Србија у првом полугођу оствари много нижи привредни раст од свих суседа, осим Македоније. ММФ је већ кориговао очекивани раст бруто домаћег производа Србије за ову годину са три на 2,3 одсто, док Фонд за развој економске науке процењује да ће бити још нижи, од 1,5 до два одсто. Поређења ради, земље централне и источне Европе имале су у првом полугођу просечан раст од 4,2 одсто, највећи од почетка глобалне кризе.
Пад производње изгледа једино не забрињава в. д. директора Милорада Грчића и руководство ЕПС-а. У писаним одговорима НИН-у наводи се да је ЕПС 2016. „имао одличне резултате и забележио другу по обиму производњу електричне енергије у последњих 16 година, тако да је незахвално поређење са резултатима у овој години, која је због изузетно хладне зиме и сушног лета веома изазовна за енергетске компаније“. Не мисле, међутим, баш сви да су та поређења незахвална.
Нин.цо.рс
Ima ona narodna: “Kilavom k. i dlake smetaju.”
Ali ovde se radi o nečem drugom. Ne može se istovremeno krasti nogama i rukama, izvlačiti iz Srbije milijarde i prebacivati ih na račune u inostranstvu, a istovremeno imati privredni rast. Jednostavno NE MOŽE. Taman da imamo BDP jedne Švajcarske, nezajažljivi politički vrh bi sve to proždrnuo, malo podrignuo i odmah zatim tražio još.
HAPŠENJA!!! SMRTNE PRESUDE!!!
Električna energija je poskupela, a razlog je što je struja kod nas najjeftinija, ako je to tačno uopšte u regionu, i drugo, veliki mraz i suša. Ti mrazevi i suše bili su izraženiji u Rumuniji i Bugarskoj, pa ne kukaju toliko. EPS ranije su vodile elitni kadrovi, a ova vlast ih oterala, iz razloga njoj znana, a rukovodi pečenjar i eksperti sa novokomponovanim diplomama, koje nemaju pokriče u znanju, U zadnje vreme dosta se ulaže u poboljšanju ambijenta u termo i hidroelektranama i to nas ohrabruje do nekle da će biti, u snabdevanju električnom energijom, znatno bolje, ako je verovati, dok se to sve, na mala vratanca, rasproda. Putanje novca je toliko zamršena da ovi na vlasti ne mogu ni da pojme koliko su dobro uradili za sebe.